O prevodima filozofskih dela - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

O prevodima filozofskih dela

Oceni ovaj blog
Ко све данас преводи филозофска дела? Да ли та активност има неку контролу, неки стандард, нека правила? Изгледа да нема. Обзиром да се код нас дела великих филозофа преводе и објављују на тај начин да смо ,рецимо, превод на српски Шопенхауровог главног дела "Свет као воља и предсатва" добили тек после 164 године од објавивања истог у Немачкој тј. 1983. у издању Матице српске. А многа друга његова дела нису никада ни преведена, нити објављена на српском до дан данас. Тако да сам се обрадовао када сам наишао на превод Шопенхаурових дела из Парерга и паралипомена" "О етици и О политици" на хрватски језик. Није српски, али је опет нешто слично. Тако да сам се потрудио да дотично дело набавим из Хрватске, преко посредника, уз царину, плаћање свих живих такси и разних трошкова слања из стране земаље. Нема везе. Знање нема цену. Иако сам Парерге и паралипомене прочитао на енглеском волим да имам исто издање и на неком ex- yu језику.
И тако, после пар месеци чекања (јер је ,јелте, књига послата из иностранства) коначно сам имао ту књигу у рукама. Међутим, оно што ме је шокирало ...то је превод! Дело је потпуно нечитиљиво. Као да ја гугл преводиоц преводио, па верујем да би га и он превео боље. То је скуп неповезаних речи. Као да је преводиоц преводио реч по реч искљученог мозга.

Ево само један насумични пример:

U jednu ruku spori se da škrtost nije mana već pretjeranost, njegova suprotnost. Pretjeranost niče iz brutalnih ograničenja trenutka sadašnjeg u poredbi sa budućnošću, postojeći samo kao misao, ne predstavljajući ništa. Počiva na iluziji senzualnih užitaka koji posjeduju pozitivnu ili stvarnu vrijednost.
Ово се назива "превод" Шопенхаурових мисли.
У првој реченици шкртост се проглашава за претераност која је, даље се признаје, његова супротност. Значи бесмислица коју Шопенахуер никада не би, нити је икада изрекао.
Даље, настваља се градити на појму "претераност" која ето ниче из "бруталности садашњег тренутка" када се упореди са будућношћу. при чему не представља ништа.
Даље, одједном се тврди да задовљства поседују позитивну стварност што је управо супротно ономе што је Шопенхауер учио.

Ево како тај исти пасус ја преводим са енглеског . Дакле, ради се о преводу превода:

Шкртост није порок, већ је то њена супротност, расипност. Јер она извире из животињског ограничења на садашњи тренутак над којим будућност, која постоји само у мисли, не може добити било какву власт, и због илузије да чулни ужици имају позитивну и реалну вредност.
(Даље се мисао наставља) Сходно томе, будућа оскудица и беда цена су коју расипник плаћа за празно, пролазно и често само имагинарно задовољство, или за храњење своје празне ароганције позирањем пред његовим паразитима који му се потајно смеју или зарад дивљења гомиле и оних који бивају љубоморни на његове помпе и показивања.
Ми би требало да бежимо од таквог, као од некога ко је заражен и треба да раскинемо са њим на време након што смо открили те његове мане;тако да, када се последице касније појаве, не морамо да помажемо да их носи, тј. да играмо улогу пријатеља Тимона од Атине. итд. итд.

Avarice is not a vice, but its opposite, extravagance is.
This springs from an animal limitation to the present moment
over which the future, that still exists in mere thought, cannot
gain any power, and is due to the illusion of a positive and real
value of sensual pleasures.
Склонимо на страну то то што се оваквим издањима људима буквално краде новац из џепа. Јер, ја ову књигу могу само да одложим негде на страну да се не бих нервиро када је угледам.
Много је већа штета у томе што ће неко , ко можда никада није дошао у додир са филозофијом, купити то дело не би ли се сусрео са Шопенхауровим мислима да би се затим сусрео са оваквим горе цитираним реченицама. Шта тај може урадити него побећи главом без обизра од филозофије.
Лоши преводиоци нису никако нешто безазлено. Они заправо уништавају људске судбине одузимајући им једино средство којим се они могу спасити. То је прави грех против светога духа.

