OPET I OPET - DEO PRVI - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

OPET I OPET - DEO PRVI

Oceni ovaj blog
.
.
MNW se velikodušno ponudio za dežurstvo na kormilu, pa se ostatak društva povukao u mir maglene sobe.

Najednom sa aparata se začu ♫ Most Beautiful song in the world ♫ Erika Satija.

Sudbomer se pokrenuo i Amik sa nevericom ugleda Sunčicu gde sedi naslonjena leđima na ogromno jasenovo deblo. Šokiran, zagledao se u Zlatanu, pa promislivši malo, obratio joj se:


- Dobro. Krajnje je vreme da budemo iskreni. Putovanje kroz vreme nije nikada izvedeno, niti je naučno potvrđeno da je moguće, a mi više nego očito nasumično lutamo kroz vremenske pejsaže. Doduše, geografski ostajemo na istome mestu... To mi daje neke ideje. Dakle, Zlatana, sada je na vas red da nam ispričate šta se dešava.

Zlatana se za trenutak uzvrpolji:

- Moram... Moram je videti. Vi ne razumete. Sunčica klizi niz tkanje – izusti najzad tiho.

Prekobarac je iznenađeno pogledao u nju, a ka5an, uverivši sebe da je shvatio o čemu se radi, poče da je uverava :

- Ma nisi valjda poludela! Tamo dole se ubijaju! Pa, svi smo videli šta se dešava...

- 'Bem ti takav sudbomer, pa mi smo opet gde smo bili, eno je Sunčica! – viknu Rade, najzad obrativši pažnju na aparat. - Kakvo je to ludilo?!

- Nego, Zlatana, da vam kontrola tkanja nije u porodici? - iznebuha ga prekide Prekobarac.

Zlatana podiže pogled na njega. U njenim očima je bilo poprilično respekta.

- Gospodine Prekobarac, vi izgleda znate mnogo više nego što bi se to dalo pomisliti.

- Kakva nit, kakvo tkanje – uključi se ka5an. - Pada mi na pamet rima na S, ali ja nisam prost. Shvati, draga, da Sunčicu ne možeš da sretneš, barem ne pod ovim okolnostima!

Ovo ignorisanje Prekobarčeve upadice kao da je pažnju svih preusmerila na tajanstveni dijalog Zlatane i Prekobarca.

- Ama, jeste li vas dvoje skoro udisali iz flaše? - prvi je reagovao Rade

- Opet nešto petljaju sa magijom. – oglasi se MNW koji se, sav usplahiren, pojavio na vratima sa namerom da im saopšti čudne novosti.

Amik se okrenu ka Zlatani.

- Dakle Zlatana? Možete li da objasnite ovo, ali tako da i ja shvatim o čemu se radi?

Ona diže gotovo uplašeni pogled, najpre na Amika, a zatim na Prekobarca., pa poče da govori :

- Sve je to počelo od snova... Snovi su esencija.

- Magija zavisi od snova upravo onoliko koliko i snovi od magije. A snovi... Snovi su istovremeno i vreme - prošlo i buduće. Snovi oduvek putuju duž tkanja, ali to je teško objasniti nekome ko nikada nije proučavao Umetnost. Tkanje je...

Zlatana se očito napinjala nemoćna da prenese svoje misli. Kako je društvo delovalo zbunjeno njenim objašnjenjima, u pomoć joj priskoči Prekobarac :

- Tkanje je nešto poput slojeva tkanine postavljenih jedno uz drugo u nebrojenim nizovima. Svaki sloj je jedan sat, jedan dan... Paa, možda ne baš tako.. U svakom slučaju jedan vremenski period. Pogrešno je verovanje da je vreme linearno. Ono je nabacano na jednu ogromnu gomilu i svako je u stanju da putuje njime, a ta putovanja zovemo snovima.

