Moja porodica nije bogata,i mnoge stvari sebi nikada nismo priustili.Ne kazem da nisam bila srecna i sa malo onoga sto smo imali,samo pokusavam da sa iskrenoscu docaram moj prvi let avionom.Vesela sam kao kuce u liftu i nekako se osecam turbo.Izludeo me je adrenalin koji mi je skocio nakon poletanja!!Jedva cekam da mi se isto dogodi ponovo!
Tri dana pred let sam pokupila kartu iz agencije i pozdravila se sa njima.Hvala im.Malo ti zamazu oci,malo se natezes sa njima,al ipak dobijes ono sta si hteo.A vala si ga i sam trazio!
Pozdravila sam se sa porodicom,ljudima koji mi znace i koji mi i dan danas nedostaju..Pozdravila sam se sa Beogradskim ulicama koje sam mesecima nakon dolaska sanjala..kako koracam njima i idem u susret ljudima koji mi znace.
Odlutacu od teme ali kada sam vec tu-To je ono sto imas kuci,a ne i ovde.Ponekad pomislim da li sam zaista od veceg zla odabrala manje?Ili jednostavno jos uvek nisam navikla da se ljudi medjusobno razlikuju.Ono sto volim ovde je da ucim o razlicitim kulturama i trazim iste i razlicite stvari.Mislim da mi i Iranci imamo nesto zajednicko u nasim glavama.Toliko sam ih upoznala i nasla da imaju u sebi neku..neku meni poznatu toplinu koja me je podsetila na kulturu iz koje dolazim.Ljudi is Spanskog govornog podrucja nekako imaju malo duse isto,iako nikako nisu isti.Ali postoji neka dodirna tacka.
Aerodrom jednog ranog prohladnog jutra.Jeza prolazi kroz mene jer mislim da sam tek sada pocela da se budim i shvatam sta sam sebi ucinila.Odlazim.Odlazim, ali ne sa tugom u srcu.Neobicno sam uzbudjena i ova jeza je ona pozitivna jeza koju imam kada nam dele rezultate testova u skoli ,a ja jednostavno znam da sam dobila 5.Na kraju krajeva,ovo je ono sto sam zelela i ne kajem se.
Smisao mog zivota je izazov.Radujem se tome.
Let je bio do kratak,od Beograda do Frankfurta.Malo nesto cekanja i onda je dosao na red pravi let-Frankfurt -Njujork.Sedam napornih sati.I hrana koja me je namucila.Ala mi je bilo muka!Nista bez mamaine sarme.
Avion je bio pun devojaka sa svih strana.Nekoliko agencija je zapravo putovalo zajedno,a i ja sam upoznala nekoliko devojaka koje su putovale u isti kampus kao i ja.
Sedela sam sa nekom nemicom koja mi je postavila par bizarnih pitanja tipa da li u Srbiji ima intereneta.Nemam komentar.
Pred sletanje smo u avionu popunjavali cuveni I-94 form.
Nisam ni znala od kolike mi je ovo vaznosti dok nisam pola sata kasnije stigla na carinsku sluzbu.Nisam ni znala da sa carine neko ustvari moze da te vrati??Mozes da ne prodjes imigracionu sluzbu iz neznam kog razloga.U svakom slucaju,oni koji su imali vize na mesec dana su na carini dobili automatski vize na 6 meseci.Nista mi nije jasno.Mozda i ne treba.
Zavrsla sam sa carinom i svi su se nakako razbezali.Oko sebe ne vidim naravno nikoga,niti ista pozanto.Sve mi je isuvise smesno da bih pocela da panicim,i jos uvek sam u blagom soku gde se nalazim.Uspela sam.I nije mi jasno zasto sam iznenadjena??I da li me neko ceka ovde uopste?Hello?
