Turpijam nešto ovaj domali nokat na desne ruke i mislim se nešto o ovi dogadjaji ot pre neki dan u Novem Sadu. Kukuj mene šta je bilo a šta je moglo da bidne! Da mi neki prič'o ne bik mu verovala ni reč. Pljunula bi ga u lice i isterala iz avliju. A ja zamal' da dobijem batine pod stare dane od jednu barabu. I to ne u Novi Sad već u Beograd kat sam se vrnula.
Eve da počnem od početak. Ne bi valjalo da počnem od kraj jerbo mlogi ne bi pofatali o čemu baba Višnja kazuje. Javili na radiju da ima brezplatan prevoz do Novi Sad. E kad je džabe ja ti brže bolje uznem ono korito pa se okupam. Donela mi jetrva od šurnjaju jedan sapun od palmu. Miriše na krušku. Ondak odem do kredenac pa izvrnem one kutije pa nadjem ono najlepše odelo. Još ranije ga ja spremila za ona svet ali se predomislila zbog Novi Sad. Će nabavim lepše i crnje kad se vrnem.
Ondak otidnem do podrum da nadjem neku flašu za put. Uznem ja onu flašu od vodu pa zavatim iz bure sas ljutu što je oma pored ono sas meku, da mi se nadje. Mislim se u sebe kuj će ga znati šta sve moš da se desi pa ponesem ja i nešto rane. Bila neka pršuta, pa slanina i lanac kobasice. Mislite da preteruje baba sas ova piknik? E ne bik rekla ja takoj. Kat autobus krene moš da pukne guma, moš da se prevrne, pa da se zapali, moš da skrene sas put pa da ode na ćoravu stranu. Zatoj treba poneti uza sebe što više da se nadje kod Sveti Petar dok čekamo u red prilikom uknjižbu na nebesa.
I takoj pre nego što unidjem u ta autobus ja se preksrstim pa potegnem iz flašu. Ušo neki kikirez od šofer pa se sve mislim ova će da vozi pravolinijski jerbo volan jači od njega. Al' oćeš, mali ali zna pos'o. Pa skače vamo, pa skače tamo. Pa ti se obrne pa ti svaki čas namešta onu dršku ispod volan. Take je baba Višnja u mladost uvek prepoznavala i na kafu pozivala. Sat nije red jerbo je kafa poskupela. Isto takoj su opasni i oni štrkljavi ali sas velik nos. Da pomisli svako ženskoo da mu dušica u nos i da ot njega nema ništa. Ali taki su najbolji. Akoj ne verujete babi proverite.
Lele dečice što bijo dosadan jedan u autobus sas periku. Usta nije zatvarao. Kaže da je iz neku stranku ali ja zaboravila koju. Tri žene mu nisu ravne. Te se u sve razume, te on bi ovakoj, te država mu nešto smeta. Pa ondak kazivao svima kako je završijo neku školu za pamet pa vidi kuj kako misli. A svoju pamet ne vidi jerbo ne bi takoj govorio. Pominje neki sledeći izbori i kojalicije.
Ondak bila do njega neka oštrokondža, sva sparušena. Verovatno joj čovek nikakav kat je ona taka. Akoj muško nije za celo selo nego samo za kuću ondak nije ni za kuću. Pa počne da se prestravlja: iz neku nevladinu orgnizaciju kaže. Verovatno iz neku od inostranstvo ali jopet priča na srbski. Šalapila prvo nešto o ljucka prava a niko ne sluša u autobus. Svi gledu napred ili spavadu a ona drobi pa umače. Kao ometo pop šetnju po Beograd pa se začidjujue što neće ponovo po Novi Sad. A mene tad došlo da je zveknem sas onu flašu o glavu ali mi ostalo još više od pola unutra pa reko greota.
Isto takoj ne mogu da zaboravim ni jedno dete sas podočnjaci od nespavanja. Samo držao ona mobilni i nešto čvake čvake. Pa sačeka minut, pa ondak mobilni počne da drndoše neku stranjsku muziku što mladi mlataru glavama. Pa ti ondak on pročita ona sms pa se cereka ka da je drogiran, pa jopet čvake-čvake. Kuj bi ga znao o čemu to ljudi pričadu i koje im namere u glavu. U vreme od baba Višnju toga nije bilo. Izadješ na brdo pa prs u uvo i telefoniraj. Čak da te ona što ga zoveš ne čuje, će mu prenese drugi kuj te čuo. Takoj se to radilo.
