Evoooo

Evo mene čistog
ispranog i novog
Evo mene drugog
od ranije ne-istog
Evo plavičaste ruže,
iz maštanja svih
uokvirenoj sjajem
iz osmeha, što stiže

Evo ruke, tebi Druže...
koji imena nemaš
nit lika mi znanog...
tek srodne, razumne mi duše
Tvoje reči oštre,
jesu šilo!...
vrtloga sa izvora,
klupka mojih misli...
stoga mi i dragog više,
od tamo onih,
a manje stranog, od tih istih
sa kojima, nužno...a sve tiše,
ispraznosti lažne, delim.
Evoooo, Jutra mirisnog Oktobra
svakim danom, sve prozirnijeg
što sa krošnjama usnulim
Suncem se pomiruje

A evooooo, kiše suzne, kap...ap
što sprati će svo breme,
i grdobnosti naših...slap...
i tad znati će se ko je rob,
ko pastir, kovač, ovca ili pas...
ko je plod a ko je seme...
ko je mio blag, a ko raskalašni snob
ko je čedo, a ko tvori mrak,
lukav, mudrac...žuč il drob...
ko udiše sa brda...kao zrno lak
a što mu stran je koren,
svaki plod mu težak...
i ko posmatra, gleda, vidi...
a ko žmureći sve zna
ko je vinogradar, a ko pustinjak !!!

Eto mene raznog...
razuzdanog, ne-ispraznog...
svakom znanog,
...sebi stranog.
Eno svih tih reči
mome uhu samo milih...
i glasova prosvećenih,
ispod moje kose...iznađenih.

 

[Young_blood]

Dobra pesma

 

[Zlatna Iris]

i tad znati će se ko je rob,
ko pastir, kovač, ovca ili pas...

lepo
ko je tesko olovo pozlatio do sjaja vecnosti, a koga je olovo odvuklo na dno...

 

[needlman]

lepo
ko je tesko olovo pozlatio do sjaja vecnosti, a koga je olovo odvuklo na dno...

Za ovo prvo msm alhemičare i metafizičare...a drugo msm ribu...

Hvala lepo, šalim se