Tolstoj - Krojcerova sonata - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Tolstoj - Krojcerova sonata

Oceni ovaj blog
У новели Кројцерова соната Толстој је изнео своје мишљење о браку и полној љубави уопште. Дело је веома "просветљујуће" јер износи на видело дубинску психологију кроз коју пролази свако онај ко се усуди кренути на тај пут који почиње од заљубљeности, брака, деце. Пут који нам је прописала црква и држава, а којим многи жељно полазе мислећи да ће на том путу наћи срећу и смисао свог живота.
Ја лично нисам био у браку, нити намеравам. Ту институцију цркве и државе сматрам неприродном и против човека и жене. Нешто слично је мислио и Толстој и то је изнео у овој новели. Она је у много чему аутобиографска.

Ево неких карактеристичних делова. Почело је од упознавања, заљубљености и узвишених осећања. То је водило браку. Међутим. Убрзо је та идила та институција звана "брак" показала право лице. Прва свађа јавила се после неколико дана. И овако је описује Толстој:


"Чини ми се да сам трећег или четвртог дана затекао жену невеселу. Почнем je питати шта joj je, почнем je грлити, што je, no моме мишљењу, било све што je она могла желети, a она отклони моју руку и заплака. Зашто? Она није умела рећи. Али je била тужна, било joj je тешко. Вероватно су joj њени измучени нерви дошаптавали истину о гадости наших односа; али она то није умела да каже. Стадох je испитивати; a она ми тек онако рече да joj je тешко без матере, Мени се учини да то није истина. Стадох je заговарати, не помињући матер. Нисам схватио да je њој просто било тешко, a да je мати само изговор. Али она се одмах нађе увређена што нисам поменуо матер, као да joj нисам поверавао. Рече ми да види да je не волим. Ja joj пребацих да je ћудљива и одједном се њено лице измени сасвим, место туге изрази се раздраженост, и она ми речима пуним жаока стаде пребацивати како сам себичан и свиреп. Погледах je. Цело joj je лице изражавало потпуну хладноћу и непријатељство, готово мржњу према мени. Сећам се како сам се запрепастио видећи то. Како, зашто? — мислио сам. Љубав, сједињење душа, и место тога, ево шта! Не може бити, та то није она! Покушах да je некако умекшам, али наиђох на тако непробојан зид хладног, јетког непријатељства да се нисам успео ни снаћи, кад и мене обузе раздраженост, те изговорисмо једно другом гомилу непријатности. Утисак те прве свађе био je ужасан. Назвао сам то свађом, али то није била свађа, већ je то било само откриће оног понора, који je у стварности био између нас. Заљубљеност се исцрпла задовољењем сладострашћа, и ми смо се нашли једно наспрам другога у нашем стварном међусобном односу, тј. као два себичњака потпуно туђа једно другоме, који желе да једно помоћу другога прибаве себи што више задовољства. Назвао сам свађом то што се десило међу нама; али то није била свађа, већ je то било само откриће нашег правог међусобног односа као последица прекинутог сладострашћа. Ja нисам схватао да je тај хладни и непријатељски однос био наш нормални однос; нисам то схватао зато што се тај непријатељски однос у прво време убрзо опет скрио од нас иза чистог сладострашћа које се поново јавило, тј. иза заљубљености.
И ja помислих да смо се посвађали и помирили, и да тога више неће бити. Али баш у том првом, меденом месецу веома брзо je опет наишао период засићености, опет смо престали да будемо потребни једно другоме, те je опет избила свађа. Ta друга свађа поразила ме још теже од оне прве. Дакле, она прва није била случајност, него je тако морало бити и тако ће и бити, мислио сам ja. Друга свађа поразила ме je тим теже што ју je проузроковао најневероватнији повод......

