P O Č E T A K

Још једaн дан је на сунцу заблистао.

Глува ноћ је сишла трагом звезда
и као дах нечији нестала
у преображеним врховима дрвећа.
У врховима дрвећа се рађа пламен,
нагиње се корену и кружи.
Около Бога кружи.
Лишће се запалило и с лица и с наличја.
Ово је моје виђење твоје песме...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top