LEJLA - Nastavak - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

LEJLA - Nastavak

Oceni ovaj blog
Potragu usmeravam na tajanstvenog Laciku, ali uskoro shvatam da je to ime u Subotici retko koliko i Nada u Beogradu. Već sam svaku nadu izgubio kada se mozaik nekako sam od sebe sklapa. Jednostavno, dok zaludan sedim u bašti kafića, iz zgrade muzeja iskoračuje visoki, suvonjavi tip, slomljenog nosa, sa pečatnjakom na domalom prstu. Zamalo vičem za njim „Lacika“.
Tip se ponaša sumnjivo. Neprestano se osvrće, hoda žurno i uopšteno vlada se kao da od nečega beži. Za trenutak pomišljam da je uočio da ga pratim, da bi se potom oglasio alarm iz pravca muzeja. To li je dakle! Nešto je zglajzao. Doista, Lacika ubrzava korak i skreće ka nekom lokalu.
Neko vreme držim lokal na oku, ali tip ne izlazi. Najzad se i sam spustih niz stepenice i obuhvatih pogledom retke goste. Nema ga. Prilazim šankeru i uzimam pivo. Usput pitam za tipa. Ne samo što se šanker odmah doseća, nego mu zna i ime.
- Lacika je u toaletu, verovatno će se ubrzo vratiti – reče i vrati se brisanju pulta. Uporno čekam gotovo čitav sat, ali odande niko ne izlazi. Najzad ulazim i zaključujem da su kabine slobodne. Vraćam se do šankera i dobacujem da se prevario. Odgovor je tek neodređeno klimanje glavom. Ne vidim svrhe da i dalje gubim vreme i odlučujem da svratim do muzeja. Tamo je dotični nešto naradio i zanima me je šta bi to moglo biti. Eks kolege su na licu mesta i moja pojava na njih deluje kao sedamsto šesdeset treća epizoda španske serije. Nije da me isteruju, ali me u potpunosti ignorišu, pa njuškam samostalno. Nažalost, jedino je dostupna čistačica žabolikog lica i prilazim joj širokog osmeha.
- Znate li šta se dogodilo gospođice?
- Mater ti gospođica. Razvalili vitrinu sred bela dana. - odbrusi ona.
- Kako to da se alarm oglasio tako kasno? - ignorišem odbojnost.
- Ma šta ti znam. Koj' bi pazio na rđavi čekić? - ljubaznosti ni trunke.
- Čekić? Ukraden je čekić? Kakav čekić? - zašto bi iko drpio tako nešto.
- Ajd' idi davi nekog drugog. Imam ti ja i druga posla. - reče, pa demonstrativno odmaršira iz prostorije. Svaki daljnji pokušaj uspostavljanja razgovora bilo sa policajcima, bilo sa zaposlenima, ne daje rezultata.
Sledećih dana po neočekivanom proboju u istrazi, vrtim se u krug. Brzopleto zaključujem da je tajanstveni Lacika crnoberzijanski trgovac antikvitetima. Policajci do kojih uspevam da dođem nisu otvoreno odbojni, ali imam utisak da kriju neki važan podatak. Ukratko, rezultati su mršavi - sve do trenutka kada se događaji počinju odvijati munjevitom brzinom.
Lutajući beznadežno oko muzeja, prepoznajem napadno napirtlanu čistačicu u muzeju, očito željnu muške pažnje. Suknja iznad kolena i duboki dekolte ne varaju. Reaguje baš kako očekujem i spuštamo se do najbližeg lokala, koji je igrom slučaja baš onaj u kome sam onomad izgubio gospo'n Laciku.
Galantno plaćam piće i pokrećem razgovor. Malo - pomalo skrećem sa bezazlenih komplimenata na incident u muzeju. Ženka se pali na kezečenja i uspeh ne izostaje. Saznajem da muzej poseduje bezbednosne kamere i ne samo da je kradljivac snimljen, već je i identifikovan. Ime mu je Laslo Bartuš. Kao da me onaj ukradeni čekić tresnuo po glavi! Bartuš je prezime koje je pominjao skuvani zlatar, i ne samo to, već ih je nazvao i majstorima od čekića. Nadalje je razgovor lagano flertovanje i kad sam je se najzad otarasio, shvatih da moja sretna zvezda te večeri blista punim sjajem. Za šankom je isti momak kao i zadnji put kad sam dolazio. Prepoznaje me, pa mi onako usput kaže da sam trebao malo sačekati, jer je Lacika nedugo po mom odlasku izašao iz toaleta.
