Моја сека Биља је поставила ову причу. Предивна је и дирнула ме је у срце.
(Potresna prica o neprolaznoj ljubavi dvoje mladih iz jednog sela u Macvi (preskocila bih imena osim njenog, jer porodica o cijem muskom pretku i junaku ove price je reč, i danas postoji, i vrlo je uticajna u ovom kraju i u ovom vremenu)!
Bila je prelepa a siromasna. Otac alkoholicar, preke naravi. Vise je gladovala nego bila sita, vise nadnicila nego sto je radila na svom zapustenom malom imanju, ali se nikad nije zalila. Maljiva, smerna, dovijala se na sve nacine da ublazi ocev nehat i porok.
Procula se po Macvi po lepoti, vrednoci, i ponosu kojim se branila od zla zivota, i onih koji bi je rado uzeli a koje ona nije volela koji su ocu kupovali pice i zauzvrat tražili devojku.
Na nju je oko bacio momak iz bogate i cuvene porodice, jedinac iz drugog, većeg sela…
Tog momka krasile su osobine koje bi se kod svakog drugog na njegovom mesto pretvorile u tastinu,osionost i bahatost..Njega ne!
Ta ljubav je nešto što se, obično kažu, nalazi samo u romanima.
Međutim, zivot piše romanu, a ovu istinitu pricu napisao je u najcrnjem obliku i porazu.
Ljubav je bila obostrana. Momak je nocu na konju jezdio Macvom i to one zime za koju mestani kažu da nisu nikad takvu zapamtili. Vukovi iz Bosne po ledu su lako prelazili u Macvu, napadali i ljude i stoku…
Sve to nije sprečavalo momka da dolazi svojoj dragoj, niti nju da ga ceka pred kapijom obucena u laku odecu, krisom od oca, od sela.
Ipak, malo po malo, prica se procula.
U zimse veceri, u selima su mestani pravili prela i sijela.. Devojke su obično sedele izdvojene u sobi, plele, prele, pevale..Momci su pili varenu rakiju i kroz otvorena vrata gledali ih. On je imao oci samo za nju. Ona samo u njega, kradom, rumena istidljiva…i srećna.
наставак приче услед ограничења блога прочитајте на
http://saletovepesme.wordpress.com/2008/07/31/svadba-bez-darinke/
(Potresna prica o neprolaznoj ljubavi dvoje mladih iz jednog sela u Macvi (preskocila bih imena osim njenog, jer porodica o cijem muskom pretku i junaku ove price je reč, i danas postoji, i vrlo je uticajna u ovom kraju i u ovom vremenu)!
Bila je prelepa a siromasna. Otac alkoholicar, preke naravi. Vise je gladovala nego bila sita, vise nadnicila nego sto je radila na svom zapustenom malom imanju, ali se nikad nije zalila. Maljiva, smerna, dovijala se na sve nacine da ublazi ocev nehat i porok.
Procula se po Macvi po lepoti, vrednoci, i ponosu kojim se branila od zla zivota, i onih koji bi je rado uzeli a koje ona nije volela koji su ocu kupovali pice i zauzvrat tražili devojku.
Na nju je oko bacio momak iz bogate i cuvene porodice, jedinac iz drugog, većeg sela…
Tog momka krasile su osobine koje bi se kod svakog drugog na njegovom mesto pretvorile u tastinu,osionost i bahatost..Njega ne!
Ta ljubav je nešto što se, obično kažu, nalazi samo u romanima.
Međutim, zivot piše romanu, a ovu istinitu pricu napisao je u najcrnjem obliku i porazu.
Ljubav je bila obostrana. Momak je nocu na konju jezdio Macvom i to one zime za koju mestani kažu da nisu nikad takvu zapamtili. Vukovi iz Bosne po ledu su lako prelazili u Macvu, napadali i ljude i stoku…
Sve to nije sprečavalo momka da dolazi svojoj dragoj, niti nju da ga ceka pred kapijom obucena u laku odecu, krisom od oca, od sela.
Ipak, malo po malo, prica se procula.
U zimse veceri, u selima su mestani pravili prela i sijela.. Devojke su obično sedele izdvojene u sobi, plele, prele, pevale..Momci su pili varenu rakiju i kroz otvorena vrata gledali ih. On je imao oci samo za nju. Ona samo u njega, kradom, rumena istidljiva…i srećna.
наставак приче услед ограничења блога прочитајте на
http://saletovepesme.wordpress.com/2008/07/31/svadba-bez-darinke/
