Bergson i Anštajnova teorija relativnosti 2

Наишао сам на оvaj текст који лепо појашњава теорију релативности:

SVE JE RELATIVNO

Najlogičnije pitanje koje se ovdje može postaviti je: kakve će posljedice osjetiti onaj kojemu se povećala masa zato jer se sada, umjesto 80 kg, odjednom udebljao na više od 100 kg? Odgovor je: nikakve, i to zato jer on to povećanje mase ne primjećuje. Štoviše, ako zamislite dva svemirska broda koji jure jedan prema drugome svaki brzinom od 200.000 km/s (kolika je njihova relativna brzina?), dok se budu mimoilazili, njihove posade će dovikivati jedna drugoj: "Vama se povećala masa!" "Ne, vama se povećala masa!" "Ne, VAMA se povećala masa!" "Ne, VAMA se povećala masa..." i tako dalje, dok ne izađu iz dameta svojih radio-odašiljača. I tko je od njih u pravu? Teorija relativnosti kaže: svi i nitko. Prije svega, pitanje je pogrešno postavljeno; svaki promatrač koji se kreće u odnosu na nekog drugog ima svoj sustav promatranja koji se kreće zajedno s njim. U tom sustavu on miruje, a svi ostali se gibaju. U tom sustavu, njegova masa je jednaka masi mirovanja, a masa svih ostalih, koji se gibaju, je povećana. U tom sustavu njegovo vrijeme teče normalno, a vrijeme svih ostalih je usporeno. Naravno, drugi promatrač će isto to misliti za sebe, i, opet, možete se zapitati, tko je od njih u pravu? Odgovor je opet: svi i nitko, jer po teoriji relativnosti, ne postoji apsolutna masa, ne postoji apsolutno vrijeme i ne postoji apsolutni prostor. Sve ove veličine mogu se izmjeriti samo relativno u odnosu na nekog promatrača, i točka gledišta (sustav promatranja) tog promatrača nije ništa manje točna nego točka gledišta (sustav promatranja) bilo kojeg drugog promatrača koji se giba nekom drugom brzinom.

Zato se ova teorija i zove Teorija relativnosti.

А такође појашњава и оно на шта је Бергсон указао Анштајну и целој јавности а шта сам већ писао на овом блогу.
http://forum.krstarica.com/entry.php/17434-Bergson-i-Anštajnova-teorija-relativnosti

Издвојићи из тог блога ово:

Časovnici na raketama A i B pokazuju isto vreme u trenutku kada su rakete jedna pored druge, neka je, na primer, u tom trenutku bilo 12 časova. Ovo početno vreme može se nazvati nultim vremenom.

Kako vreme prolazi, rastojanje između A i B se povećava, pošto se rakete kreću relativno jedna u odnosu na drugu, i posle nekog konačnog vremenskog intervala rastojanje između rakete A i rakete B iznosiće x. Ako posmatrač na A tada pogleda na svoj časovnik i uporedi sa časovnikom na B, biće iznenađen zato što ova dva časovnika ne pokazuju isto vreme – onaj koji se nalazi na B kasni.......
Naravno, i ako bi posmatrač koji putuje raketom B uporedio vreme na svom časovniku i onom u raketi A, dobio bi da časovnik u raketi A kasni, a to kašnjenje bi takođe bilo dato jednačinom
Ovaj efekat kašnjenja časovnika u STR se naziva dilatacija vremena i ona nastaje onda kada se dva posmatrača kreću relativno jedan prema drugom konstantnim brzinama, tada svakom od njih izgleda da časovnik onog drugog kasni.

Kako ne primetiti u ovoj priči da ovde nemamo mnoštvo vremena sadržanih u mnoštvu referentnih sistema, već da imamo jedno jedino unutrašnje vreme koje je jedno isto kod svakog posmatrača u svakom referentnom sistemu.

Ili posmatrač u reketi A videće da sat u raketi B kasni u odnosu na njegov. Posmatrač u raketi B videće da sat u raketi A zapravo kasni. Pa šta se onda ovde dešava?

Ovde imamo jedno jedinstveno vreme, unutrašnje za svaki referentni sistem i imamo obične slike, predstave, obične nazive drugih referentnih sistema. Ili, imamo sat u raketi A, i imamo sliku sata koji kasni u raketi B a koja postoji samo u svesti posmatrača A a ne i u realnosti. Jer u raketi B u svesti posmatrača nemamo taj zamišljen sat koji kasni, već neki sasvim drugi sat koji ne kasni već suprotno.

Пренесимо сада ово на ону хипотетичку ситуацију у којој неки човек упада у црну рупу. За нас посматраче тог догађаја тај човек ће бити гравитацијом црне рупе развучен у један, буквално, конац! Међутим, за самог тог човека који је ушао у црну рупу, ништа од тога неће се догодити. Он неће приметити да се било шта променило?
Па како је могуће да неко не види да се ту анализирају слике које неко гледа а не сама стварност.
То је исто као када би неко мерио човека који је удаљен рецимо 100 метара, мислећи да се он смањио, а не да га он види малим због даљине.

Бергсоново решење, на које је указао Анштајну, састоји се у томе да постоји апсолутуно време, време које није простор, које је интуиција. Нешто својеврсно и непосредно опажаљиво. Које налазимо у себи али које не можемо анализирати или претворити у речи. То време је заједничко за сваки референтни систем. И то заједничко у метафизичком смислу, јер то време о коме говоримо није нешто што се може мерити. Оно је нешто слично мелодији, квалитативна множина.

Наравно, научницима се то није допало. Јер, шта ће они онда мерити? На чему ће градити своје каријере, продавати маглу, и зарађивати новац?
Зато су склонили Бергосна а на пиједестал уздигли Анштајна. Склонили филозофију а уздигли науку, спустили људску мисао са коња на магарца.

 

[skura58]

Vrlo interesantno. Bravo

 

[skura58]

Pošto voliš da razmišljaš.
-Ako se svemirski brod udaljava od Zemlje brzinom svetlosti
da li će posle godinu dana astronaut i njegov brat blizanac na
Zemlji biti podjednako stari?

Isto pitanje i za povratak brzinom svetlosti.

Za razmišljanje bravo. Prvo treba shvatiti osnovno: Vreme je dimenzija.

I da li čuo za vremenske spirale i teoretski, preskakanje sa navoja na navoj?

 

[oziman]

Pošto voliš da razmišljaš.
-Ako se svemirski brod udaljava od Zemlje brzinom svetlosti
da li će posle godinu dana astronaut i njegov brat blizanac na
Zemlji biti podjednako stari?

Неће бити подједнако стари али не због релативности времена већ због природе самог времена трајања. Онога апсолутног и заједничког за сваки референтни систем а које налазимо у себи непосредно и што једино даје садржину појму "време". Време у физици, као и у уобичајеном мишљењу, није време већ линија у простору.

Што се тиче тог парадокса близанаца, на оном линку ка првом блогу о овој теми бавио сам се управо њиме.
Имаш то овде:
http://forum.krstarica.com/entry.php/17434-Bergson-i-Anštajnova-teorija-relativnosti

 

[rasa77]

Izvini, ali nisi razumeo teoriju relativnosti....

 

[oziman]

Izvini, ali nisi razumeo teoriju relativnosti....

Па да. Њу као могу да разумеју само одабрани. Бергсон је оборио ту вашу теорију чим се појавила. Ја овде покушавам да вам укажем на то, а ти покушај да то разумеш.