TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 2/2 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 2/2

Oceni ovaj blog
.
.
Lagani šum naterao ga je da se okrene. Verzo je stajao kraj njega sa isukanom sikom u ruci.
- Nije pametno da ovako nestaješ, zabrinuo sam se. - reče.
- Jesu li se ljudi smestili? - bilo mu je neprijatno. Kao da je njegova pohota razgolićena.
- Kako su znali i umeli. - ako je Verzo nešto i slutio, to nije pokazivao.
- Slušaj, smesti ovu ženu sa ostalim izbeglicama. Vraćam se u močvaru. - reče odsečno.
- Jesi li poludeo? Močvara vrvi od Tračanskih plaćenika! - uzviknu Verzo.
- Neću da se raspravljam. Pines će komandovati podjednako dobro kao i ja.
Tako je Baton krenuo da potraži Lavincijinu kćer, ne znajući da će naći mnogo više od toga.
Tragovi su vodili ka močvari. Obećanje naslade i ljubavi, vodilo ga je napred, u magloviti svet. Plavičasta izmaglica se u pravcu napredovanja sve više zgušnjavala . Nastavljao je prateći sve neprimetnije tragove. Polegnuta trska ovde. Izvrnuti kamen tamo. Nit zakačena za trn. Slomljena grančica jove. Nastavio je oprezno, ispitujući tlo pred sobom. Drveće oko Batona se proređivalo i sve je više ustupalo mesto ševaru i trsticima, a magla je postala neprirodno gusta i otežavala je napredovanje. I dalje je bilo visokog rastinja, ali debala prekrivenih gnjecavim slojem mahovine i gljivičastim rastinjem. Kada se najzad gusti ševar otvorio ka jednom proplanku dah mu zastade. Proplanak je bio prekriven stotinama zmijskih telesa koja su se izvijala, preplitala i migoljila u nepreglednom mnoštvu. Pa ipak to nije bilo najveće iznenađenje.
Bila je tu i Dasantila. Njenu zmijama prekrivenu haljinicu jedva da je razaznavao. Ona sama, međutim, nije bila među gmizavcima. Nepomično je ležala na gorostasnom oborenom deblu poviše jezivog prizora, potpuno gola. Jedna noga joj beše savijena u kolenu i jedini znak da je živa bejahu duboki udisaji koji su joj ravnomerno pomerali grudni koš. Ali nije tamo bila sama, Obmotano oko debla i provlačeći joj se između nogu, obujmivši tanušno telo, nad njom se nadvijala jeziva glavurda zmijskog cara. Kao kruna na glavi mu blistaše četri roga, a među jezivim očnjacima palacao je račvasti jezik. Idućeg trenutka Baton je znao da su ga ćilibarski žute oči ugledale.
Dasantila otvori oči i podiže se u sedeći položaj. Baton nije razaznavao da li je to učinila sama ili ju je grdni gmizavac podigao. Video je da se obličje gmaza ravnomerno pomera među detinjim nogama. Lavincijina kćer okrete pogled ka njemu. Kao da mu je led prožeo dušu kad im se pogledi sretoše! Oči joj behu ćilibar! A kad je progovorila to nije bio glas deteta, nego starice.
- Baton! Vođa naroda Breučkog. I njihova propast! - suviše iskustva, suviše činjenica...
- Ko si ti?! Ti nisi Dasantila! - u glasu su mu se razaznavali oklevanje i strah.
- Nisam, u pravu si. Možeš me zvati Demon voda. - glas toga je bio spokojan. Smisao izrečenog nije.
- Šta hoćeš od mene? - Nije mogao prići detetu, okruženom otrovnicama.
- Hoću da ti pokažem nešto. I da ti dam jedan savet. - oči se okrenuše ka jugu. Isprativši taj pogled Baton je shvatio da bizaran prizor pred njime okružuje čopor vukova. Bili su skriveni među drvećem koje je okruživalo proplanak i kao da su nešto čekali.
- Pogledaj ih. Osećaju pretnju u našem neobičnom ponašanju. Ne prihvataju što smo na površini. - reče dete demon.
- O čemu govoriš? - na čelu čopora bila je vučica inteligentnog pogleda. Baton nije mogao da odvoji pogled od prelepe životinje.
- O zmiji. O simbolu i osnivaču tvoga naroda! - dok je, šta god to stvorenje bilo, govorilo, vučicin pogled bljesnu surovošću. Čopor, koji kao da je samo to čekao, najednom se hitro pokrenuo. Uleteše među zmije kidajući i ubijajući. Pokolj je bio užasan. Baton se već zapitao jesu li kurjaci imuni na otrov, kada se jedan sruši u agoniji. Najednom Dasantila se ponovo oglasi:
- Ali, oni ne žele da ubijaju gomilu. Žele cara! A ubijaće, makar po cenu istrebljenja obe vrste. - Baton skrenu pogled prema devojčici koja to nije bila.
- To su samo zveri. Ubijaće se dok bude sveta i veka. - najednom gmaz ispusti dete.
- Misliš? Pogledaj. - zmijski car stade da se uvija oko sebe u neprestanim pokretima i kao da se smanjivao sve više i više. Najzad devojčica ga uze u ruke, ustade i pokrenu se prema krupnoj vučici. Zmije su joj se uklanjale ispod nogu, a vukovi zastadoše. Vučica lagano pođe prema njoj. Kada se susretoše dete pruži ruke prema zveri. Ova dohvati gmizavca i u trenu ga raskide na komade. Zatim se okrenu i krete ka drveću. Čitav čopor krenuo je za njom i najzad vukovi nestadoše u rastinju. Zmije stadoše da se okupljaju oko nage devojčice. Pogledi im se ponovo sretoše.
- Dovoljno je predati im vođu i narod je pošteđen uništenja. Razmisli o ovome što si video. - Baton je jasno zapazio da se nalaze kraj vode u senci vrbe.
Idućeg trenutka krhko telašce se protreslo i dete ga je pogledalo drugačijim pogledom. Pogledom prepunim straha. Oči devojčice su bile tamne i širom rastvorene. Detinja usta se otvoriše da vrisnu istoga trenutka kada su se stotine otrovnih zuba zarile u uzdrhtalo telašce. Tamo kraj vode, podno vrbe. Baton je skamenjen posmatrao kako se zmije povlače i jedna po jedna nestaju u ševaru dok devojčica pada na tlo. Kada se pokrenuo bilo je prekasno. Dete je još uvek dahtalo, ali ni mnogo snažniji čovek ne bi mogao preživeti toliko zmijskih ujeda. Podigao ju je i krenuo ka selu.

