TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 1/2 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 1/2

Oceni ovaj blog
.
.
Ditus je sa uzvišice posmatrao ovce što su se raštrkale po kosini. Mada ga oči više nisu služile kao nekada, jasno je video ogromnu vrbu, tamo dole kraj vode.
Onamo u senci, Baton je pogubio Batona. Zbog izdaje.
Nikada Ditus nije video toliko spokoja u smrti kao tada kod Batona Breučkog.
Ustanak je pamtio po gladi, po bolesti koja samo što ga nije odnela i po bežanijama kroz Panonske močvare. Sećao se i Batona Breučkog. Izdajnika koji je zadao smrtonosni udar ustanku i spasao svoj narod uništenja.
Kada su se Breuci pridružili Dezijatima i krenuli na Sirmium sve je izgledalo veličanstveno. Trebalo je samo isterati Rimljane sa zemlje. Kako su bili naivni! Isterivanje neprijatelja je bilo sve oko čega su se složili. Niko nije znao kako bi to u stvari trebalo činiti.
Onda su stigli Tračani i udarili sa leđa. Močvare su postale grobnice.
Kada su boleštine i glad pomorom udarile na Breuke, Baton je doneo odluku. Isporučio je Pinesa Rimljanima i predao se.
Nažalost Dezijati su i dalje ratovali. Nedugo potom Baton Dezijatski je pogubio Batona Breučkog. Tamo kraj vode, podno vrbe. A Onda su Rimljani odveli i njega kao trofej u Rim.
U Panoniji je zavladao mir.
Mladići stasali posle rata, Batona su smatrali sramotom. Ali oni nisu videli užas Rimske odmazde. Ne znaju da je to bio jedini način da im se ne zatre seme.
Da bi se otkrilo zašto je Baton Breučki toliko spokojno dočekao svoj kraj trebalo bi poznavati jednu nikad ispričanu priču.
Ovako bi ona glasila da postoji iko ko bi je ispripovedao.

