Original postavio Navar :
"zasto vise nema ljudi koji zive i umiru za ideju"?
.. mislim da čovek ne umire za ideje ...( ne gine za njih )...prvo : čovek gine/umire zbog sopstvene samoizgrađene čovečnosti ...tako to pojmam ..a svakako ideje i saznanja o ovome ili onome furmulišu/oblikuju u svakom od nas čovečnost koja nas vodi kroz život ... drugo :svakako da ona - čovečnost u osnovi ima sve naše karakterne osobenosti .. zbog tih osobenosti, mi činimo čuda ...dakle, ta naša čovečnost, uvodi nas u pogibiju ili u ništavilo ( to su ekstremi - maksimum ili minimum čovečnosti ; između je osrednjost, koja nije obuhvaćena ovim pitanjem)... i ovo pitanje umiranja zbog nečega ( kako Navar reče : za ideju ; a ja formulisa kao lično karakterno opšte svojstvo ) , pre neki dan je ponovo izronilo iz mraka srpštine i bar one koji o ovome promišljaju , udarilo kao malj u čelo .. reč je jednom događaju , oko koga naša intelektualna javnost lomi svoja etička koplja više od jedne decenije ... Srđan Aleksić ...čovek koji je čovečnošću nadvisio i nju samu - čovečnost ...čovek koji je u jednom danu visom nadvisio Marka Miljanova - ljude i državu u kojoj je ponikao ... zato zaslužuje da mu ovde ime izgovorimo dostojanstveno i uzvišeno ... jer očigledno u budućem svođenju računa, za koju deceniju ; konstatovaćemo da je ovo stanovništvo i njegova duhovnost pobilo i istrebilo( na ovaj ili onaj način ) takve uzvišene ljude - da se davi u svom ništačkom minimumu ; a bez njih - uzvišenih i njihove čovečnosti , nema nam opstanka i ljudskog života ...
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/k...Srđo.html
"zasto vise nema ljudi koji zive i umiru za ideju"?
.. mislim da čovek ne umire za ideje ...( ne gine za njih )...prvo : čovek gine/umire zbog sopstvene samoizgrađene čovečnosti ...tako to pojmam ..a svakako ideje i saznanja o ovome ili onome furmulišu/oblikuju u svakom od nas čovečnost koja nas vodi kroz život ... drugo :svakako da ona - čovečnost u osnovi ima sve naše karakterne osobenosti .. zbog tih osobenosti, mi činimo čuda ...dakle, ta naša čovečnost, uvodi nas u pogibiju ili u ništavilo ( to su ekstremi - maksimum ili minimum čovečnosti ; između je osrednjost, koja nije obuhvaćena ovim pitanjem)... i ovo pitanje umiranja zbog nečega ( kako Navar reče : za ideju ; a ja formulisa kao lično karakterno opšte svojstvo ) , pre neki dan je ponovo izronilo iz mraka srpštine i bar one koji o ovome promišljaju , udarilo kao malj u čelo .. reč je jednom događaju , oko koga naša intelektualna javnost lomi svoja etička koplja više od jedne decenije ... Srđan Aleksić ...čovek koji je čovečnošću nadvisio i nju samu - čovečnost ...čovek koji je u jednom danu visom nadvisio Marka Miljanova - ljude i državu u kojoj je ponikao ... zato zaslužuje da mu ovde ime izgovorimo dostojanstveno i uzvišeno ... jer očigledno u budućem svođenju računa, za koju deceniju ; konstatovaćemo da je ovo stanovništvo i njegova duhovnost pobilo i istrebilo( na ovaj ili onaj način ) takve uzvišene ljude - da se davi u svom ništačkom minimumu ; a bez njih - uzvišenih i njihove čovečnosti , nema nam opstanka i ljudskog života ...
http://www.pressonline.rs/sr/vesti/k...Srđo.html