Lavincijino lelekanje nije razumeo. Spustio je leš pred njene noge i ostavio ju je za sobom. Kao u bunilu pridružio se svojim ljudima i proveo je dan ne obraćajući se nikome.

Nedeljama je Baton potom predvodio vojsku bežeći pred Rimljanima i Tračanima. Nedeljama je prolazio kroz smrad leševa po spaljenim selima. Boleštine i glad pomorili su gotovo sve što je neprijatelju promaklo. Svake noći u snove mu je dolazila Dasantila. Svake noći sanjao je vukove.

Najzad je doneo odluku. Glasnik je odaslan u tajnosti i dogovor sa Tiberijem je ostao tajna. Sve dok Baton nije predao Pinesa i ugovorio predaju.

A kad su ga poveli tamo do vode, podno vrbe, znao je da će njegov narod živeti.

Ono što nije znao je da će se reka na čijoj je obali našao smrt jednom zvati Bosna.

Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 2/2" na Facebook Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 2/2" na Google Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 2/2" na My Yahoo! Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 2/2" na Live Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 2/2" na MySpace Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 2/2" na Twitter Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 2/2" na Digg Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 2/2" na del.icio.us

Oznake: zecon
Kategorije
Priča

Komentari

  1. MPMcB (avatar)
    To je izgleda problem svih nas.
    Oko jednostavne poruke hoćemo da ispletemo fantastičnu priču, koja ne bi bila fantastična, da ne provocira neke duboke arhetipove, bilo čisto mistične, bilo nacionalmistične. Ovi poslednji su, kanda na ceni u poslednje vreme. Onda nas ta priča ponese, sve sa svojim likovima i svim ostalim. Tada ima šanse da priča kaže nešto na svoju ruku, počesto vrednije od one osnovne poruke, nešto što premašuje prvobitno postavljene okvire, te jednostavne a duboke poruke. E, to nas uplaši a i veličina teksta tad hoće da se otme, pa počne skraćivanje.
    Proplanak sa zmijama i vukovima u nekoj šumskoj pozadini ostavlja malo mesta za prikaz nekakve vode, slobodno uđi dublje u opis okoline i bilo bi dobro da se usput kratko napomene doba dana, maglovito jutro, sumrak, tmurno podne, gluvo predveče u magli isl.
    Dijalozi su najbolji deo.
    Sve u svemu, dobro je.
    Naracija bi po mom ukusu trebala da ide još malo malo tečnije, Čini mi se da si po tome u poslednje vreme dosta uradio ipak jako treba izbegavati uopštene kvazi naučne izraze poput: osnivač, pravac napredovanja isl
    Ažurirano 04.04.2012. u 08:44, autor: MPMcB
  2. Stipan Severnjak (avatar)
    Uh, ovo je stvarno bilo opsežno. Kao prvo hvala ti na trudu i dobrim tipovima.

    Radi razjašnjenja arheotipova moram reći da je priča pisana tematski za konkurs (i vrlo dobro prošla).
    Dobro si primetio da me je priča ponela i skrenula na sasvim drugu stranu od onoga što je prvobitno zamišljeno.

    Imaš dobro oko i dao si mi korisne primedbe.