Lavincija je čekala. Pogled joj je počivao na kolskom putu koji je prolazio kroz selo pravcem kojim su svi otišli. Pogled joj je zaklanjalo zgarište nekada čuvene vodenice, na čijem vrhu je jedna greda nedirnuto virila iz spaljenog krovišta. Nije više mislila o boli koju je osetila videći Ledrusovo zanjihano telo obešeno o istu tu gredu. Nije razmišljala o sveže iskopanim humkama ispod pragova. Nije više mislila ni o čemu, izuzev o onome što ju je zadržalo. Uzalud su je molili, uzalud su je grdili. Nije mogla poći na zapad, sve dok lutka, koju je rasejano premetala u nervoznim šakama, ne bude vraćena. Dok je skrivena u stenama, posmatrala čerečenja na konjskim repovima, nije primetila ono najstrašnije. Ono zbog čega sad sedi u travi i posmatra istok.
Pojava ratnika u raskošnoj spremi bila je iznenadna zbog toga što je deo puta kojim je stigao potpuno ispustila iz vida. Nešto je govorio, ali nijednu reč nije razumela. Najzad pridošlica čučnu kraj nje i poče da joj briše uplakano lice. Počela je da razumeva njegove reči, ali nije nalazila nikakav smisao u njima. Govorio je o ratu i o nekakvom užasu. Kao da je on znao šta je užas. Uznemiravalo ju je njegovo torokanje i podigla je pogled prema njemu ne bi li ga ućutkala.
Bilo je to poznato lice. Toliko poznato da je razum počeo da joj se vraća. Njegove reči su počele da dobijaju smisao. Lavincija živnu.
- Nesrećna moja Lavincija. Gde su ljudi iz sela? - dok ga je slušala setila se i njegovog imena. Odgovorila mu je.
- Otišli... Pobegli na zapad... - Baton, zvao se Baton. Gde je bio tako dugo? Baton ju je neko vreme sažaljivo posmatrao, pa se najzad oglasio:
- Zašto si još uvek ovde? - da je sve krenulo po zlu Baton je znao. Dolazeći drumom imao je prilike da vidi zlodela neprijatelja, ali ni za tren nije pomišljao da će selo zateći ovakvim. Danima su se povlačili kroz močvare i Tračani su im dahtali za stopama, a spaljena polja što su ih Rimljani za sobom ostavili nisu ih mogla prehraniti. Sresti Lavinciju bosonogu, poderane i prljave haljine, kako nepomično sedi u travi kraj puta, bilo je samo deo užasa. Obrazi su na njenom garavom licu bili oslikani tragovima suza. Nepomično je buljila u jednu te istu tačku kao da kraj nje nikoga i nema. Ono što je od Breučke armije preostalo, zaustavilo se sa zapadne strane sela. Sveže iskopana zemlja ispod nekadašnjih pragova davala je do znanja gde su nestala tela sa krstova ukopanih na prilazima selu.
Ipak, Lavincija je bila ovde.
Ogromne oči najzad pogledaše u njega. I dalje je bila predivna. Tako uplakana i musava podsetila ga je na nezaštićeno dete i poželeo je da je zagrli i da je uteši. Video je njena malena obla stopala i njene tanušne prste kako stežu dečiju igračku. Srce poče da mu se otima.
Lavincija se najzad oglasi ogrubelim i slabim glasom. Koliko li dugo ovde sedi bez hrane i vode?
- Dasantila je ostala u šumi. Nju čekam. Onda ćemo otići. Zajedno.
- Dasantila? Je li ona sa Ledrusom – pomislio je da ju je muž ostavio. Poveo dete sa sobom. Cerek kojim je Lavincija propratila pitanje nije mu se dopao. Pokazala je ka humci pod pragom ruševine.
- Tamo je Ledrus. Dasantila je u šumi. Doći će. Zato sam ovde. - reče tiho.
Sada je već bio siguran da su joj misli ozbiljnom neredu. Nešto strašno se desilo, ali nije ništa mogao razabrati iz Lavincijinog buncanja. Najednom ona se uspravila.
- Ti! Ti si ratnik, ti možeš da je vratiš! Nađi je! Nađi moju Dasantilu! - glas joj se najednom ispuni rešenošću. Ta promena mu je uskovitlala misli.
- Polako Lavincija, polako. Kaži mi tačno gde si je izgubila. - zapita je.
- Na Doberusu smo bežale od Rimljana. Kada su oni otišli više je nije bilo.
- Čekaj, jesi li sigurna da je nisu oni odveli sa sobom? - previše je bila samouverena.
- Nisu, videla sam ih kako odlaze i znam koga su vodili.- najednom grč joj je protresao telo i suze potekoše, ponovo brazdajući skorenu prljavštinu na obrazu.
- Ne, Dasantilu nisu vodili – nastavi ona posle nekog vremena. Promene behu nagle.
– Dugo sam je tražila ali našla sam samo njenu lutku. - spustila je pogled na stvarčicu u rukama. Misli su joj opet odlutale i jedno vreme Baton je čekao da nastavi. Njen pogled je bludeo okrećući se opet ka vodenici.
- Kaži mi gde si našla lutku? - morao je da izvuče nešto iz tog zbrkanog uma. Zaboravio je na svoje ljude.
- Na ivici močvare. Dalje nisam mogla.- Zgrčio mu se želudac. Odatle su stigli.
- Moraš mi vratiti moje dete! - vrisnu Lavincija. Nije izgledalo da će prihvatiti bilo kakvo objašnjenje.
- Ne znaš šta je tamo... - najednom ona se uspravi i u očima joj se najpre pojavila neočekivana odlučnost, a samo trenutak kasnije lice joj dobi zavodljivi izraz. Preneražen tom naglom promenom Baton se zaustavi u pola rečenice, da bi najednom uz nevericu shvatio da Lavincija snažnim pokretima kida haljinu sa sebe. Njena obla ramena i čvrste dojke pojaviše mu se otkrivene pred zabezeknutim pogledom, ali ona nije zastajala i haljina je, pucajući po šavovima, otkrivala njene vretenaste butine i obla kolena. Zbunjenost i prijatna jeza mešali su se u njemu dok je haljina padala na zemlju. Obli bokovi, pregibi butina, maleni crni žbunić ispod njenoga pupka, sve je to bilo tu, nadohvat rukama željnim milovanja. Naglo se trgao kada je podigla pogled na njegovo lice. Razbarušena kosa je donekle sakrivala široke usnice koje su šapatom izgovarale reči :
- Znam Batone kako si me oduvek gledao, znam šta si hteo. Uzmi me, samo mi vrati dete. Biću ti pseto, pratiću te gde god da pođeš, ispuniću ti svaku želju, samo mi vrati Dasantilu. - Da, želeo je njeno telo više od ičega na svetu, ali ne ovako. Zaustio je da to i kaže, ali nije znao kako. Oboje su ćutali neko vreme, a onda Lavincija naglo pade ničice.
- Molim te, molim te! - Spustio se do nje nežno polažući ruku na njen podbradak. Oči, vlažne i tamne podigoše se ka njemu. Želeo je da im se usne spoje. O, itekako je želeo. Pa ipak samo je podiže i zagrnu je poderanom haljinom. Da su druga vremena uzeo bi je tu nasred sela, ali ne sada! Sada je sve drugačije.

Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 1/2" na Facebook Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 1/2" na Google Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 1/2" na My Yahoo! Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 1/2" na Live Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 1/2" na MySpace Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 1/2" na Twitter Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 1/2" na Digg Pošalji "TAMO KRAJ VODE, PODNO VRBE 1/2" na del.icio.us

Ažurirano 04.04.2012. u 04:30, autor: Stipan Severnjak

Oznake: zecon
Kategorije
Priča

Komentari

  1. MPMcB (avatar)
    Obećava, ali samo bez žurbe.
  2. Stipan Severnjak (avatar)
    Dobrodošao natrag na blog! Kritike su dobrodošle...
  3. MPMcB (avatar)
    Ovde se to radi blago, a i nemam baš mnogo vremena, zato sam sporadičar.