Nakon tumaranja slucajno ugledah poznati logo agencije preko koje dolazim.Pa to mora da je to,ako ne cekaju mene i meni slicne,onda stvarno ne mogu da objasnim sebi toliku koincidenciju
Skupili smo se i pravac kampus.U mini busu niko nije jednu jedinu rec progovorio.Neznam za njih ali ja sam samo piljila u okean,autoput i saobracajne znake,natpise...Nesto totalno novo..wow..kao detence u poslasticarnici.
Stigli smo u kamp i dobili smo svoje sobe.Cimerka mi je Meksikanka.Hvala ti boze sto je mama gledala sapunice naglas-zahvaljujuci toj torturi,ja u sustini sada razumem ovu curu sta mi govori na njenom Spanglisu.Nadam se da i ona malo kapira moj Serbish.
Prvo vece je bilo vece okupljanja i pizza vece.Imali smo internet dostupan i tako je,neke od kasnijih veceri, nastalo sledece pismo koje opisuje moja 4iri dana provedena u au pair skoli,upucemo mojoj agenciji...
Veliki pozdrav svima iz te i te agenicje,Nina_lion ovde.Zao mi je sto ranije nisam mogla da se javim ,ali sada imam slobodnog vremena zato sto su uglavnom svi otisli na izlet da posete grad(ja sam odlucila da ne bacam $25 na izlet po gradu u kome ostajem celu sledecu godinu).
Generalno gledano sve je novo i samim tim veoma zanimljivo,zadovoljna sam i veoma nestrpljiva zato sto cu sutra upoznati moje male deckice!
Mnogi se zale na uslove u skoli,sreca moja da nisam probirljiva i navikla na luskuz .
Npr.prilikom dolaska smo dobili dva peskira za koriscenje cele nedelje.
Fen moze da se iznajmi za $20 koje ti vracaju kada napustis kamp ,a nema smisla nositi ga iz Evrope zbog drugacijeg prikljucka.
Takodje moze se iznajmiti cd player i budilnik po istoj ceni.
Foto film kosta $5,a foto aparat za jednokratnu upotrebu $8 .(Treba li ponovo da napominjem da je u blizini shopping mall i sve ovo je isto pristupacno sa dolar-dva nizim cenma).U ovoj skoli nas malo delju.
Majce sa Au pair znakom kostaju $15-25.(Ako se ja pitam ne bih bacala novac na ovo ni pod tackom razno!!).
Telefonske kartice su $25 ali ja sam kupila i karticu u obliznjoj posti za $10.Minutaza je ista,cak sta vise i veca sa jeftinijom karticom,u zavisnosti od kartice.Inace,u skoli postoji telefon na koji mozes da primas pozive,kao i govornica sa koje mozes da zoves.Guzva je u svakom slucaju.
Izlet u Njujork je $25 i ide se na Manhattan,Times Sq.,5th Ave-4hr se cunga po tom terenu i onda izlet do samog "dna"Manhattna sa pogledom na Statue of liberty.
Skola podseca na Zlatibirski hotel,i zadovoljavajucem je stanju,nista posebno,podseca na neki od studentskih domova po Beogradu, ali se nalazi na obali okeana i na ogromnoj je povrsini,ima nekoliko malih jezerca,dosta zelenila i mnogo patkica i labudova koji setaju tamo-ovamo.Nekako idilicno i romatnicno.
Hrana je tipicno americka-mrsav dorucak i preobilna vecera ali predavanja su veoma iscrpljujuca i niko se ne zali bas toliko jer su svi uzasno gladni.
Za dorucak mozemo da biramo izmedju pahuljica,mleka,soka od pomorandze,dzema,vise vrsta hleba,sira,salame i verovali ili ne pljeskavice.
Voda nije bas najeftinija ali moze da se pije i iz kafeterije.U svakom slucaju prva stvar koju sam naucila o USA je da vodu ne pijem sa cesme.
Casovi su fantasticni kao i sami predavaci.Pravili smo crteze i predmete za decu i imali referate i nikada mi nije bilo dosadno zato sto svi razgovaramo i teme su vrlo zanimljive.Danas sam dobila sertifikat i Lina-profesorka me je poljubila ,a ja sam je naucila da se Srbi ljube tri puta.Nisam mogla da odolim
Moje znaje iz srednje skole mi je veoma pomoglo i prenela sam ga ostale da je cak Lukas,Poljak iz moje grupe rekao svojoj drugarici kako Srbi mnogo toga znaju.