E negde na pola puta dodje meni neki naparfemisani ka žena i reko da se zove Žika. Prepoznao me sa Krstaricu pa mu drago što me upoznao naživo. Ondak mi dadnuo neko šareno maramče. Nešto u sve boje ka šarena laža lepo. Ja mu ponudila onu rakiju a on mene kaže da ne pije nego samo neku travu koristi. Možda vegetarijanac.
Malo, malo, pomalo, srce mi je ostalo, i sve ostalo, sidjemo mi na onu stanicu u Novi Sad. Ja ti uhvatim onu flašu pa potegnem od muku. Sačekam putnici da se malo udalje da vidim u koj smer idu jerbo ne dolazim često ovdena. I jopet prodje ona sas periku pored mene. Toliko mi digo pritisak da sam mislila će me strefi šlag. Dofatim jednu cigaru ali oćeš, nema upaljač! Osto u skupštinu onomad. Jes ona od daleki ali bracki Kineski narod, na plin.
Obrćem se da vidim jel ima neki da puši po Novi Sad. Pa jednim okom gledam na ovi od ekskurziju a malo po ćoškovi od ulicu. Iza mene neki vojni restoran pa stoji neki momak i purnja ka da se sprema za olimpijadu. Mene bilo malo sramota da ga priupitam za upaljač jerbo bio u žalosti. Sav bio u crninu, i nešto ljut. Gledam ja njega od glavu do do pete pa ondak u oči. "Baba daj glavu" rekne on mene a ja njemu o'ma: "a daj ti babi da zapali". E tad naidje neki drugi, verovatno iz istu familiju jerbo i on bio u crninu pa kultruno zapali babi cigaru. Mnogo fina dečica. Ja ih ponudim sas rakiju a oni mene uglas: "keine macht den drogen" i odmahuju rukom. Sat ti ja svatim - pa toj Nemci došli isto na ekskurziju a ona prvi naš pa zna srbski.
Ondak se setim kako da zafalim pa im dadnem onu šarenu maramu što mi dao ona Žika iz autobus. Ovi se pobili kuj će da uzne šarenicu jerbo svaki počeo da vuče ka sebe. I vukli, vukli pa pocepali. E što mi bilo žao što nije bila za svakog po jedna.
Otidnem ja prekojputa u onu moju grupu od autobus. Bio neki debeli sas štap i naočare, ka Jova Zmaj samo brez bradu. I govorijo on nešto pred narod kako Hitler bio baraba i socijal demokrata pa upropastijo pola sveta. Eto mislim se u sebe te demokrate koje su to štetočine. Odjednom padne neki kamen ispred babu. Ja podignem pa pitujem kome ispalo pa zamanem i vrnem. Ondak neko jauknuo i dotrčala policija pa poapsila oni momci što zapalili cigaru babi.
Nešto pričali sas ovi iz Žikinu grupu što nosili šarene marame. Valjda im tražili za uspomenu kad se vrnu za Nemačku a ovi valjda ne razumedu nemački pa ne davaju. Taman ja da otidnem da prevezem sas nemački na srbski ali policija poapsila sve.
Ondak ovi moji počeli da ulazu nazad u autobus, ja potegnem još jednu iz flašu pa unidjem. Nešto počeli da slavu po autobus pa se grlu i ljubu. A ja ondak da upriličim proslavu izvadim onu slaninu, pršut i kobasice. Jedan navalio na kobasicu a ja ga pitala da mu iseckam na kriške a on mene:" jel ti moje dupe liči na džuboks"? Malo, malo, pomalo, ne osta ništa. Pa mi dadnuli novu šarenicu pošto im ja ispričala kakoj se ona dečica iz Nemačku razgrabila za onu jednu.
Odjednom stao šofer na ona most od Gazelu da izadju neki putnici. Ja ti frljnem onu praznu flašu preko most a dole neko bio pa jauknuo: "Ebem ti mater fašističku šta smo ti mi krivi. Nemo sad da zovnem braću da te bijemo." Babi bilo žao pa mu bacim i onu šarenicu od Žikinu grupu da dokažem da nisam fašista, pa jopet čuješ odozdo: "A bee bežimo odavde u one stanove od grad, došli ovi pravi ******". Šofer mi reko da unidjem brzo u autobus jerbo će ga kazni milicijoner zbog stajanje na most. I takoj stigosmo za dvajes minuta na stanicu a vi dečice kat imate vremena prošetajte do Novi Sad.