Nova saznanja me dovode do kustosa u muzeju. Čova je izgubljen slučaj, pa mu krećem niz dlaku. Pominjem imena zapamćena iz zlatareve priče. Matori se nalazi na svom terenu, pa razvezuje priču.
- Vlad III je bio vladar Vlaške, poznatiji kao Vlad Cepeš. Možda će vam priča biti bliža ako kažem da je poslužio kao inspiracija Bremu Stokeru za delo „Drakula“.
- Drakula? Vampir? - prasnuh.
- To je samo maštarija. Ime je izvučeno iz zamka Drakul u Karpatima, u drevnoj Vlaškoj, gde je Vlad vrlo mlad došao na presto. On i njegov otac ubrzo padaju u tursko ropstvo, gde je stekao reputaciju u nepokoravanju i brutalnosti. Fasciniralo ga je nabijanje na kolac. Kada se popeo na presto prva mu je briga bila da učvrsti položaj. Tada počinje da primenjuje ono što su ga naučile Osmanlije. U njegovim rukama, nabijanje na kolac dobija oblik umetnosti, namenjene pre svega Osmanlijama, ali i lopovima, lažovima i preljubnicima u sopstvenom narodu. Ubijao je čak i trgovce koji varaju mušterije. Strah od Vlada smanjio je kriminal na minimum. - izdeklamova ovaj.
- Ima li priča neku poentu? - zapitah ga zamoren litanijom.
- Užas proizvodi užas. Pa ipak, on se i dan danas po dobrom pominje u Erdeju. Što se tiče vašeg drugog pitanja Jovan Nenad je bio samozvani Subotički car, bajkovita ličnost. Nakon Mohačke bitke potisnuo je Turke iz Južne Ugarske i osnovao slovensku državu. Postoji čudan podatak s njim u vezi. Rođen je 1492 godine - u godini zveri. Ako se tome doda da je imao crnu prugu od slepoočnice do stopala, nije čudo da se o njemu pričaju izmišljotine.
- Kakve izmišljotine? - prekidoh ga.
- Bapske priče. Govori se da je uz njega jahao čarobnjak koji je poput demona zaposedao ljude i činio ih pokornim slugama svoga gospodara. Izgleda da je Jovan Nenad u zadnje vreme aktuelan. Naime neki dan nam je ukraden čekić koji je navodno njemu pripadao, mada je verovatnija priča da je izliven tek u vreme katakombi - reče najzad, a ja se setih da je matori zlatar pominjao da su hrišćani živeli u zemunicama.
- O kakvim katakombama je reč? - zapitah.
- Cela Subotica se nalazi nad spletom neistraženog podzemlja. To nije nikakva tajna. - reče.
- Postoji li negde ulaz? - zapitah.
- Postoji mnogo ulaza i najčešće se nalaze u podrumima starih zdanja. Međutim svi su zazidani i nikad niko nije pokazao interes da ih istražuje. - objasni on.
Nisam video šta bih još od njega mogao saznati, pa mu se zahvalih i krenuh pravac u onaj podrumski lokal. Vampiri i zveri su živuljke sklone jazbinama, a kafić je lociran u podrumu neke prepotopske zgrade. Legendarni vampir, čovek rođen u godini zveri i tajanstveni Lacika su povezani nekom neprepoznatljivom niti. Možda je onaj toalet prolaz...
Nekuda...

Pošalji "LEJLA - Nastavak" na Facebook Pošalji "LEJLA - Nastavak" na Google Pošalji "LEJLA - Nastavak" na My Yahoo! Pošalji "LEJLA - Nastavak" na Live Pošalji "LEJLA - Nastavak" na MySpace Pošalji "LEJLA - Nastavak" na Twitter Pošalji "LEJLA - Nastavak" na Digg Pošalji "LEJLA - Nastavak" na del.icio.us

Ažurirano 19.03.2012. u 04:49, autor: Stipan Severnjak

Oznake: lejla
Kategorije
Priča

Komentari