Ima nasih devojaka ali ja sam veoma razocarana jer dve Crnogorke uporno svima pricaju o referendumu i o tome kako ne govore srpski nego crnogorski i zbunjuju ljude i mene stavljaju u veoma neprijatnu situaciju jer me je mnogo ljudi pitalo da li ce Montenegro da napadne Srbiju?Cak su rekle da smo ruzna zemlja dok smo predstavljle drzavu zajedno.S druge strane devojka iz Hrvatske mi uporno upucuje neprijatne poglede i pravi grimase,a devojkama iz Crne Gore je javno rekla na engleskom da na govori taj "glupi srpski jezik".To je jedino sto mi sve cini neprijatnim, jer sam mislila da
ako ne komuniciramo,bar ne moramo ovako neprajtno da se ponasamo prema drugima.Ma nije ni vazno,i ovako ne ostajem ovde vise od par dana,a neci uh nikada ni videti vise.
Za sve one koji nikad nisu culi za Srbiju ili misle da je blizu Japana ponela sam atlas i dala im dobre geografske lekcije
. Najglasnije su Australijanke i Brazilke ali se i mi malo tisi jako dobro zabavljamo.Ja se druzim sa Doris i Katarinom iz Austrije i nadamo se da ce nase prijateljstvo da se odrzi i dalje,i upoznala sam ih jos u avionu. Moja cimerka je iz Meksika i nazna vise od 15 engleskih reci tako ohrabrite svakog ko se prijavi za program.
Moj jezik se malo popravio i radim na tome.Zadovoljna sam i nista ni ne smeta.I da, molim Vas dajte svim devojkama handbook jer u njemu pise dosta vaznih stvari.Ja nisam nikada ranije dobila handbook i malo sam ovde van nekih desavanja na casovima.
Nadam se da vas nisam mnogo ugnjavila ali trazile ste kompletan izvestaj!Do sledeceg javljanja pozdrav,voli vas Nina
Tri dana pred let sam pokupila kartu iz agencije i pozdravila se sa njima.Hvala im.Malo ti zamazu oci,malo se natezes sa njima,al ipak dobijes ono sta si hteo.A vala si ga i sam trazio!
Pozdravila sam se sa porodicom,ljudima koji mi znace i koji mi i dan danas nedostaju..Pozdravila sam se sa Beogradskim ulicama koje sam mesecima nakon dolaska sanjala..kako koracam njima i idem u susret ljudima koji mi znace.
Odlutacu od teme ali kada sam vec tu-To je ono sto imas kuci,a ne i ovde.Ponekad pomislim da li sam zaista od veceg zla odabrala manje?Ili jednostavno jos uvek nisam navikla da se ljudi medjusobno razlikuju.Ono sto volim ovde je da ucim o razlicitim kulturama i trazim iste i razlicite stvari.Mislim da mi i Iranci imamo nesto zajednicko u nasim glavama.Toliko sam ih upoznala i nasla da imaju u sebi neku..neku meni poznatu toplinu koja me je podsetila na kulturu iz koje dolazim.Ljudi is Spanskog govornog podrucja nekako imaju malo duse isto,iako nikako nisu isti.Ali postoji neka dodirna tacka.
Aerodrom jednog ranog prohladnog jutra.Jeza prolazi kroz mene jer mislim da sam tek sada pocela da se budim i shvatam sta sam sebi ucinila.Odlazim.Odlazim, ali ne sa tugom u srcu.Neobicno sam uzbudjena i ova jeza je ona pozitivna jeza koju imam kada nam dele rezultate testova u skoli ,a ja jednostavno znam da sam dobila 5.Na kraju krajeva,ovo je ono sto sam zelela i ne kajem se.