Eve da počnem od početak. Ne bi valjalo da počnem od kraj jerbo mlogi ne bi pofatali o čemu baba Višnja kazuje. Javili na radiju da ima brezplatan prevoz do Novi Sad. E kad je džabe ja ti brže bolje uznem ono korito pa se okupam. Donela mi jetrva od šurnjaju jedan sapun od palmu. Miriše na krušku. Ondak odem do kredenac pa izvrnem one kutije pa nadjem ono najlepše odelo. Još ranije ga ja spremila za ona svet ali se predomislila zbog Novi Sad. Će nabavim lepše i crnje kad se vrnem.
Ondak otidnem do podrum da nadjem neku flašu za put. Uznem ja onu flašu od vodu pa zavatim iz bure sas ljutu što je oma pored ono sas meku, da mi se nadje. Mislim se u sebe kuj će ga znati šta sve moš da se desi pa ponesem ja i nešto rane. Bila neka pršuta, pa slanina i lanac kobasice. Mislite da preteruje baba sas ova piknik? E ne bik rekla ja takoj. Kat autobus krene moš da pukne guma, moš da se prevrne, pa da se zapali, moš da skrene sas put pa da ode na ćoravu stranu. Zatoj treba poneti uza sebe što više da se nadje kod Sveti Petar dok čekamo u red prilikom uknjižbu na nebesa.
I takoj pre nego što unidjem u ta autobus ja se preksrstim pa potegnem iz flašu. Ušo neki kikirez od šofer pa se sve mislim ova će da vozi pravolinijski jerbo volan jači od njega. Al' oćeš, mali ali zna pos'o. Pa skače vamo, pa skače tamo. Pa ti se obrne pa ti svaki čas namešta onu dršku ispod volan. Take je baba Višnja u mladost uvek prepoznavala i na kafu pozivala. Sat nije red jerbo je kafa poskupela. Isto takoj su opasni i oni štrkljavi ali sas velik nos. Da pomisli svako ženskoo da mu dušica u nos i da ot njega nema ništa. Ali taki su najbolji. Akoj ne verujete babi proverite.
Lele dečice što bijo dosadan jedan u autobus sas periku. Usta nije zatvarao. Kaže da je iz neku stranku ali ja zaboravila koju. Tri žene mu nisu ravne. Te se u sve razume, te on bi ovakoj, te država mu nešto smeta. Pa ondak kazivao svima kako je završijo neku školu za pamet pa vidi kuj kako misli. A svoju pamet ne vidi jerbo ne bi takoj govorio. Pominje neki sledeći izbori i kojalicije.
Ondak bila do njega neka oštrokondža, sva sparušena. Verovatno joj čovek nikakav kat je ona taka. Akoj muško nije za celo selo nego samo za kuću ondak nije ni za kuću. Pa počne da se prestravlja: iz neku nevladinu orgnizaciju kaže. Verovatno iz neku od inostranstvo ali jopet priča na srbski. Šalapila prvo nešto o ljucka prava a niko ne sluša u autobus. Svi gledu napred ili spavadu a ona drobi pa umače. Kao ometo pop šetnju po Beograd pa se začidjujue što neće ponovo po Novi Sad. A mene tad došlo da je zveknem sas onu flašu o glavu ali mi ostalo još više od pola unutra pa reko greota.
Isto takoj ne mogu da zaboravim ni jedno dete sas podočnjaci od nespavanja. Samo držao ona mobilni i nešto čvake čvake. Pa sačeka minut, pa ondak mobilni počne da drndoše neku stranjsku muziku što mladi mlataru glavama. Pa ti ondak on pročita ona sms pa se cereka ka da je drogiran, pa jopet čvake-čvake. Kuj bi ga znao o čemu to ljudi pričadu i koje im namere u glavu. U vreme od baba Višnju toga nije bilo. Izadješ na brdo pa prs u uvo i telefoniraj. Čak da te ona što ga zoveš ne čuje, će mu prenese drugi kuj te čuo. Takoj se to radilo.
