Esej o alkoholizmu part 2 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Dragance

Esej o alkoholizmu part 2

Oceni ovaj blog
Čoveku je jedinom medju životinjama data ta strašna povlastica da ima razum. Mene bole sve granice, sva ograničenja. Nisam životinja koja se rodi u svojoj koži i umre u njoj. U mweni je nemir, nemir koji je putokaz ka slobodi. Ali ljudi neće da plivaju pre nego što nauče, jer su rodjeni za tle, a ne za vodu. I, razume se, neće da misle; stvoreni su da žive, a ne da misle.! Jer onaj koji misli, kome je glavna stavr da misli, može da dogura dfaleko, ali je ipak zamenio tle vodom i jednom će se udaviti. Čovek može svojim mozgom da prodre u vasionu koja je do krajnostzi ravnodušna prema njemu i njegovim snovima. On to može da učini, ali neće jer to nije dobro za njega. Da bi mogao da živi čovek mora da bude zaslešljen životom i da mu čula budu otupljena. Što je dobro to je istinito. Dobro je što čovek ne vidi praznine, što se ne užasava zbog svojih požuda i lakomosti. Mnogi su ljudi ugledali istinitiju vrstu istine i ustiknuli su pred njom. Posle te bolesti svi svesno teže da je zaborave. Ali oni su živeli. Oni su ostvarili život jer su bili život. Dolazi Bahus sa proklrtdstvom koje baca na čoveka koji ima mašte, koji žudi za životom im želi da živi. On im daje svoju „Belu logiku“, koja im šalje svoju istinu, svirepu u pusru kao nedjuzvezdani prostor, nepokretnu zamrznutu kao apsolutna nula, koja zaslepljuje hladnoćom nepobitne logike i nezaboravne činjence. Život je prevara, a smrt ponor.
Često sam tužan kad pijem, a ponekad se i plašim. To je dobro. Strah od smrti vodi životu. A proklettvo alkoola je da nevede čoveka da se veseo ceri u lice smrti i da se podsmeva svim obmanama života.. On kaže da su sve lepote koje gledam ništavilo i prah. Spušta se noć i grabljivbice izlaze po plen. Posmatram tužnu tragediju života koji se hrani životom. Samo u čoveku ima morala, jer ga je on i stvorio. Moral vodi životu i prirada nižoj vrsti istine. Život lažeda bi mogao da živi. Život je proces neprekidnog laganja. Život se igra u carstvu večne prolaznosti.
A možda ja u stavari poznajem samo varljive želje – ponekad mi se moj život učini kao obmana, samoobmana obmanutog čoveka.
Život je utvara koja prolazi. Čovek se uzdigao iz blata evolucije u samo je utvara u beskonačnom redu utvara pre i posle njega. Mnogo glupi ljudi su najsrećniji. Oni neznaju da su sdamo utvare. Mozak im je natopljen lažima. On veruje u fantazije proroka koji su za njega izmislili raskošnu obmanu – Raj. On je bez mrvice sumlje uveren da je vasiona stvorena samo za njega. Živi u svetu iluzija i obmana. A ipak snatra da je besmrtan. Čudo je da se takva glupa klada popela na ramena vremena i jaše ka večnosti. Dali to znači: biti glup = biti srećan? Možda, ali ja to ne shvatam. Bolje je saforeti brzo i beskorisno, bar će ostati pepeo i znaće se da smo nekad bili vatra, nego postijati dugo a da iza tebe ostane samo ljigav trag, kao iza puža. I ne dam se! Budim pse koji su spavali skriveni u mom mozgu i teram ih preko zidova predrasuda i morala i kroz sve lavirinte praznoverja.
I stari Grci su verovali da im je Bahus dao vino da bi mogli da zaborave bedu života. A pijanon se čoveku sve stvari života nečine ništa važnijim od korova koji raste na obali reke. Kako ću saznati da li se mrtvu kaju šro su se nekada grčevito držali života?
Od obično, zdravog čoveka ne možemo očekivati j+nikakav kamen mudrosti, ali možemo naći nekoliko snažnih i svežih stvari na koje se možemo osloniti. Kad god poželim da budem takav Bahus me tera na razmišljanje. Činjenice se u destilatoru nade pretvaraju u verske i moralne dogme.
Najzreliji plod razuma je zaglupljivanje razuma. Treba se odreći razuma i verovati da je sve dobro i da će sve biti dobro. Ljudi uklanjaju razum da bi izbegli pesimizam koji proističe iz svakog poštenog rasudjivanja. Šta je meso koje drže moje kosti? Šta je moje telo? Mašina za pretvaranje stimulansa u reakciju. To je iskustvo. Čovek je kretanje različitih stanja svesti, tok misli koje teku. Čovek je u svakom trenutku samo ono što misli u tom trenutku. EGO je i subjekat i objekat.
Ja pričam o sebi i istovremeno sam ti što sam izjavio.
Čeprkam po svom djubrištu i, kao dete uzgubljeno u mrku medju utvarama, dovikujem Bogovima da sam njihiov mladji brat, zarobljenik mesa i kostiju svojih. Ja sam samo san i prah svojih snova, koji iščezavaju kad iščezne sanjar u meni, i koji će nestati kada mene više ne bude. Živo i ljubav su j+jkao dan i noć. Nude nam se po sopstvenoj volji, a ne po našoj. Primaj njihove darove dok možeš, pre nego što te prime crvi u grobu.
U stvai su žene čuvari rase. Muškarci su uglavnom rasipnici i kockari, a na kraju moraju da zahvale ženama za svoj spas. Žene osudjuju mužkarce što piju, mada nemaju vlasti da od tog nezadovoljstva stvore nemu veću prepreku. Ali one su uporne. One su platile cenu u suzama što muškartci piju i bore se za dečake koji još nisu rodjeni, jer one moraju da bidu majke, žene i sestre tih dečaka. Ti dečaci biće bolji od nas. Ipak sam veliki oiptimista, zar ne?
Zašto sam sve ovo napisao? Ne znam. Možda da drugi neidu ovim putem, jer alkohol vodi smrti. Ponekad, kao slepac koji uzdignute glave posmatra pravac kojim ide, ja se pitam da li sam u svom hodu okrenut životu ili smrti.
Ni ja nisam bez nade. Čeka svoju Jelenu, koja izgleda nikad neće doći. Neka je neostvario san postao sadržaj mog života; u času svoje smrti ja ću na tu sviju čežnju moći da pokažem kao na jedino svetlo i lkepo u svom životu. Dod padam u pijan san čujem kako Mladost plače, jer ona iščezne brže od mirisa ruža, posle kratkog sjaja na nebu mora umreti, nalik zvezdi padalici.
Sve ovo što sam ispričao samo je jedno lutanje sa Bahusom kroz sumrak moje duše. I, kao ratnik koji je preživeo rat vičem:“Neka više nebude ratova! Nerka deca ne ginu uzalud! Neka zaljubljeni nkome nedaju ovu noć i meka ova noć traje večito!“
Ja sam pririsnut istinom i moram ići dalje tim putem do nje, iako znam da to vodi razočaranju. Privid se često ukaže kao suština. Tom razočaranju može da se suprostavi samo ravnodušnost, koja se može demonstrirati pred svetom, ali ne i pred sdamim sobom. Čovek sam sebe ne može prevariti. Ali kao što reče Andrić: “Treba izdržati sa osmehom stjuardese koja zna da na avonu nešto nije u redu

Pošalji "Esej o alkoholizmu part 2" na Facebook Pošalji "Esej o alkoholizmu part 2" na Google Pošalji "Esej o alkoholizmu part 2" na My Yahoo! Pošalji "Esej o alkoholizmu part 2" na Live Pošalji "Esej o alkoholizmu part 2" na MySpace Pošalji "Esej o alkoholizmu part 2" na Twitter Pošalji "Esej o alkoholizmu part 2" na Digg Pošalji "Esej o alkoholizmu part 2" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. orfej sa ibra (avatar)
    One su platile cenu u suzama što muškartci piju i bore se za dečake koji još nisu rodjeni, jer one moraju da bidu majke, žene i sestre tih dečaka.

    Pa, čoveče, nemam reči...Ovo je čudesan esej..!
  2. skura58 (avatar)
    Prijatelju, to sam ja pisao o sebi
  3. sirijus49 (avatar)