Razmišljanje o Bergsonovom trajanju - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

Razmišljanje o Bergsonovom trajanju

Oceni ovaj blog
Трајање је основа нашег бића и основа света уопште. Оно што се у физици и што људи уобичајено зову "време" није време већ простор, линија која је подељена на подеоке поређане један до другог а што нема ни "в" од времена. Једноставно интелект не може представити себи време а да га не претвори у простор подељен на делове а што је суштински раличито од времена. Право време трајање је дакле нешто сасвим друго , потпуно различито од простора.
Има ли уосталом ишта простије и логичније од тога? Време је по дефиницији сукцесија или след једног за другим, док је је простор по дефеницији нешто где је све јукстапозиционирано, поређано једно до другог. Како онда можемо сукцесију представити једном јукстапозицијом? Никако, а управо је то оно што сви раде када мисле о времену потпуно несвесни да баратају једном линијом у простору а не временом.
Бергсон је до оваквих мисли дошао изненада предавајући студентима Зенонов парадокс. Цела његова филозофија после тога, била је објашњење тог окрића а које се може свести у једну реченицу: Време није исто што и линија у простору подељена на три дела, прошлост , садашњост и будућност. Само се линија може делити, не и право време трајање које налазимо једино у себи и које је интуиција. Интуиција трајања.
Међутим, Бергсон није рачунао да ствари неће ићи так просто са објављивањем свету овог знања. Да многи људи једноставно не могу то појмити, нити наћи у себи то право трајање које је заправо њихова и основа свега. Тако да је Бергсон у једном интервјуу рекао ово:

Bile su potrebne godine da bih shvatio, a potom da bih prihvatio, da svi nemaju istu sposobnost kao ja da žive i da uranjaju u čisto trajanje. Kada mi se ta ideja trajanja javila prvi put, bio sam ubeđen da je dovoljno da je izložim pa da se uklone sve nejasnoće, i verovao sam da u tom pogledu nije potrebno ništa više do da se čovek obavesti. Kasnije sam uvideo da stvari stoje sasvim drukčije.
Bergson
Зато ћу овде покушати, кроз дијалог, приближити шта је интуиција трајања :

Како дакле приближити себи шта је право време трајање?

Мелодија је један од начина. Мелодија је оно најближе што нас тој основи свега може приближити и дати нам бар наговештај шта је право време а које није поређаност ствари једних до других у простору.

Када слушамо музичко дело у садашњости имамо посла само са једним јединим тоном. Прошли тонови нигде не постоје у том садашњем тренутку.. они су у сећању?

Па шта је онда та мелодија? ..... Тај један тон у садашњости није мелодија?

Тачно. Није. Потребни су и ови прошли тонови којих се сећамо да бисмо имали мелодију.

Али како ми то призивамо свести те прошле тонове?

Не призивамо их у садашњост овом једном тону ,тако што их ређамо до њега један до другог, јер бисмо тако добили акорд. Какофонију звукова свих тонова који звуче одједанпут заједно.То није мелодија коју тражимо. Не Него је мелодија скуп свих тих тонова али на свјеврстан начин прожимања.
Иако је мелодија састављена из тонова она није њихов скуп. Тонови су у њој на начин прожимања а не поређаности једно до другог.

Ако смо ово схватили, то можемо сада проширити на нешто много више од неке музичке композиције. Јер целокупна прошлост, садашњост и будућност постоје у свести на тај начин прожимања ..слично мелодији; а где су све слике појавног света које зовемо "реалност"заправо изникле из те "мелодије свега" иако нису претходно биле садржане као такве у њој.