Pošalji "O prevodima filozofskih dela" na Facebook Pošalji "O prevodima filozofskih dela" na Google Pošalji "O prevodima filozofskih dela" na My Yahoo! Pošalji "O prevodima filozofskih dela" na Live Pošalji "O prevodima filozofskih dela" na MySpace Pošalji "O prevodima filozofskih dela" na Twitter Pošalji "O prevodima filozofskih dela" na Digg Pošalji "O prevodima filozofskih dela" na del.icio.us

Ažurirano 24.04.2012. u 22:54, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. oziman (avatar)
    Морам споменути још једно ,овог пута Бергсоново дело. "Духовна енергија " Мисао и покретљивост". Издато прошле године од Издавачке куће Зорана Стојановића Нови Сад . То су заправо збирке Бергсонових предавања са све додатком "Увода у метафизику" Једним кратким а веома значајним списом за разумевање његове филозофије.
    Међутим, слично горе споменутом, превод је далеко од доброг.
    Тако да сам ту књигу морао скенирати у целости, да бих на рачунару исправио сва она небулозна места и затим поново одштампао добивши превод какав он треба бити.

    То радим јер то брљање мисли филозофа доживљавам као право скрнављење.

    Са свим осталим делима које поседујем нисам имао оваквих проблема. Да ли зато што се у претходним временима свему томе прилазило много озбиљније него данас.
    Ažurirano 21.06.2012. u 16:16, autor: oziman
  2. zxy (avatar)
    U pravu si potpuno.Uostalom i filozofi su svi jezike učili, i grčki i latinski,da bi u originalu dela čitali a ne da bi im razni prevodi svoju verziju servirali.A to se odnosi i na poeziju takodje.
  3. Nik9 (avatar)
    Potpuno ste u prave. Ja bih bio zaista srećan, da se problemi sa prevodom javljaju samo u filosofskim delima. Nažalost, beletristika je daleko više pogođena nepodobnim prevodima koji ljude odvraćaju od nekih pisaca, koji su u suštini sjajni. Filosofska dela ne čita svako, već oni koje to zaista zanima i koji mogu biti u stanju da dotičnu materiju i shvate. Problem su mladi ljudi, koji nemaju preteranog dodira sa filosofijom, koja je sama po sebi dovoljno kompleksna, i jedan ovakav prevod, recimo Šopenhauera, biće poguban. Kao što ste rekli - pobećiće glavom bez obzira.
  4. oziman (avatar)
    Превод Бергсоновог предавања "Живе утваре и психичка истраживања" из дела "Духовна енергија Мисао и покретљивост"издатог прошле године. Оно што је најинтересантије је да нема једно две трећине тог предавања. Једноставно странице не постоје у књизи. 46, 47 па .празно...па се наставља на 65. страницу. И то је тако пуштено у продају. Али пустимо то. Него погледајмо превод. Бергсонова филозофија која је оличење једноставности стила, без компликованих празних фраза и појмова , ... није успела бити преведена.

    Ево један пример где Бергсон објашњава обраћајући се једном друштву за паранормална истраживања како би изгледао свет да је уместо у правцу материјализма, наука кренула путем духовних истраживања:

    Прочитајте овај превод тих мисли и запитајте се да ли нешто после тога можете разумети?

