Pogledajte prilog 229763Usamljeni dvorac se sablasno uzdizao na bregu usred visoke borove šume.Ka selu je vodio stari
zapušteni put ,kojim kao da godinama niko nije prolazio ,a na dnu brda preko reke uzdizao se
stari oronuli most .U maglovitoj noći kao u ovoj bi se slučajnom prolazniku učinio kao prelaz
u drugi svet.
Dora je zaustavila je svoj crveni Mini Moris tik kraj mosta .Ugasila je radio i pogledala na sat .
"Zašto nisam sačekala jutro ?" Ispred sebe je videla samo stari most koji se gubio u magli .
Otvorila je vrata zapljusnuo ju je hladan novembarski vazuh ,navukla je svoju sivu kapu još
više na dole ,uzdahnula i izašla.U daljini začu jezivo zavijanje vukova koje se prelamalo
kroz tihu noć."Bolje da se vratim do sela i dodjem sutra opet"-pomisli.otvarajući vrata od auta.
Vozeći ka najbližem selu razmišljala je o pismu koje dobila pre mesec dana od svoje tetke Ite ,
to je bio prvi njen kontaktsa tetkom .Doru je uvek zanimalo kakvim velom tajne je bio prekriven
Itin život.U kući se o njoj jako retko govorilo i pri spomenu njenog imena svaki put su se baka
i majka krstile.Takvi razgovore su vodile kada su mislile da Dora nije u blizini.
I kada je Dora skrivena pokušavala da čuje neki deo razgovora nije mogla jer su uvek šaputale.
Jednom je kod majke pronašla sliku na kojoj su dve nasmejane devojčice ,predpostavljala je da
je to majka sa teta Itom.Misterija koja je obavijala Itu još više je budila maštu i želju Dore
da je upozna.Pismo je došlo kao znak da je napokon došlo vreme da upozna tetku.
Stigavši do sela ,rešila je da potraži prenoćište ,bila je rešena odmah ujutru da pokuša doći
do dvorca.Vozeći pustim ulicama spazi krčmu koja je naočigled još radila u ovo doba.
Na škripu starih staklenih vrati pojavi se iz kuhinje srednjovečna debela krčmarica mereći je
ispod oka . U uglu sedi sedi krčmar. Pred njim je prazan bokal na umrljanom stonjaku ,
cigareta več dogorela u drhtavim rukama gleda u Doru i krsti se ...
