Vizija

Dodješ u taman sumrak, sva obučena u belo,
Izmedju tužnih vrba - pravo na moje vrelo.

Trava livade moje nežno ti miluje noge.
Lepše još videla nije, iako je gaziše mnoge.

I sve je ovde moje, osim onog što najviše želim
Al´neka, i kad tek prođeš - ja se i tad veselim.