E negde na pola puta dodje meni neki naparfemisani ka žena i reko da se zove Žika. Prepoznao me sa Krstaricu pa mu drago što me upoznao naživo. Ondak mi dadnuo neko šareno maramče. Nešto u sve boje ka šarena laža lepo. Ja mu ponudila onu rakiju a on mene kaže da ne pije nego samo neku travu koristi. Možda vegetarijanac.
Malo, malo, pomalo, srce mi je ostalo, i sve ostalo, sidjemo mi na onu stanicu u Novi Sad. Ja ti uhvatim onu flašu pa potegnem od muku. Sačekam putnici da se malo udalje da vidim u koj smer idu jerbo ne dolazim često ovdena. I jopet prodje ona sas periku pored mene. Toliko mi digo pritisak da sam mislila će me strefi šlag. Dofatim jednu cigaru ali oćeš, nema upaljač! Osto u skupštinu onomad. Jes ona od daleki ali bracki Kineski narod, na plin.
Obrćem se da vidim jel ima neki da puši po Novi Sad. Pa jednim okom gledam na ovi od ekskurziju a malo po ćoškovi od ulicu. Iza mene neki vojni restoran pa stoji neki momak i purnja ka da se sprema za olimpijadu. Mene bilo malo sramota da ga priupitam za upaljač jerbo bio u žalosti. Sav bio u crninu, i nešto ljut. Gledam ja njega od glavu do do pete pa ondak u oči. "Baba daj glavu" rekne on mene a ja njemu o'ma: "a daj ti babi da zapali". E tad naidje neki drugi, verovatno iz istu familiju jerbo i on bio u crninu pa kultruno zapali babi cigaru. Mnogo fina dečica. Ja ih ponudim sas rakiju a oni mene uglas: "keine macht den drogen" i odmahuju rukom. Sat ti ja svatim - pa toj Nemci došli isto na ekskurziju a ona prvi naš pa zna srbski.
Ondak se setim kako da zafalim pa im dadnem onu šarenu maramu što mi dao ona Žika iz autobus. Ovi se pobili kuj će da uzne šarenicu jerbo svaki počeo da vuče ka sebe. I vukli, vukli pa pocepali. E što mi bilo žao što nije bila za svakog po jedna.
Otidnem ja prekojputa u onu moju grupu od autobus. Bio neki debeli sas štap i naočare, ka Jova Zmaj samo brez bradu. I govorijo on nešto pred narod kako Hitler bio baraba i socijal demokrata pa upropastijo pola sveta. Eto mislim se u sebe te demokrate koje su to štetočine. Odjednom padne neki kamen ispred babu. Ja podignem pa pitujem kome ispalo pa zamanem i vrnem. Ondak neko jauknuo i dotrčala policija pa poapsila oni momci što zapalili cigaru babi.
Nešto pričali sas ovi iz Žikinu grupu što nosili šarene marame. Valjda im tražili za uspomenu kad se vrnu za Nemačku a ovi valjda ne razumedu nemački pa ne davaju. Taman ja da otidnem da prevezem sas nemački na srbski ali policija poapsila sve.
Ondak ovi moji počeli da ulazu nazad u autobus, ja potegnem još jednu iz flašu pa unidjem. Nešto počeli da slavu po autobus pa se grlu i ljubu. A ja ondak da upriličim proslavu izvadim onu slaninu, pršut i kobasice. Jedan navalio na kobasicu a ja ga pitala da mu iseckam na kriške a on mene:" jel ti moje dupe liči na džuboks"? Malo, malo, pomalo, ne osta ništa. Pa mi dadnuli novu šarenicu pošto im ja ispričala kakoj se ona dečica iz Nemačku razgrabila za onu jednu.
Odjednom stao šofer na ona most od Gazelu da izadju neki putnici. Ja ti frljnem onu praznu flašu preko most a dole neko bio pa jauknuo: "Ebem ti mater fašističku šta smo ti mi krivi. Nemo sad da zovnem braću da te bijemo." Babi bilo žao pa mu bacim i onu šarenicu od Žikinu grupu da dokažem da nisam fašista, pa jopet čuješ odozdo: "A bee bežimo odavde u one stanove od grad, došli ovi pravi ******". Šofer mi reko da unidjem brzo u autobus jerbo će ga kazni milicijoner zbog stajanje na most. I takoj stigosmo za dvajes minuta na stanicu a vi dečice kat imate vremena prošetajte do Novi Sad.