- Nažalost oni su, poput mnogih drugih, modernom čoveku neobjašnjivih stvari, svedeni na naučničke bla-bla tričarije i neuronsko električne fenomene.

Izgovorivši to, Prekobarac se okrenu Zlatani:

- Ali i dalje mi je nejasno kako vi i vaša sestra uspevate da kontrolišete snove?

Zlatana je sada već delovala malo samouverenije :

- Ne kontrolišemo ih, samo ih transformišemo u realnost. Nemoguće je usmeravati putovanje, jer se snovi i vreme nestalno pomeraju, čas ka budućnosti, čas ka prošlosti, u potpuno haotičnom redosledu. Jedino Rusalke i Oblakinje, mogu usmeriti svoj let i videti Sliku.

Prekobarac je naglo prekide :

- Netačno! Dešava se da i neki pripadnici ljudske vrste razaznaju Sliku i pravilno je rastumače. Otuda potiče fenomen proroka.


Zlatana ga odmeri i reče : - Hmmmm...Daaaa... Ali to je ustvari nebitno za ono što nas muči. Tu je važno nešto drugo, što ćete razumeti samo pod uslovom da ste uspeli da shvatite princip tkanja. Vidite, postojalo je biće koje je snagom volje moglo da putuje po nitima tkanja i da usmerava svoj put onako kako ono to želi... Jedino stvorenje osim Majke koje je sposobno za tako nešto. Nažalost, to je bilo zlo biće. Svoju moć je koristilo za neopisive grozote. Majka je, jednostavno, morala da ga eliminiše.

Amik je pogleda iznenađeno :

- Šta u stvari hoćete da kažete? Ama, je li sve ovo samo vaš san? - u njegovom glasu se osećalo ozbiljno kolebanje.

- Donekle moj san, ali istovremeno i san svih vas... Koji zapravo više i nije san. Uzrok tome je jedan davni događaj, moj susret sa nečim... nekim... Govorim o demonu koga ljudski rod zove Baba Jagom.


- Vidite moj prvi susret sa Majkom se odigrao mnogo ranije – ili kasnije - nego što vi to mislite - i to negde usred mojih snova. Tačnije, u snu sam prisustvovala obračunu Majke i Baba Jage. A Sunčica... Ona je spavala pokraj mene kada se to desilo.

- Setite se principa tkanja, i toga da magija deluje na vas samo ako i vi verujete u nju. Ja sam lično, oduvek iskreno verovala u magiju, i ono sto sam videla za mene je bilo stvarno Kada je Jaga poražena nastao je lom u svetu magije i to je uskovitlalo svet snova. Bila je to tolika energija da je prelomila princip neverice poput uragana. Tako se i Sunčica našla u ovome polusvetu, iako nije verovala u čarolije - barem dotada... Ne samo da su za nju i mene snovi postali stvarnost... -

Poslednju rečenicu ne stiže da završi jer joj se Prekobarac sa trijumfalnim izrazom uneo u lice :

- Nego i za one oko vas, zar ne?! – uzviknu.

- Dakle sve je ovo samo san. - prokomentarisa Rade – Probudimo se, popijemo kaficu i gotovo...

Prekobarac ga prekorno pogleda :

- Ne bih rekao da je to tako jednostavno. Bojim se da je ovo stvarnost, i to stvarnost isto onoliko nemilosrdna, pa možda čak i surovija negoli ona stvarnost koju smo poznavali pre našega putovanja. Nije li tako, Zlatana?

- Ama šta bi sa Deda Mrazom!? - uzviknu Rade, ali niko nije obratio pažnju na njega i Zlatana nastavi:

- Da. Snovi su se počeli preplitati sa stvarnim vremenom. Putevi su postali otvoreni. Ja i sestra smo najednom postale osovina oko kojih se vreme kovitlalo.

- Nažalost, sada to isto važi i za vas. Ne znam kako da to promenim - ovo priznanje joj natera rumenilo u obraze.