    "У исто време с том виталистичком биологијом, појавила се иједна медицина која је директно лечила недовољности животне снаге, циљајући на узроке, а не на последице, на центар уместо на периферију; терапеутиком кроз сугестију, или, уопштеније, утицајем духа на други дух, медицина је могла да задобије облике и сразмере у које се није сумњало. Тако је утемељена и развијана наука духовне активности. Али, онда се, пратећи одозго на доле манифестације духа, прожимајући живот и живу материју, изненађена и изгубљена, та наука нагло зауставила. Покушала је да на свој нови предмет примени своје уобичајене методе и њиме уопште није овладала, као што ни рачунски и мерни поступци нису овладали духовним стварима. Материја, а не више дух, влада краљевством тајни. Претпоставимо, дакле, да се у некој непознатој земљи - у Америци, на пример, и то Америци коју још увек није открила Европа и која не жели да има односе с нама - развила наука, са свим својим механичким применама, идентична нашој садашњој науци. Могло се десити, с времена на време, да рибари, доспевши до ирских или британских вода, на хоризонту у даљини опазе амерички брод, како пуном брзином плови уз ветар - што ми називамо паробродом. Приповедали би нам шта су видели. Да ли бисмо им поверовали? Вероватно не бисмо. И још би више зазирали од њих што би били ученији, упућенији у науку која, чисто психолошки, јесте била усмерена у супротном смеру у односу на физику и механику. И онда би требало да се установи друштво попут вашег - само што би тада то било Друштво за испитивања физике - и организовало би се појављивање сведока, контролисале и критиковале њихове приче, установљавала аутентичност сведока који би приповедали о појављивању ових пароброда. Ставише, располажући, у овом тренутку, само овом историјском или критичком методом победио би се скептицизам оних због којих је метода и установљења-јер, она верује у постојање тих чаробних бродова - само када би била у стању да и конструише један од њих и да га покрене."



    А овде сам уз помоћ енглеског превода исправио овај горе цитирани превод при чему сам добио ово: Разумљиве Бергсонове мисли које је преводиоц у горњем случају потпуно забрљао.



    "У исто време с том виталистичком биологијом, појавила би се и једна медицина која би директно лечила недовољности животне снаге, циљајући на узроке, а не на последице, на центар уместо на периферију; терапеутиком кроз сугестију, или, уопштеније, утицајем духа на други дух, таква медицина би могла да задобије облике и сразмере које данас не можемо ни да замислимо. На тај начин била би утемељена и развијена наука о духовном. Али, ако би сада та наука пратила манифестације духа, кренувши од животног да би коначно стигла до инеретне неживе материје, ту би се таква наука и нагло зауставила изненађена и изгубљена. Јер би покушала да на тај свој нови предмет примени своје уобичајене методе које се, међутим, на њега не могу применити, као што се ни рачунски и мерни поступци не могу применити на духовне ствари. У том случају би материја, а не више дух, била под велом тајне. Претпоставимо, дакле, да се у некој непознатој земљи - у Америци на пример, и то Америци коју још увек није открила Европа и која не жели да има односе с нама - развила наука, са свим својим механичким применама, идентична нашој садашњој науци. Могло се десити, с времена на време, да рибари, доспевши до ирских или британских вода, на хоризонту у даљини опазе амерички брод, како пуном брзином плови уз ветар - што ми називамо паробродом. Приповедали би нам шта су видели. Да ли бисмо им поверовали? Вероватно не бисмо. И још би више зазирали од њих што бисмо били ученији, упућенији у науку која би била чисто психолошка, усмерена у супротном смеру у односу на физику и механику. И онда би требало да установимо друштво попут вашег - само што би тада то било Друштво за испитивања физике - и организовало би се тада појављивање сведока, контролисале и критиковале њихове приче, установљавала аутентичност сведока који би приповедали о појављивању таквих пароброда. Међутим, пошто би то друштво располагало, у том тренутку, само том историјском или критичком методом не би могло да победи скептицизам оних који би износили примедбе јер иако верују у постојање таквих чаробних бродова не могу конструисати један и покренути га."
  5. oziman (avatar)
    Као што написах скенирао сам то недавно издато Бергосново дело "Духовна енергија " Мисао и покретљивост" како бих на рачунару исправио сва небулозна места. И успео сам да исправим пар глава... давши тако смисао тексту који му је од стране тупавог преводиоца потпуно одузет. Али дефинитивно одустајем због исувише нервирања док то радим.

    Остаје ми једино да препоручим онима који ово читају а планирају да то дело купе. Не купујте! Не бацајмо паре преварантима и шпекулантима који својим незнањем с..... по мислима филозофа којима нису ни до малог прста на левој нози. Иако су се окитили титулама...што је оно најсмешније када не би било тужно.
    Ažurirano 21.06.2012. u 16:27, autor: oziman