Ja се разбесних, стадох joj пребацивати да je нетактична, али и она мени — и опет поче. И у речима, и у изразу њеног лица и очију опет сам видео оно исто непријатељство, што ме je пре поразило, сурово, хладно. Свађао сам се, сећам се, с братом, с пријатељима, с оцем, али никад међу нама није било те нарочите, јетке срџбе које je било овде. Али прође неко време и опет се та узајамна мржња сакри под заљубљеност, тј. сладострашће, и ja сам се још тешио мишљу да су те две свађе биле грешке које се могу поправити. Али ето, наиђе трећа, четврта свађа, и ja схватих да то није случајност, већ да то тако мора бити, да ће тако и бити, и ja се ужаснух пред тим што ме чека. При томе мучила ме je и та ужасна мисао да само ja тако рћаво, нипошто онако како сам очекивао, живим са женом, док у другим браковима тога нема. Тада још нисам знао да je то општа судба, али да сви, као и ja, мисле да je то само њихова несрећа, крију ту своју изузетно стидну несрећу не само од других већ и од самих себе, сами себи то не признају.
Почело je првих дана и настављало се све време, све јаче и све жешће. У дубини душе ja сам већ првих недеља осетио да сам упао у клопку, да се није остварило оно што сам очекивао, да женидба не само што није срећа већ je нешто сасвим тешко; али ja то, као и сви, нисам хтео признати себи (ни сад ja не бих признао да није свршено) и крио сам не само од других већ и од себе. Сад се чудим како нисам видео свој прави положај. To се могло видети већ пo томе што су свађе настајале из таквих повода да je после било немогућно, кад су се оне свршавале, сетити се зашто je дошло до њих. Разум није успевао да измишља довољно повода за стално непријатељство међу нама. Али je још поразније било што je недостајало изговора за помирење. ..итд. "



Како је могуће да овако нешто траје вековима. Да се слави, велича? Да хорде нових генерација стално, опeт и опет, теже и у томе виде свој циљ? Ступити у брак, направити породицу. Уживати у љубави !!! Зар је ово љубав што Толстој описује?
Права љубав о којој су песници певали далеко је од тога. Она не познаје супротност у виду мржње. ОНА ЈЕ НЕШТО УЗВИШЕНО , МЕАТАФИЗИЧКО. Брак и та наводна "љубав" само је карикатура тога. Нешто што је послужило за пројекцију истог а не само то.
Ја бих брак укинуо као институцију. То није једини пут уређења друштва и сексуалности човека. Давно је Платон (као и много други) у својој држави предлагао нешто сасвим другачије. Алтернативно уређење друштва. Зашто би се људи морали везивати у ту неприродну заједницу. Зашто стављати јарам на врат?

Pošalji "Tolstoj - Krojcerova sonata" na Facebook Pošalji "Tolstoj - Krojcerova sonata" na Google Pošalji "Tolstoj - Krojcerova sonata" na My Yahoo! Pošalji "Tolstoj - Krojcerova sonata" na Live Pošalji "Tolstoj - Krojcerova sonata" na MySpace Pošalji "Tolstoj - Krojcerova sonata" na Twitter Pošalji "Tolstoj - Krojcerova sonata" na Digg Pošalji "Tolstoj - Krojcerova sonata" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Bravo.odluka da se ne ženiš potvrdjuje da si pravi filozof,jer filozofi se ne žene kao što kaže naš prijatelj Šopenhauer a ne kao Hegel koga je stalno ismevao izmedju ostalog i zbog toga,Ali setimo se i toga da je govorio da za prirodu nije važna sreća supružnika nego kvalitet potomstva.Deca su merilo uspešnosti braka i cilj vrste a decu treba neko da rodi i odgaja,ebiga
    A ti pazi da negde ne staneš na lud kamen,džaba ti onda svo filozofsko znanje.Seti se Sokrata i Ksantipe
    Bravo za blog
  2. oziman (avatar)
    Citat Original postavio fisherman1 Pogledaj poruku
    Setio sam se ove teme na forumu kad sam oko podne prolazio pored Ribljaka (Riblja pijaca u NS) i snimio
    "mog" klošu...Prikočim,parkiram,kupim "unučića",dam mu i pitam ga da li je nekad bio oženjen...
    "Još sam-od te lude sam i pobegao..."
    "Isti si Oziman..."
    "Ko ti je taj?"
    "Jedan koji neće da se ženi..."
    "Pozdravi pametnog čoveka..."
    -----------------------------------------------
    Pozdravljam Ozija...
    Гомилу правила, забрана , ограничења, које нам је друштво наметнуло а од којих су пола тих правила и ограничења бесмислице изникле из наивности прошлих и садашњих времена а данас живе као табуи, не можемо да избегнемо јер смо на њих приморани силом закона. Пендрек нас тера у те окове друштва ма како већина њих бесмислена била. Рецимо, зашто не бих могао ићи улицом го? Кога угрожавам тиме? А ето, то је забрањено јер је неки бедуин на блиском истоку рекао у својој наивности и тупости да је то противу узвишнога бога. А ја то данас морам следити .