Pošalji "Razmišljanje o Bergsonovom trajanju" na Facebook Pošalji "Razmišljanje o Bergsonovom trajanju" na Google Pošalji "Razmišljanje o Bergsonovom trajanju" na My Yahoo! Pošalji "Razmišljanje o Bergsonovom trajanju" na Live Pošalji "Razmišljanje o Bergsonovom trajanju" na MySpace Pošalji "Razmišljanje o Bergsonovom trajanju" na Twitter Pošalji "Razmišljanje o Bergsonovom trajanju" na Digg Pošalji "Razmišljanje o Bergsonovom trajanju" na del.icio.us

Ažurirano 10.04.2016. u 10:39, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. fisherman1 (avatar)
    Imaš komparatibna kretanja i to samo relativna...
    Vreme je ljudska komparacija različitih kretanja-doživljaj
    kretanja uvek samo SADA.
  2. 123loncar (avatar)
    ....dobvro , vreme je iluzija - naše umišljanje ... sve je samo trajanje... sve ima svoje trajanje -- zar ne ?
  3. Tol (avatar)
    poput holograma koje "vadimo" iz svesti...
  4. oziman (avatar)
    ....dobvro , vreme je iluzija - naše umišljanje ... sve je samo trajanje... sve ima svoje trajanje -- zar ne ?
    Тачно. Све је трајање али без ичега што би трајало. Тако да нема "све своје трајање" како кажеш, већ има само трајања самог по себи које садржи све ствари у потенцији док само није састављено од тих ствари. Ради се о трајању без ичега што траје, и о кретању без ичега што се креће.

    Видиш и сам да ово чудно звучи, али ако си разумео овај пример са мелодијом наслутИо си у себи управо то. Дгуга је ствар што то сада не можемо превести у речи па морамо рећи попут Бергсона.

    Тrebalo bi prihvatiti da postoje dve vrste množine, dva moguca znacenja reci razlikovati, dva shvatanja razlike izmedju istog i drugog, jedno kvalitativno a drugo kvantitativno. Jednom ta množina, to razlikovanje, ta heterogenost sadrže broj samo u potenciji, kako bi rekao Aristotel: to znaci da svest vrši kvalitativno rašclanjivanje bez ikakve zadnje misli da broji svojstva ili cak da razlikuje više njih; tada je to, svakako, množina bez kvantiteta. Drugi put, opet, rec je o množini elemenata koji se broje ili za koje se drži da se mogu brojati; ali, tada se misli na mogucnost da se oni eksteriorišu jedni u odnosu prema drugima:
    razvijamo ih u prostoru.

    Na zalost toliko smo navikli da ta dva znacenja iste reci objašnjavamo jedno drugim, da ih cak opažamo jedno u drugom, da nam je neverovatno teško da ih razlikujemo ili bar da to razlikovanje izrazimo jezikom. Tako smo rekli da se više stanja svesti organizuju medju sobom, da se prožimaju, sve više obogacuju, pa bi jednom ja koje ne zna za prostor moglo dati osecanje cistog trajanja; ali, kada smo upotrebili rec »više«, mi smo ta stanja vec odvojili jedna od drugih. mi smo ih eksteriorisali jedna u odnosu prema drugima, jednom recju stavili smo ih jedno do drugoga; a na taj nacin smo, samim izrazom kojim smo bili primorani da se poslužimo, odali duboko ukorenjenu naviku da vreme razvijamo u prostoru. Od slike tog, jednom izvršenog, razvijanja nužno posudjujemo reci odredjene da pokažu stanje duše koja to razvijanje još uopšte nije izvršila: te reci su, dakle, okaljane jednim prvobitnim grehom, i predstava o množini bez odnosa sa brojem i prostorom, ma koliko bila jasna za misao koja se povlači u se i odvaja, ne bi se mogla prevesti u jezik zdravog razuma.
    Тол
    poput holograma koje "vadimo" iz svesti...
    Боља метафора је да је свест тај холограм. Али само метафора. Ниједан објекат не може нам дати оно што нам пружа непосредно искуство.
  5. oziman (avatar)
    Поента је да у садашњем тренутку времена у реалности имамо посла само са једним јединим тоном. Осталих тонова се сећамо. Међутим, ту је оно битно јер да бисмо се сетили неког тона из прошлости једино можемо да га опет чујемо у мислима.Не можемо га видети. Морамо га опет чути. А тако нећемо добити мелодију већ акорд.Многозвучје које нема никакве везе са мелодијом.

    А то важи и за тон.. Јер у садашњости немамо тон већ једну вибрацију једне амплитуде звучног таласа а то није тон. Тон је такође производ духовног. Производ свести и објективација оног јединства из кога све проистиче а из кога то јединство ипак није састављено.