SUNČICA DEO PRVI - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

SUNČICA DEO PRVI

Oceni ovaj blog
.
.
* Ovu priču sam već ovde postavljao, ali ovo je verzija onakva kako je objavljena u Naseljavanju Vizantije.*
.
.
Naslonjena leđima na ogromno jasenovo deblo, Sunčica je sedeći posmatrala beskrajno prostranstvo šume koju je još morala da prođe.

[IMG]http://1.*****************/_eSPXWX6TYeg/TQNziGr--KI/AAAAAAAAAPI/tSRBOhmLebc/s400/Brdo+by+Olivier+Ffrench+gauntlgrym1.jpg[/img]

Vijugavi rascep u nepreglednom zelenilu jasno je pokazivao put kojim se kroz divljinu probijala Morava i povremeno bi joj se učinilo da nazire i samu brzu vodu. Bila je na uzvišici sa koje je pogled nadaleko pucao, ali u prizoru pred njome nije bilo baš nijednoga nagoveštaja optimizma.

Čak ni za njenu lakonogu vrstu tri dana pešačenja, još od obale Dunava, nije bilo lagodan poduhvat, naročito ne u kicoškoj gradskoj odeći u kakvu je bila odevena. Na šta li će tek, ionako poprilično izdronjana, nekada elegantna haljina, ličiti posle probijanja kroz močvaru, nije smela ni da pomisli, a opet, to je bio najkraći put koji je mogla odabrati.

Kroz um joj proleti da odlazak iz Arkone nije bio baš onakav kakvim ga je zamišljala, ali kada nekom gori pod nogama, nije baš u poziciji da bira saveznike. Jednostavno ih prihvati onakvima kakvima ih Perun nudi. Već je hiljaditi put jadikovala naglas, nikako ne razumevajući zbog čega je oduvek bila prokleta osobinom da joj je nož brži od pameti. Sada je sve ono zbog čega je rizikovala glavu, i zbog čega neće skoro smeti da se pojavi u trgovačkom centru severa, bilo izgubljeno, osim par sitnica koje je povešala po sebi.

[IMG]http://2.*****************/_eSPXWX6TYeg/TQN0axTdloI/AAAAAAAAAPQ/nDwi4dIrOrM/s400/Copyright+Ross+1448965_0c268c9b.jpg[/img]

Kada su je žreci Svetovida otkrili, i to u trenutku kada je već preskočila i spoljnju ogradu, bežeći sa bogatim plenom iz riznice proročišta, jednostavno nije imala drugoga izbora nego da, razbacavši iluzije na sve strane, uskoči na prvi varjaški brod
[IMG]http://4.*****************/_eSPXWX6TYeg/TQN1D3H8X4I/AAAAAAAAAPU/QjjP26gMMFo/s400/VitezoviUBoj+449PX-%257E1.JPG[/img]


koji je dizao sidro i podeli sa njima plen u zamenu za to da je, bez mnogo ispitivanja, sakriju u potpalublje i povedu sa sobom u Carigrad. Dok su rujanski ratnici po mračnim uličicama Arkone progonili njene astralne dvojnike,


[IMG]http://3.*****************/_eSPXWX6TYeg/TQN1fwM9kgI/AAAAAAAAAPY/2_xpz9k_Nrs/s400/San1_resize.jpg[/img]

ona je skrivena u potpalublju lađe koja isplovljava, zadovoljno pregledala zlato i dragulje kojima se obilato poslužila iz Svetovidovog hrama. I taj zaostatak, preostao posle brze isplate njenih zlehudih domaćina, bio bi sasvim dovoljan za nekoliko meseci valjanja u luksuzu u kojima Carigrad nije oskudevao.


[IMG]http://3.*****************/_eSPXWX6TYeg/TQN2GL1lOPI/AAAAAAAAAPc/qxKdCjZFQW0/s400/Obala_resize.jpg[/img]

Putovanje je proticalo mirno sve dok se gojazna ruka jednog podbulog mornara nije našla ispod njene haljine. Kada je shvatila da se nož, zariven u njegov stomak, ni najmanje nije dopadao njegovim prijateljima, već je uveliko savladavala brzake u nabujaloj reci.

Nažalost torba sa plenom je ostala na brodu i provod u Carigradu je morao biti odložen za neku srećniju priliku. Jedino joj je ostalo da se vrati kući.

Uzdahnuvši duboko ustala je i krenula niz blagi obronak. U svakom slučaju spuštanje je bilo mnogo lagodnije nego prethodno dugotrajno uspinjanje. Leto je bilo u zenitu i hodala je kroz bujno zelenilo. Visoka trava i paprat dopirali su joj gotovo do kolena, a krošnje moćnih stabala, što su gusto rasla, bacala su duboku senku štiteći je od ubistvenog sunca.

[IMG]http://1.*****************/_eSPXWX6TYeg/TQN3StxhXxI/AAAAAAAAAPg/JI_o3KIz9zM/s400/SuncUHaljini+by+j9+3598476055_8fb2be01a6.jpg[/img]

Za obične ljude bi ovakva količina vlage bila nepodnošljiva, ali njena vrsta je bila naviknuta na šumu i disanje joj je bilo lagodno.

Najednom njen lagani korak se uspori, a zatim je, osetivši zebnju, počela oprezno da se osvrće. Iako je i previše vremena provodila u ljudskim naseljima, još uvek je bila dete šume i sad je osećala njen nemir. U ovo doba godine sve bi trebalo da zuji od insekata i da se ori od ptičje pesme, ali umesto toga šuma beše utonula u muk. Nešto neuobičajeno se dešavalo, i napregla je svoja uvežbana čula na tihu okolinu.

Bila je u pravu - nešto je dolazilo, negde sa njene desne strane.

[IMG]http://2.*****************/_eSPXWX6TYeg/TQN31GbzACI/AAAAAAAAAPo/Av_eKd-_j0A/s320/Srna_resize.jpg[/img]
Spustila se oprezno u visoku paprat i izvukla nož, proklinjući Varjage, na čijem brodu je, zajedno sa plenom, ostavila i svoj luk sa strelama. Još uvek nije videla tajanstvenu pretnju, ali ono što se približavalo nije bilo ništa slabije sviknuto na šumu od nje same. Više ih je osećala nego čula, jer njihovo je napredovanje bilo veoma oprezno.

[IMG]http://2.*****************/_eSPXWX6TYeg/TQN4g5DWMhI/AAAAAAAAAPs/z_tSrHW-ZRE/s400/DvaJelena+nps.gov+00289.JPG[/img]

Kada su dva ogromna jelena izronila iz čestara,


Sunčica se još više skupila, gorko se kajući što je tako olako odbacila lagodnost rečnih puteva.
Jahačice tih prelepih životinja nikako nisu spadale ovamo. Samovile! Šta li one, za ime Perunovo rade ovde? Uspravne na svojim životinjama, tamne kose i svetlih očiju, sa tananim sabljama privezanim preko leđa, njihovi napregnuti pogledi izučavali su prostor pred njima i Sunčica je bila sigurna da njihov pohod nije nimalo bezazlen. Lopov u njojzi je odmah zapazio njihovu dragim kamenjem bogato ukrašenu ratnu opremu, ali nije videla nijedan način da se dokopa tih skupocenih stvari, a da istovremeno ostane živa. Visoke, tanane i snažno istaknutih ženskih atributa, dve Samovile su zastale toliko blizu nje da je gotovo zaustavila disanje.


Proklete ratnice su nešto tražile, pa iako je bila sigurna da im se nikada nije zamerila, isto je tako bila sigurna i u to, da će je, ako je ugledaju kako se krije, bez mnogo rasprave smesta iseći svojim sabljama zloslutnoga izgleda. Srce joj je gotovo stalo kada je falsetni urlik odjeknuo, a ruke samovila su strelovito krenule ka balčacima njihovih sablji. Otkrile su me, ovo je kraj, pomislila je samo trenutak pre no što su, zazujavši iz krošnji obližnjeg drveća, uz tupe udarce desetak strelica nepogrešivo pronašle neoklopljene delove na telima ratnica pred njome.

[IMG]http://4.*****************/_eSPXWX6TYeg/TQN49B_MmzI/AAAAAAAAAPw/q9kioIfVuLw/s400/Comic+Man+PicasaWeb+Wonder+Woman+1st+Series+290.jp g[/img]

Dok su dve vile - strankinje padale smrtno ranjene, njihove životinje odskočiše moćnim odskokom i nestaše među gustim rastinjem. Sunčica je zbunjeno digla pogled ka krošnjama odakle je tako nenadano došlo rešenje svih njenih problema i pre no što je išta videla začula je da joj se neko obraća :

[IMG]http://3.*****************/_eSPXWX6TYeg/TQPJ8_U8fdI/AAAAAAAAAP0/jGNYy3erq10/s320/Krila+by+HaraWish+3716142907_0a9ccf2199.jpg[/img]

- Ne boj se, planinko. Ti nam nisi neprijatelj.

Pošalji "SUNČICA DEO PRVI" na Facebook Pošalji "SUNČICA DEO PRVI" na Google Pošalji "SUNČICA DEO PRVI" na My Yahoo! Pošalji "SUNČICA DEO PRVI" na Live Pošalji "SUNČICA DEO PRVI" na MySpace Pošalji "SUNČICA DEO PRVI" na Twitter Pošalji "SUNČICA DEO PRVI" na Digg Pošalji "SUNČICA DEO PRVI" na del.icio.us

Ažurirano 26.03.2012. u 02:56, autor: Stipan Severnjak

Oznake: vizantija
Kategorije
Priča

Komentari