    Али везивање у правила брака, одрицање од своје слободе зарад неговања црквених институција...зашто би неко то радио? Неко ће рећи због љубави? Ок, То је привлачан мотив. Али љубав постоји по свему судећу, свугде другде осим у браку. Ко није, нека поново прочита блог горе.

    Ја сам релативно не тако давно и сам био намамљен тим путем. Наиме имао сам циљ да ступим једном у брак, и све како то иде. Али са ове дистанце видим да ме је неко буквално провиђење спречавало у томе. И друштво ето није успело да ми натакне бар тај јарам.

    Ažurirano 11.05.2012. u 00:02, autor: oziman
  3. oziman (avatar)
    Evo још једне исповести о браку. Овога пута о тој својој невољи у коју је упао, писао је Џорџ Орвел овако:

    "Hilda i ja smo se venčali i od samog početka je sve bilo osuđeno na neuspeh. Zašto si se oženio njom — pitaćete se. Ali zašto ste se vi oženili ili udali za svog partnera? Takve stvari nam se dešavaju. Pitam se da li ćete poverovati da sam u prve dve do tri godine imao ozbiljne pomisli da ubijem Hildu. Naravno, u stvarnosti niko ne radi takve stvari, one su samo jedna vrsta fantazije o kojoj neko voli da govori. Osim toga, momci koji ubiju svoje žene uvek budu uhvaćeni. Staviše, čak i da pametno smislite alibi, oni savršeno znaju da ste vi to učinili i nekako će uspeti da vam prikače ubistvo. Kada dođe do ubistva žene, njen muž je uvek prvi osumnjičeni — što vam daje pogled sa strane o tome šta ljudi zaista misle o braku.
    Čovek se, vremenom, navikne na sve. Nakon godinu ili dve, prestao sam da želim njenu smrt i počeo da joj se čudim. Samo da se čudim. Ponekad bih, satima, tokom nedeljnih popodneva, ili uveče kada bih došao kući sa posla, ležao na krevetu sa odećom na sebi i bez cipela, čudeći se ženama. Zašto su takve, kako postaju takve, da li to rade namerno. Čini mi se daje to najstrašnije, naglost kojom se većina žena prosto raspadne nakon udaje. Čini se kao da su bile napete da učine samo jedno, a onda, u trenutku kada to obave, odlepršaju kao cvet koji je posejao seme. Ono što me poražava je turobni stav ka životu koji nagoveštava. Ako je brak otvorena podvala — ako vas žene ulove u zamku, a onda se okrenu i kažu: A sad, kopile, sad kada sam te uhvatila, ima da radiš za mene, a ja ću da se provodim' — ne bi mi toliko smetalo. Ali nema ni traga tome. Ne žele da se provode, one uglavnom žele da se što brže srozaju do srednjih godina. Posle strahovite borbe da odvede svog čoveka pred oltar, žena se opusti i sva njena mladost, izgled, energija i radost življenja samo nestanu preko noći. Isto je bilo i sa Hildom. Tu je bila lepa, nežna devojka, koja mi se činila - a, u stvari, kada sam je upoznao i bila je - finiji tip 'životinje' od mene samog. Za samo tri godine srozala se na depresivnu, beživotnu, sredovečnu oštrokonđu. Neću poreći da sam delimično i ja bio razlog za to. Ali, bilo bi u velikoj meri isto za koga god da se udala.

    Џорџ Орвел " У борби за ваздух"
  4. hakim bej (avatar)