- Ali... Ako Sunčica i ti sanjate isti san... - promuca ka5an. - ne možete se zauvek mimoilaziti.

- Ja putujem sa vama. Delim sa vama vaše fantazije i to moj put čini prilično bezbednim, Sunčica nema tu sreću – ona je potpuno sama. Klizi sve dublje u svet koji nikada nije ni postojao. Luta po svetu koji je sama izmaštala.

- Ako se ne sretnemo danas, ona će nastaviti da klizi niz tkanje i nikada je više neću videti, jer, za razliku od nje, mene vaša prisutnost drži nadomak realnosti - poput sidra.

Amik najzad prelomi :

- Onda ćete videti Sunčicu. Ali ovoga puta ćemo se podeliti, jer ne verujem da je bezbedno ostaviti brod na milost i nemilost zaraćenim stranama. Ja, Rade i MNW ostajemo na Argu, a vi ćete Zlatana, sa Ka5anom i Prekobarcem, otići da se vidite sa sestrom!

- Hvala Amik, ovo vam neću zaboraviti! - uzviknu sretno Zlatana.

- Hmmm... Ni ja, Amik, ni ja... - progunđa Ka5an mrzovoljno.

Odabrana družina se zaputi na obalu. Prekobarac je bio na čelu, predvodeći ekipu i pažljivo prateći ono malo Sunčicinih tragova što se još moglo razaznati. Za njime su lagano koračali Ka5an i Zlatana.

Amik je iz maglene sobe, ozbiljnoga izraza lica, preko sudbomera, pažljivo pratio njihovo napredovanje. Bio je pre svega zabrinut za ono sa čime bi se oni mogli susresti na svome putu, ali njegova zabrinutost je imala i drugi uzrok. Iako nije bio stopostotno uveren da je najjasnije sebi predočio Zlatanino i Prekobarčevo predavanje, u jedno je bio potpuno siguran - u sve je ovo duboko upletena magija.


Ono što su u sebi nosile Zlatana i njena sestra. Šta će se desiti u trenutku njihovoga susreta – nije smeo ni da pomisli. Ipak, gajio je potajnu nadu da se iz toga može izroditi i nešto vrlo pozitivno i posebno. Eto, to je bio razlog zbog koga je stao na Zlataninu stranu.

Nikome u tim trenucima nije bilo lagodno.

Pa ipak, ako bi se poredili raznoliki strahovi kakvi su se tada vrteli po glavama natuštenih saputnika, bilo je više nego izvesno da je baš Zlatana bila najzabrinutija, mada je ujedno bila i najviše zaslužna (ili kriva, mada joj to niko nije spočitavao) za opasnu situaciju u kojoj su se nalazili.

Stresla se, zastala je i pogledala oko sebe. Busenje trske i plavičasta izmaglica, koja se proređivala u pravcu njihovog napredovanja, bili su upravo onakvi kao i u njenim noćnim morama. Možda hodaju pravo ka Baba Jagi, pomisli, ali je mudro prećutala svoje strahove. Snažno stisnu Ka5anovu nadlakticu i setno pomisli da više nije devojčica, pa da stegne sestricinu šaku. Čak ni snovi više nisu snovi, nego ubistvena zbilja.

Pošalji "OPET I OPET - DEO PRVI" na Facebook Pošalji "OPET I OPET - DEO PRVI" na Google Pošalji "OPET I OPET - DEO PRVI" na My Yahoo! Pošalji "OPET I OPET - DEO PRVI" na Live Pošalji "OPET I OPET - DEO PRVI" na MySpace Pošalji "OPET I OPET - DEO PRVI" na Twitter Pošalji "OPET I OPET - DEO PRVI" na Digg Pošalji "OPET I OPET - DEO PRVI" na del.icio.us

Ažurirano 31.03.2012. u 03:14, autor: Stipan Severnjak

Oznake: vizantija
Kategorije
Priča

Komentari