LEJLA - Finale - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

LEJLA - Finale

Oceni ovaj blog
.
.
Protutnjah lokalom - pravac toalet. Istražujući kabine uskoro zapažam ono što tražim – između određenih pločica nedostaje fugiranje. Koliko god upinjao, zid se ne pomera. Rešenje je negde u blizini pa nasumično pritiskam izbočine. Prekidač je dobro skriven, no za vatrenog ljubitelja Indijane Džonsa ne predstavlja nerešivu zagonetku. Začu se jasno klik, posle čega sa lakoćom otškriljujem vrata. Nalazim se u memljivom i teskobnom hodniku koji vodi naniže. Paučina i prašina prekrivaju prostor oko zidova, ali prolaz je očišćen, pa je jasno da je ovuda nedavno neko prolazio. Nastavljam spuštanje opipavajući pištolj u džepu. Povremeno mi se pričinjava da čujem korake iza sebe, pa čak i da osećam miris parfema. Zalud se osvrćem, iza mene nema nikoga. Neko vreme hodnik blago pada, a kad sam već izgubio svaku predstavu koliko sam duboko ispod grada, nastavlja se horizontalno. Neko vreme napredujem, a onda vidim svetlo podalje od sebe. Izvlačim oružje i oprezno nastavljam. Ne bih rekao da sam se iznenadio kad se u jednom proširenju hodnika pojavljuje Lacika. Na improvizovanom oltaru leži nakit koji tražim, odmah pokraj ovećeg čekića. Lacika u rukama drži neku knjižurinu i recituje na nepoznatom jeziku. Zastajem kako bih uperio pištolj ka njemu i vičem:
- Odstupi od kamena i podigni ruke! - Trza se, pa se okreće ka meni.
- Ko si ti, dođavola? - pitanje je propraćeno spuštanjem knjige na kameni oltar.
- Ko sam ja? Neko ko zna za sve užase koje si počinio! - odgovaram ne umanjujući opreznost. Čovek sposoban da ljude odere, nabije na kolac ili ih žive skuva nikako ne može biti bezopasan.
- O čemu ti to pričaš? Ne znaš u šta se uplićeš budalo! - brecnu se on.
- Znam za zlatara, Lejlinog saradnika i bračni par Jašarević, ali ne brini neću te prijaviti. Samo hoću taj broš i odlazim, a ti nastavi, šta god već radio. - kažem mu najmirnije što mogu.
- Lejla? Ti radiš za Lejlu Cepeš? - na lice mu se navlači izraz straha.
- Da. - rekoh dok kockice stadoše da mi se slažu u glavi.
- Idiote, ne znaš ti kakve je loze ona izdanak! Ona je... - zapenuši ovaj, ali ga prekidoh.
- Je, je. Vampirica, unuka grofa Drakule i noću bludniči ispijajući krv. - rekoh, tek da vidim šta zna.
- Ne bulazni, Stoker je lupetao. Istina o Cepešima je mnogo gora od njegovih maštarija.
- Ne interesuju me bajke. Daj mi broš i odlazim. - sledećeg momenta stvari se počinju odvijati sumanutom brzinom. Lacika naglo dohvata onaj čekić i za trenutak se prepadam da će ga baciti na mene. Sledećeg momenta shvatam da zamahuje ka brošu.
Elem, to je trenutak kada se svet promenio. Najednom usred zamaha Lacika se zaustavlja i spušta čekić. Pogled mu je uperen negde iza mene, pa se osvrnuh i ugledah visoku ženu čiju svetlu kosu pridržavaju podignute tamne naočare. Po prvi put vidim oči svoje nalogodavkinje.
Tren kasnije pogledi nam se ukrštaju i toplina mi struji telom. Negodovanje zbog njene pojave zamenjuje radost. Ne osećam potrebu da išta kažem. Pogled joj skreće ka Laciki. Ovaj podiže čekić i udara se po kolenu. Krckav zvuk prati njegov urlik i težak pad.
Zatim udara po suprotnom kolenu. Urla i udara, udara i urla. Skrećem pogled ka Lejli. Strast se ogleda u pogledu usmerenom ka Laciki koji neumorno lomi sopstvene kosti. Najzad snage nestade i siromašak klonu ispustivši čekić. Lejla bez reči pruži ruku ka meni i nekako znam da treba da joj ustupim pištolj. Lakim koracima prilazi Laciki koji podiže pogled ka njoj.
- Nisam očekivao. - promrmlja – nisam mogao da naslutim da ćeš se pojaviti, kučko...
- Eh vi Bartuši. Otporna ste sorta, pa ipak ne baš sasvim imuni. Šteta, zvezda je vaše delo. Pomoli se sada.
- Seme vam se zatrlo, da bog da. Koliko si ih pobila u ovom gradu?
- Ajde molim te, zar je to bitno? Nemaju svi tvoje gene. Pa uživali su u mukama, a boga mi i ja.
- Prokleta bila i ti i tvoja familija! - škrguće uporno Lacika.
- Šta sad prigovaraš? Pa zar ti nije bilo lepo dok si se čekićao? Samo sam ti pomogla da razlučiš šta zaista želiš i povrh svega, čak sam te i oslobodila da spoznaš šta se dešava.
- Kujo, da sam imao samo još par minuta, videla bi šta bih uradio sa Nenadovim čekićem!
- Ah, Jovan Nenad, najveće čukundedovo razočarenje. Prokletnik je imao urođenu otpornost i to mu nije bilo dovoljno. Poverio je tvojoj sorti da izradite čekić sposoban da uništi zvezdu! Pa zar ti nije žao da uništiš remek delo sopstvene porodice?
- Jovan Nenad je video šta ste u stanju da učinite kada kroz dragulj umnogostručite moć. Samo ga je rat primorao da sklopi privremeni pakt sa vašim sojem. Da ga Habzburzi nisu zatukli, bili biste uništeni zajedno sa zvezdom.
- Koji ste vi Bartuši imbecili! - reče Lejla pre no što mu ispali metak u glavu. Zatim mi se nasmeši posmatrajući me dubokim, dubokim pogledom.
- Čestitke detektivu! Pronalaskom fokusa moći zaslužio si jedinstvenu nagradu. Doduše, malo drugačiju od dogovorene, ali sigurna sam da će ti se dopasti. Samo malo strpljenja, tek da pripremim par sitnica.

***

Ne bojim se, biće to jedinstveno iskustvo. Lejla dovršava šiljenje koca i spuštam gaće dok mi radost struji nervima.

Pošalji "LEJLA - Finale" na Facebook Pošalji "LEJLA - Finale" na Google Pošalji "LEJLA - Finale" na My Yahoo! Pošalji "LEJLA - Finale" na Live Pošalji "LEJLA - Finale" na MySpace Pošalji "LEJLA - Finale" na Twitter Pošalji "LEJLA - Finale" na Digg Pošalji "LEJLA - Finale" na del.icio.us

Oznake: lejla
Kategorije
Priča

Komentari