Grob Hansa Hofmajera I 4/4 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Grob Hansa Hofmajera I 4/4

Oceni ovaj blog
Videćemo se i ako ne preživim. Neki od nas jednostavno ne mogu ništa da izgube. Izgleda da sam se samo ja uplašio, pomislih.
Pozdravljamo se sa gostima, čestitaju mi slavu, kao domaćinu, nudimo ih hlebom solju i vinom višnje, smeškamo se. Protokol je bez zamerke, dobro, izuzev višnjevog vina. Bolje je tako, nego da im objašnjavamo ko je kod nas, koje vere. Sima je Damin kolega, a žena mu je, ne mogu da se setim, ubijte me. Pečenje je namah gotovo, izvinjavam se gostima, samo da ga isečem. Toplo maslinovo ulje je za manje od pet minuta upilo mirise začina, kako prelivam miris lavande i timijana golica nozdrve. Lep je to miris, ali suviše je lavandinog ulja, čini mi se.
- Kakavi su ti to začini? – pita me Simićka, zaviruje preko mog ramena u tepsiju.
- Ma, kupio sam ih neki dan na Marktkaufu. Nešto za pečenje. Ništa epohalno. Zašto?
- Miriše mi tako nekako vilinski.
- Možda zbog mesa. – lupih, al’ moglo je i gore.
- Moja žena uvek zna da izabere pravi komad.- valjda se dobro vadim, pomislih.
- Da. Vidi se, baš je meko.
- Uh, jako dobro se vadiš .-začuh odnegde kao sa tavanice
- Hoćeš da probaš kuvarice? –odgovorih isto tako
- Beži od mene sa tim ubijenim stvorenjem.
- Nisam ga ja ubio.
- Jesi li siguran?
- E, a kako sad da ti objasnim?
- Bolje malo razmisli. Tako se to kaže?
- Da, čim se malo saberem.
Osvrnuh se, nigde magle. Dobro, niko ništa ne primećuje. Dama i Sima ogovaraju šefa i medicinske sestre. Simička zagleda u policu sa knjigama. Sve obećava da ćemo provesti još jedan normalan dan.
Do ponoći, na taman mesec.
- Kad god poželiš, samo, ja ti nisam ona tvoja dunavska.


Stigli smo do samog ušća Kopanji foka u živi Dunav. Visoka mesečina obasjavala je batinsko brdo pravo pred nama. U gluvo doba, pred hladnu zoru, selo je spavalo toplo, ušuškano.
- Eto rekao sam ti da nema ništa posebno.
- A to veče sa tom... kao si ono rekao da se zove?
Ne mogu da verujem da joj je promaklo ime. Istina ni ja ne znam odakle ga znam.
- Ništa. Ničega se više ne sećam. Pretpostavljam, da to veče još uvek traje. Posle ovoga što sam ti ispričao idu sećanja na život Ars Vicistija. Samo, tu ima toliko toga, da bih mogao ostatak života da provedemi pišući.
Tada mi konačno bi jasno.
- To si mi sve ti napakovala. štuko kopačka.
- Kako si samo tako brzo ukapirao? Ne! –ciknu, kad sam je dohvatio i podigao.
Iz čamca se nešto može izbaciti, samo iz okreta, to zna svaki pecaroš. Upiranje sa jedne da se nešto izbaci sa suprotne strane, dovede samo do toga da se čamac pomeri u nazad i doduše, u vodu pada ono što se želi izbaciti, ali zajedno sa bacačem. Zato sam podigavši je napravio polupiruetu, ali zavaran njenom cikom, ne videh da je nogom elegantno uprla u ivicu čamca, pretvorivši moj okret u običan izbačaj, zapravo odraz i to naš zajednički. Prvo nam je čamac iskiznuo ispod nogu, a ostalo je, kao i uvek, odradila zemljina teža. U padu negde ugledah poznati osmeh, toranj batinske crkve i potom masu crnila od pliša njene haljine, njene kose i ko zna čega još, kako nas prekriva.
Tu negde čuo se i pljusak. Dopola iznad, a dopola i ispod površine.
Kako li pliva u toj dugoj plišanoj haljini?
- Kako li pliva u tom dugom čojanom kaputu? –začuh.

Pošalji "Grob Hansa Hofmajera I 4/4" na Facebook Pošalji "Grob Hansa Hofmajera I 4/4" na Google Pošalji "Grob Hansa Hofmajera I 4/4" na My Yahoo! Pošalji "Grob Hansa Hofmajera I 4/4" na Live Pošalji "Grob Hansa Hofmajera I 4/4" na MySpace Pošalji "Grob Hansa Hofmajera I 4/4" na Twitter Pošalji "Grob Hansa Hofmajera I 4/4" na Digg Pošalji "Grob Hansa Hofmajera I 4/4" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari