12 stvari o kreativnom razmišljanju koje nas nisu naučili u školama - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Demijurg

12 stvari o kreativnom razmišljanju koje nas nisu naučili u školama

Oceni ovaj blog
Zbog čega većina ljudi smatra da nisu kreativni i da je kreativnost odlika nekih “drugih” i “posebnih” ljudi?

Koliko nam je potrebno da shvatimo da svi imamo kreativnost u sebi, samo je treba ispoljiti na najbolji mogući način? Naravno da pre toga popustimo kočnice koje nas u izražavanju sopstvene kreativnosti zaustavljaju većinu života, a ponekad i ceo život.


[IMG]http://desmond.imageshack.us/Himg823/scaled.php?server=823&filename=brainqv.jpg&res=medium[/IMG]


1. Vi ste kreativni. Umetnik nije posebna osoba, svako od nas je posebna vrsta umetnika. Svako od nas je rođen kao kreativan, spontani mislilac. Jedina razlika između ljudi koji su kreativni i onih koji nisu je u jednostavnom verovanju. Kreativni ljudi veruju da su kreativni. Ljudi koji veruju da nisu kreativni - jednostavno to nisu. Jednom kada imamo određeni identitet i skup verovanja o sebi, zanima nas traženje veština koje su potrebne da bi se taj identitet i verovanja izrazili. I zbog toga ljudi koji veruju da su kreativni postaju kreativni. Ako verujemo da nismo kreativni, nemamo potrebe naučiti kako postati kreativni, pa stoga to ni ne postajemo. Činjenica je da verovanje da nismo kreativni predstavlja izgovor kako ne bismo probali i pokušali išta novo. Kad nam neko kaže da nije kreativan, mi u suštini pričamo s nekim ko nema interesa i ko neće uložiti nikakav napor kako bi postao kreativan mislilac.


2. Kreativno razmišljanje je posao. Treba imati strast i odlučnost da bismo se upustili u proces stvaranja novih i drukčijih ideja. Zatim treba imati strpljivost kako bismo ustrajali uprkos svih nepovoljnih okolnosti. Svi kreativni geniji rade strastveno puno i stvaraju neverojatan broj ideja, od kojih je većina loših. U suštini, više su loših pesama napisali slavni pesnici nego oni manje slavni. Tomas Edison je stvorio 3000 različitih ideja za sistem osvetljavanja pre nego što je proverio njihovu praktičnost i ekonomičnost. Wolfgang Amadeus Mozart je napisao više od 600 muzičkih dela, uključujući 41 simfoniju i nekih 40-ak čudnih opera i misa, tokom svog kratkog kreativnog života. Rembrandt je naslikao oko 650 slika i 2000 crteža, a Picasso je napravio više od 20000 dela. Shakespeare je napisao 154 soneta. Neki su bili vrhunski, neki nisu bili ništa bolji od onih koje su njegovi savremenici mogli napisati, a neki su bili jednostavno loši.


3. Moramo proći kroz prekretnicu bivanja kreativnim. Kada stvaramo ideje, nadopunjujemo neurotransmitere povezane s genima koji se uključuju i isključuju kao odgovor na to što mozak radi, a koji zauzvrat reaguje na izazove. Kada prolazimo kroz prekretnicu da dođemo do novih ideja, energizujemo naš mozak povećavajući broj veza između neurona. Što više vremena pokušavamo doći do novih ideja, to naš mozak postaje aktivniji i postajemo više kreativni. Ako želimo postati umetnici, i sve što radimo je da svaki dan naslikamo sliku, postaćemo umetnici. Možda nećemo postati Vincent van Gogh, ali postaćemo veći umetnici od onih koji nisu nikad probali.


4. Naš mozak nije kompjuter. Naš je mozak dinamički sistem koji pre razvija svoje obrasce aktivnosti nego što ih izračunava poput kompjutera. On raste kroz kreativnu energiju povratnih informacija iz iskustava, bilo realnih bilo fiktivnih. Možemo stvoriti iskustvo; doslovno ga kreirati pomoću naše mašte. Ljudski mozak ne može razlikovati između stvarnog iskustva i živopisno i detaljno zamišljenog iskustva. Ovo otkriće je ono što je omogućilo Albertu Einsteinu da napravi svoje misaone eksperimente sa zamišljenim scenarijima koji su doveli do njegovih revolucionarnih ideja o prostoru i vremenu. Jedan dan je zamislio, na primer, da se zaljubio. Tada je zamislio da je ženu u koju se zaljubio sreo dve nedelje nakon što se zaljubio. To je dovelo do njegove teorije o akauzalnosti (neuzročnosti). Isti je proces stvaranja iskustava omogućio Waltu Disneyu da oživi svoje fantazije.


5. Ne postoji samo jedno pravo rešenje. Stvarnost je neodređena, odnosno nije jednoznačno određena. Nebo je ili plavo ili ne-plavo. To je crno-belo razmišljanje, jer nebo ima milijarde nijansi plave. Zrak svetlosti je ili talas ili nije talas (A ili ne-A). Fizičari su otkrili da svetlost može biti ili talas ili čestica, zavisno od stanovišta promatrača. Jedina sigurnost u životu je nesigurnost. Kada pokušavamo doći do ideja, ne cenzurišimo i rasuđujmo ih kako se pojavljuju. Ništa ne ubija kreativnost kao što to radi samo-cenzura ideja dok ih stvaramo. Razmišljajmo o našim idejama kao o mogućnostima i stvarajmo ih što je više moguće pre nego što odlučimo koje ćemo izabrati. Svet nije crno-beli svet. Svet je siv.


6. Nikad nemojmo stati na prvoj dobroj ideji. Uvek težimo naći bolju ideju i nastavimo sve dok ne nađemo još bolju. Godine 1862. Philip Reis je pokazao svoj izum kojim je mogao odaslati muziku putem žice. Bio je danima daleko od unapređenja svog izuma u telefon koji bi mogao prenositi govor. Svi telekomunikacijski stručnjaci u Nemačkoj su ga odgovarali od bilo kakvih poboljšanja, jer su govorili da je telegraf dovoljno dobar, da niko neće kupiti niti koristiti telefon. Deset godina kasnije, Alexander Graham Bell je patentirao telefon. Spencer Silver je razvio lepak za 3M koji se dobro držao za objekat, ali se isto tako moglo lagano odlepiti. Prvo se reklamiralo kao lepak za oglasne ploče, tako da bi se ploče mogle jednostavno prenositi sa mesta na mesto. Ali tržište to nije prihvatilo. Silver nije odbacio ideju.. Jednog je dana Arthur Fry, još jedan zaposleni u 3M, pevao u crkvenom horu kad mu je pokazivač ispao iz knjige himni. Fry je namazao svoje pokazivače Silverovim lepkom i otkrio da pokazivači ostaju na svom mestu, a mogli su se odlepiti bez oštećivanja stranice knjige. I tako su otkriveni samolepljivi papirići za poruke. Thomas Edison je uvek pokušavao skakati s jedne na drugu ideju u svom poslu. I tako je prebacivao svoj posao s telefona (prenošenje zvuka) na fonograf (snimanje zvuka) i na kraju na pokretne slike (snimanje slika).


7. Očekujmo da će stručnjaci biti negativno nastrojeni. Kako se neko više specijalizuje i postaje veći stručnjak, tako se njen mentalni sklop sve više zatvara i ona se sve više fiksira na potvrđivanje onoga za šta veruje da je apsolutno. Kao posledica toga, kada se suoči sa novim i drukčijim idejama, fokus takve osobe će biti na usklađenosti s vladajućim pravilima i standardima. Jesu li takve ideje u skladu s onim što znam da je tačno? Ako to nije tako, stručnjaci će utrošiti sve svoje vreme na dokazivanje i objašnjavanje zašto to ne može biti tako i zašto to ne može raditi. Oni neće tražiti načine kako bi stvar profunkcionisala, jer bi to moglo pokazati da ono što oni smatraju da je apsolutno uopšte nije tako. I to je razlog zašto je svaki stručnjak za dostave u SAD-u prognozirao siguran neuspeh kad je Fred Smith osnovao Federal Express. Uostalom, rekli su da je takav sistem dostava izvodljiv, Post Office (nacionalna pošta) ili UPS bi ga već odavno uveli.

Pošalji "12 stvari o kreativnom razmišljanju koje nas nisu naučili u školama" na Facebook Pošalji "12 stvari o kreativnom razmišljanju koje nas nisu naučili u školama" na Google Pošalji "12 stvari o kreativnom razmišljanju koje nas nisu naučili u školama" na My Yahoo! Pošalji "12 stvari o kreativnom razmišljanju koje nas nisu naučili u školama" na Live Pošalji "12 stvari o kreativnom razmišljanju koje nas nisu naučili u školama" na MySpace Pošalji "12 stvari o kreativnom razmišljanju koje nas nisu naučili u školama" na Twitter Pošalji "12 stvari o kreativnom razmišljanju koje nas nisu naučili u školama" na Digg Pošalji "12 stvari o kreativnom razmišljanju koje nas nisu naučili u školama" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Demijurg (avatar)
    8. Verujmo svojim instinktima. Nemojmo dozvoliti da nas obeshrabre. Albert Einstein je bio izbačen iz škole, jer je njegovo ponašanje imalo negativan učinak na ozbiljne učenike; nije prošao na prijemnom ispitu za fakultet i morao je pohađati trgovačku školu godinu dana pre nego što se najzad upisao; i bio je jedini u svojoj klasi koji nije dobio mesto predavača, jer ga nijedan profesor nije htio predložiti. Jedan od profesora je čak rekao da je Einstein “najlenjiji pas” koga je fakultet ikada video. Beethovenovim roditeljima je bilo rečeno da je on preglup da bi bio kompozitor. Kolege su Charlesa Darwina nazivale “budalom”, a njegov rad “eksperimentima ludaka”, kad je radio na svojoj teoriji biološke evolucije. Walt Disney je sa svog prvog posla u novinskoj redakciji bio otpušten, jer mu je “nedostajalo mašte”. Thomas Edison je imao samo dve godine formalnog obrazovanja, bio je potpuno gluv na jedno uvo, i imao velikih poteškoća sa sluhom na drugom, bio je otpušten sa svog prvog posla kao dostavljač novina i kasnije je takođe dobio otkaz s rada na telegrafu; a ipak je postao najpoznatiji pronalazač u istoriji SAD-a.


    9. Ne postoji neuspeh. Kad god pokušamo da nešto napravimo i ne uspemo, to nije neuspeh. Naučili smo nešto što ne radi. Uvek se zapitajmo: “Šta smo naučili o stvarima koje ne rade? Može li nam to objasniti nešto što je dosad bilo neobjašnjeno?” Kad god nam neko kaže da nikad nije napravio grešku, mi u suštini pričamo sa osobom koja nikad nije pokušala nešto novo.


    10. Ne vidimo stvari onakve kakve one stvarno jesu; vidimo ih onakve kakvi smo mi sami. Protumačimo vlastita iskustva. Sva iskustva su neutralna. Ona nemaju smisao. Mi im dajemo smisao izabranim načinom interpretacije. Ako smo sveštenici - svugde nalazimo dokaze o božjoj prisutnosti. Ako smo ateisti - u svemu vidimo odsutnost boga. IBM je zapazio da niko u svetu nema PC i to je protumačio kao da nema tržišta za njih. Dvojica koja su izbačena s fakulteta, Bill Gates i Steve Jobs, su gledala na istu stvar i videla ogromnu priliku. Jednom je Thomasu Edison prišao pomoćnik dok je ovaj radio na niti za sijalicu. Pomoćnik ga je upitao zašto ne odustane: “Ipak niste uspeli već 5000 puta.” Edison ga je pogledao i odgovorio da ne razume šta ovaj misli pod neuspehom, jer, rekao je dalje: “Otkrio sam 5000 stvari koje ne rade.” Mi stvaramo svoju sopstvenu realnost izborom načina kako tumačimo svoja iskustva.


    11. Uvek pristupajmo problemu na svoj način. Ne verujmo svojoj prvoj perspektivi nekog problema, jer će biti previše pristrasna našem uobičajenom načinu razmišljanja. Uvek gledajmo na probleme sa više strana. Uvek se setimo da genije nađe perspektivu koju još niko drugi nije primenio. Potražimo drukčije načine gledanja na problem. Opišimo problem nekoliko puta, koristeći različite reči. Postavimo se u ulogu neke druge osobe i pogledajmo kako bi ona videla problem; na primer, kako bi neki problem videli Jay Leno, Pablo Picasso ili George Patton? Naslikajmo svoj problem, izradimo model ili čak skulpturu svog problema. Prošetajmo i potražimo stvari koje metaforički predstavljaju problem i potrudimo se naći poveznice između tih stvari i našeg problema. Pitajmo naše prijatelje ili nepoznate strance kako oni vide naš problem. Pitajmo dete. Kako bi ga 10-godišnjak rešio. Pitajmo dedove i babe. Kada promenimo način na koji gledamo na stvari, stvari koje gledamo se menjaju.


    12. Naučimo se nekonvencionalnom razmišljanju. Kreativni geniji ne razmišljaju analitički i logički. Konvencionalni, logički i analitički mislioci su isključujući mislioci, što znači da isključuju sve informacije koje nisu vezane za problem. Oni traže načine kako eliminisati mogućnosti. Kreativni geniji su uključujući mislioci, što pak znači da oni traže načine kako uključiti sve, uključujući i stvari koje su različite i potpuno nepovezane. Stvaranje asocijacija i veza između nepovezanih i različitih stvari je način na koji oni podstiču obrasce drukčijeg razmišljanja u svom mozgu. Ti novi obrasci vode ka novim vezama koje im omogućuju drukčiji način fokusiranja na informacije i drukčije načine interpretacije onoga na šta se fokusiraju. Tako se stvaraju originalne i neobične ideje. Albert Einstein je jednom slavno primetio: “Mašta je važnija od znanja, jer znanje je ograničeno na sve što trenutno znamo i razumemo, dok mašta obuhvata ceo svet, i sve ono što će ikad biti dostupno znanju i razumevanju.” I, konačno, kreativnost je paradoksalna. Kako bi stvarala, osoba treba da ima znanje, ali zaboraviti znanje, treba videti neočekivane poveznice između stvari, ali ne i imati mentalnu zbrku; treba raditi marljivo, ali provoditi vreme ne radeći ništa dok se informacije nakupljaju, treba stvarati mnoštvo ideja, od kojih je većina beskorisna, treba gledati na istu stvar kao i svi drugi, ali videti nešto drugo; treba želeti uspeh, ali prihvatiti neuspeh; treba biti ustrajna, ali ne i tvrdoglava osoba; treba slušati stručnjake, ali i znati kako ih ignorisati...
  2. NeshaDeBeli (avatar)
    Zdravo modifikovani, voleo bih da znam da li je ovo tvoj autorski tekst ili je prekopiran jer se slažeš sa njim?
    Sa većinom napisanih stvari se slažem jer sam i sam u tom kreativnom zanosu. smišljam milion nepotrabnih stvari, ali imam i nekoliko dobrih.
    Jedino mi nedostaje dovoljno hrabrosti i ludila da pokušam da sve zamišljeno sprovedem.
    Ipak nikada ne bih menjao mesto sa nekim nekreativcem.
    Pozdrav i svako dobro.