Buđenje 4/4 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Buđenje 4/4

Oceni ovaj blog
Lina poseže rukom pod skute ogrtača i pruži mu jedan mali zamotuljak natrule krpe. Odmah ga je prepoznao, ako ni po čemu drugom, a ono po prljavo zelenim talasima gneva koji su odjednom počeli da ih zapljuskuju od Hekate. Nošem slabom strujom, čamac je i dalje plutao ka severu.
- Uzela sam joj ga, jer je zaboravila –reče tiho, sad može da se ljuti koliko hoće. Uzmi ga slobodno, tvoje je, ništa mi ne duguješ.
- Hvala ti Ajša.
Stisnuvši ga levom rukom, trula krpa se raspade u prah i na garavom dlanu, Ars ugleda odsjaj mesečine na nečemu, teškom i tečnom poput žive, a sjajnom i mekom poput srebra.
- Hekata je konačno, dobila ime koje je tražila, pomisli, a i ja, budimo realni.

Majko Velika, ovo je najveći lucidan san koji sam ikad sanjao. Ma kakvi, ovo nije san, ovo je naše veče Ajša, veče tamnog meseca. Stiskao sam levi dlan kao da držim nešto, što hoće da mi pobegne.
- Ajša? –zablenuh se u pramac. Nikog, naravno.
Polako podigoh pogled pema Hekati. Nema ni nje?
Pa ne baš. Ustvari, tu je ali to nije samo Hekata, tad su mi neke stvari postale jasnije.
Stajala je na obali, na istom mestu. Duga crna, plišana haljina, odsijavala je u svojim naborima varljivu mesečinu. Virovi Dunava u crnoj kosi i duboko tamno zelenilo iz njenih očiju. Eto, gde je nestao prvi susret sa hm, Hekatom, a nije se dao sasvim obrisati. Nema šanse.
Još uvek mi je pružala slamku. Simbolika ume da bude slojevita, zapravo uvek je takva.
Jesam, bio sam šaran prema noj, ali ko ovde kome, na kraju pruža slamku? E, sad ćeš videti šta će ovaj davljenik da ti priredi. Čamac je polako klizio duž obale. Pružih desnu i osetih pod prstima tanku suvu travčicu. Bila je krhka, trunila se pod prstima, ali jezgro joj je bilo čvrsto. Ako bih je prihvatio polako i bez trzaja čamac bi mogao da se zausavi, struja nije bila jaka. Polako, osetih kako se vlat napinje i kako mi njena ruka pomaže da izbegnemo trzaj, koji bi mogao da je pokida. Ugledah najednom njen osmeh, dah blagih sprudova sa kraja avgusta na toplom pesku u rani suton. Pomagala mi je tako što je popuštala povlačenju, pomerajući se ka čamcu već potpuno ispružene ruke. Samo još malo primakni svoje težište, polako i bez trzaja, to bar zna svaki pecaroš. Trebalo joj je još samo malo da izgubi ravnotežu, nije vredelo više čekati, jer bi osetila približavanje tom položaju. Slobodna leva je sama našla put do plišanog struka, lagani pokret na gore i ka čamcu, ostalo je uradila obična fizička inercija, njenog tela. Padajući, uhvatila se za moje desno rame, a kako je vrat nudio sigurniji oslonac, bejah zagrljen, nešto jače nego što je bilo za očekivati, onako više sportski, ali dobro. Trebalo je potom samo, pristojno i lepo vaspitano, kao u plesnoj školi, prihvatiti damino težište desnom, dakle oko struka i nešto brže ispod kolena, da ne bi udarila stopalima o dno čamca. Posle sam primetio da mi je čak i slamka ostala cela među prstima. Izveli smo to neverovatno elegantno bez ijednog talasa. Odmah sam posumnjao da je tako nešto i očekivala. Ustvari bio sam siguran.
Ako se sad opet pretvori u Hekatu, baciću je u vodu, pomislih, a ona se samo tiho nasmeja. Stajala je sigurno na čamcu, ali zagljaj nije popuštao. Bivao je sve čvršči.
Ej, virovi gluvi, da vas ne čujem, nasukao bih se, ali i ovako ću.
- Dijana, ja...
- Ćuti, zadaviću te. – nevešto prigušen jecaj.
Nije šala, odmah sam video.
.....

Pošalji "Buđenje 4/4" na Facebook Pošalji "Buđenje 4/4" na Google Pošalji "Buđenje 4/4" na My Yahoo! Pošalji "Buđenje 4/4" na Live Pošalji "Buđenje 4/4" na MySpace Pošalji "Buđenje 4/4" na Twitter Pošalji "Buđenje 4/4" na Digg Pošalji "Buđenje 4/4" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari