Скоро сам путовала за Беч и изненађена бројем ветрењача у Аустрији и Мађарској схватила како ова два народа воде рачуна о себи
Вест Аустрија финансирала још ветрењача.
Беч све више улаже у изградњу ветрењача и унапређење њихове мреже. Само три огромне ветрењаче обезбеђују струју за хиљаде домаћинстава. У читавој Аустрији постоји 600 ветрењача које би могле да покрију две трећине укупних приватних потреба за електричном енергијом у Бечу.
Изградњом ветрењача могло би се доћи до снижења цене струје, и поред тога што једна ветрењача кошта два милиона евра. Оваква врста производње енергије проузрокује издатке у почетку, али зато касније изостају трошкови за погонско гориво или погонска средства.
Када сам се мало распитала за корисност енергија ветра је већ уобичајен начин јефтиније проиводнје.
Негде сам нашла
Свет
Европска платформа против ветрењача
Било да је реч о Белгији, Британији, Холандији или Француској, сценарио је увек исти – тамо где почну да ничу модерне ветрењаче, локално становништво организује борбу против њихове градње ...
ZAŠTO?
Сметња или благодет: савремене ветрењаче за производњу електричне енергије
Брисел – Док свет без даха ишчекује нове вести из Јапана где још траје драма изазвана оштећењем нуклеарке у Фукушими, а надлежни у Европској унији преиспитују сопствену енергетску политику употребе нуклеарки, чудно звучи податак да у Европи јача покрет против градње ветрењача. Али ко би и зашто имао нешто против коришћења ветра за производњу струје?
Одговор гласи – Европска платформа против изградње ветрењача која обухвата 473 удружења из 21 државе, добро повезане са сродним организацијама у САД, Канади и Мексику. У Белгији највише удружења против градње ветрењача има у Валонији, где је у 21. веку изграђено неколико такозваних – фарми са ветрењачама.
Било да је реч о Белгији, Британији, Холандији или Француској, сценарио је увек исти – тамо где почну да ничу модерне ветрењаче, локално становништво организује борбу против њихове градње. „Бука од њиховог окретања је несносна. Вибрације такође. Њихова близина која је испод законског минимума умањила ми је вредност куће и имања за 20 до 30 одсто”, објаснио нам је Гидо Новело, професор у пензији и активиста у једном од десетина белгијских удружења грађана.
Према белгијском закону раздаљина између ветрењаче и најближе куће не сме да буде мања од 1.500 метара из здравствених разлога, јер изазива стрес, умор, поремећај сна и срчане проблеме, али како тврде активисти из околине Намура у Валонији, тамо су ветрењаче подигнуте преблизу кућама.
Они објашњавају да њихова забринутост за очување околног изгледа није само носталгични сан, већ се позивају на Конвенцију о заштити пејзажа из Фиренце. Један од предлога валонских друштава је премештање ветрењача на обалу Северног мора у Фландрију. Европска платформа против ветрењача захтева мораторијум на њихову градњу, као што су га недавно прогласиле власти Јужног Тирола у Италији, у намери да очувају диван планински пејзаж.
Стручњаци у Европи и САД истражују све негативне утицаје које ветрењаче могу да имају на човека, али када је реч о појединим врстама птица селица по њих су последице често фаталне. Када јато птица улети у поље са ветрењачама стотине страдају од њених огромних металних кракова који се окрећу. Свака ветрењача је непријатељ птица, а неке су саграђене баш на традиционалним коридорима птица селица, па се птичје жртве броје хиљадама.
Модерне ветрењаче нису ни налик романтичним средњевековним млиновима, већ су то металне грдосије чији оштра крила имају распон од 45 до 75 метара. Када не дува ветар, ветрењаче раде на гас, па стога активисти тврде да оне заправо не смањују емисију угљен диоксида.
Управо је смањење загађења и коришћење чистих технологија један од европских приоритета у овом веку, а у чисте технологије убрајају се како ветрењаче, тако и нуклеарне електране. Логично звучи да је сада судбина европских нуклеарки после ових последњих догађаја у Јапану упитна, али каква будућност очекује ветрењаче?
Судећи према притужбама локалног становништва чија се имања граниче са фармама ветрењача, и све вишем степену њихове организованости, треба очекивати жесток отпор градњи нових комплекса ових модерних фабрика струје у читавој Европи.
Владимир Јокановић
Колико смо упознати са достигнућима који чувају наше животно окружење?
Колико нам је то важно?
Шта може учинити појединац као допринос бољитку?