Smisao mog zivota je izazov.Radujem se tome.
Let je bio do kratak,od Beograda do Frankfurta.Malo nesto cekanja i onda je dosao na red pravi let-Frankfurt -Njujork.Sedam napornih sati.I hrana koja me je namucila.Ala mi je bilo muka!Nista bez mamaine sarme.
Avion je bio pun devojaka sa svih strana.Nekoliko agencija je zapravo putovalo zajedno,a i ja sam upoznala nekoliko devojaka koje su putovale u isti kampus kao i ja.
Sedela sam sa nekom nemicom koja mi je postavila par bizarnih pitanja tipa da li u Srbiji ima intereneta.Nemam komentar.
Pred sletanje smo u avionu popunjavali cuveni I-94 form.
Nisam ni znala od kolike mi je ovo vaznosti dok nisam pola sata kasnije stigla na carinsku sluzbu.Nisam ni znala da sa carine neko ustvari moze da te vrati??Mozes da ne prodjes imigracionu sluzbu iz neznam kog razloga.U svakom slucaju,oni koji su imali vize na mesec dana su na carini dobili automatski vize na 6 meseci.Nista mi nije jasno.Mozda i ne treba.
Zavrsla sam sa carinom i svi su se nakako razbezali.Oko sebe ne vidim naravno nikoga,niti ista pozanto.Sve mi je isuvise smesno da bih pocela da panicim,i jos uvek sam u blagom soku gde se nalazim.Uspela sam.I nije mi jasno zasto sam iznenadjena??I da li me neko ceka ovde uopste?Hello?
Nakon tumaranja slucajno ugledah poznati logo agencije preko koje dolazim.Pa to mora da je to,ako ne cekaju mene i meni slicne,onda stvarno ne mogu da objasnim sebi toliku koincidenciju
Skupili smo se i pravac kampus.U mini busu niko nije jednu jedinu rec progovorio.Neznam za njih ali ja sam samo piljila u okean,autoput i saobracajne znake,natpise...Nesto totalno novo..wow..kao detence u poslasticarnici.
Stigli smo u kamp i dobili smo svoje sobe.Cimerka mi je Meksikanka.Hvala ti boze sto je mama gledala sapunice naglas-zahvaljujuci toj torturi,ja u sustini sada razumem ovu curu sta mi govori na njenom Spanglisu.Nadam se da i ona malo kapira moj Serbish.
Prvo vece je bilo vece okupljanja i pizza vece.Imali smo internet dostupan i tako je,neke od kasnijih veceri, nastalo sledece pismo koje opisuje moja 4iri dana provedena u au pair skoli,upucemo mojoj agenciji...
Veliki pozdrav svima iz te i te agenicje,Nina_lion ovde.Zao mi je sto ranije nisam mogla da se javim ,ali sada imam slobodnog vremena zato sto su uglavnom svi otisli na izlet da posete grad(ja sam odlucila da ne bacam $25 na izlet po gradu u kome ostajem celu sledecu godinu).
Generalno gledano sve je novo i samim tim veoma zanimljivo,zadovoljna sam i veoma nestrpljiva zato sto cu sutra upoznati moje male deckice!
Mnogi se zale na uslove u skoli,sreca moja da nisam probirljiva i navikla na luskuz .
Npr.prilikom dolaska smo dobili dva peskira za koriscenje cele nedelje.
Fen moze da se iznajmi za $20 koje ti vracaju kada napustis kamp ,a nema smisla nositi ga iz Evrope zbog drugacijeg prikljucka.
Takodje moze se iznajmiti cd player i budilnik po istoj ceni.
Foto film kosta $5,a foto aparat za jednokratnu upotrebu $8 .(Treba li ponovo da napominjem da je u blizini shopping mall i sve ovo je isto pristupacno sa dolar-dva nizim cenma).U ovoj skoli nas malo delju.
Majce sa Au pair znakom kostaju $15-25.(Ako se ja pitam ne bih bacala novac na ovo ni pod tackom razno!!).
Telefonske kartice su $25 ali ja sam kupila i karticu u obliznjoj posti za $10.Minutaza je ista,cak sta vise i veca sa jeftinijom karticom,u zavisnosti od kartice.Inace,u skoli postoji telefon na koji mozes da primas pozive,kao i govornica sa koje mozes da zoves.Guzva je u svakom slucaju.
Izlet u Njujork je $25 i ide se na Manhattan,Times Sq.,5th Ave-4hr se cunga po tom terenu i onda izlet do samog "dna"Manhattna sa pogledom na Statue of liberty.
Skola podseca na Zlatibirski hotel,i zadovoljavajucem je stanju,nista posebno,podseca na neki od studentskih domova po Beogradu, ali se nalazi na obali okeana i na ogromnoj je povrsini,ima nekoliko malih jezerca,dosta zelenila i mnogo patkica i labudova koji setaju tamo-ovamo.Nekako idilicno i romatnicno.
Hrana je tipicno americka-mrsav dorucak i preobilna vecera ali predavanja su veoma iscrpljujuca i niko se ne zali bas toliko jer su svi uzasno gladni.
Za dorucak mozemo da biramo izmedju pahuljica,mleka,soka od pomorandze,dzema,vise vrsta hleba,sira,salame i verovali ili ne pljeskavice.
Voda nije bas najeftinija ali moze da se pije i iz kafeterije.U svakom slucaju prva stvar koju sam naucila o USA je da vodu ne pijem sa cesme.
Casovi su fantasticni kao i sami predavaci.Pravili smo crteze i predmete za decu i imali referate i nikada mi nije bilo dosadno zato sto svi razgovaramo i teme su vrlo zanimljive.Danas sam dobila sertifikat i Lina-profesorka me je poljubila ,a ja sam je naucila da se Srbi ljube tri puta.Nisam mogla da odolim
Moje znaje iz srednje skole mi je veoma pomoglo i prenela sam ga ostale da je cak Lukas,Poljak iz moje grupe rekao svojoj drugarici kako Srbi mnogo toga znaju.
Ima nasih devojaka ali ja sam veoma razocarana jer dve Crnogorke uporno svima pricaju o referendumu i o tome kako ne govore srpski nego crnogorski i zbunjuju ljude i mene stavljaju u veoma neprijatnu situaciju jer me je mnogo ljudi pitalo da li ce Montenegro da napadne Srbiju?Cak su rekle da smo ruzna zemlja dok smo predstavljle drzavu zajedno.S druge strane devojka iz Hrvatske mi uporno upucuje neprijatne poglede i pravi grimase,a devojkama iz Crne Gore je javno rekla na engleskom da na govori taj "glupi srpski jezik".To je jedino sto mi sve cini neprijatnim, jer sam mislila da
ako ne komuniciramo,bar ne moramo ovako neprajtno da se ponasamo prema drugima.Ma nije ni vazno,i ovako ne ostajem ovde vise od par dana,a neci uh nikada ni videti vise.
Za sve one koji nikad nisu culi za Srbiju ili misle da je blizu Japana ponela sam atlas i dala im dobre geografske lekcije
. Najglasnije su Australijanke i Brazilke ali se i mi malo tisi jako dobro zabavljamo.Ja se druzim sa Doris i Katarinom iz Austrije i nadamo se da ce nase prijateljstvo da se odrzi i dalje,i upoznala sam ih jos u avionu. Moja cimerka je iz Meksika i nazna vise od 15 engleskih reci tako ohrabrite svakog ko se prijavi za program.Moj jezik se malo popravio i radim na tome.Zadovoljna sam i nista ni ne smeta.I da, molim Vas dajte svim devojkama handbook jer u njemu pise dosta vaznih stvari.Ja nisam nikada ranije dobila handbook i malo sam ovde van nekih desavanja na casovima.
Nadam se da vas nisam mnogo ugnjavila ali trazile ste kompletan izvestaj!Do sledeceg javljanja pozdrav,voli vas Nina
