Dušan Radović - Skupljne krpice 01 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Dragance

Dušan Radović - Skupljne krpice 01

Oceni ovaj blog
Душан Радовић

„ ... досетио се да све скупи у једне корице где би сви делови сами хватали везе и бринули о целини.“ - Булатовић

"Svako ima nekoga koga nema", – tako je govorio čovek lav namrgodjen i ljut sav sa dušom od pamuka.
Branko Ćopić ima jedan epigram: "Svaki Dušan je vredan, al’ Radović je samo jedan."

Пре четврт века, због афоризма “Ако већ можемо и морамо без Тита, можемо и без многих других”, чувени песник Душко Радовић, са својом изузетно популарном емисијом “Београде, добро јутро”, уклоњен је са радија, а недуго после тога отишао је и из живота

“Ја јесам мали човек са радија, али нисам онај који се пали и гаси на дугме.”



Vreme prolazi, starimo i odlazimo polako.Najpre smo izgubili četvrtog za poker, pa trećeg za preferans, pa drugog za domine i tabliće ...
Ostali smo sami da otvaramo pasijans da vidimo šta će biti sa nama.

Kada bismo znali dokle ćemo živeti, drukčije bismo i živeli i radili.
Niko ne želi da bude naivan i glup i da mu se svi smeju kad umre.

Stida se treba oslobadjati na vreme, dok još možemo da radimo sve ono čega se stidimo.

Molimo pametne i poštene da čuvaju zdravlje i ne gube nadu.
Za svaki slučaj. Ako nam niko drugi ne pomogne.

Uvek je bilo bolje TAMO nego OVDE i uvek je lepše ONO nego OVO.
Nemamo sreće sa onim što imamo i što jesmo.
Nasu sreću uživaju drugi a da to možda i ne znaju.

Ne govorite ono što mislite ako živite od toga šta govorite.

Decu smo priključili na struju. Ona imaju neki nov, moderan pupak u koji se može staviti utikač.

Ako želite da budete bolji od drugih ljudi, ne smete raditi ono što oni rade i ne možete živeti onako kako oni žive.

Mladi moraju da žive noću, beže iz dana koji su okupirali njihovi očevi i dedovi.

Unuci nam stizu u poslednjem trenutku, onda kada nam se učini da više nikome nismo potrebni.

Nema većih asketa od lenjih ljudi. Čega su se sve oni odrekli, u čemu sve nisu učestvovali, kakva su sve zadovoljstva sebi uskratili - samo zato što ih je mrzelo.

Knjige ne diramo i ne čitamo. Ponekad, iz očajanja, uzmemo po neku knjigu i kad se iznenada suočimo sa njenom lepotom i pameću - to nas dotuče.
Bolje da je nismo ni uzimali.
Ne bismo znali kako je prazno i pusto živeti bez knjiga.

Lako je njima tamo, oni sve znaju. A mi ovde ne znamo ni kako se zovemo.

Najviše vas mrze oni koji vam najviše duguju.

Za čas stignemo od večeri do jutra. A od jutra do večeri treba dugo i naporno putovati.

Neko živi samo od prodaje plastičnih kesa i ne zna šta će od radosti i veselja.
A neko kupuje te kese i kupuje ono zbog čega kupuje te kese i opet ne može da nađe razlog za zadovoljstvo.

Vodite računa o svom prezimenu.
Ono će živeti duže od vas i odgovarati za sve vaše gluposti i greške.

Svaki lekar je kao Vilhelm Tel: treba mu mnogo znanja i veštine da pogodi bolest a ne bolesnika.
Bolest je najčešće mala a bolesnik mnogo veći.
Utešno je samo to što ni bolest ne može preživeti grešku lekara.

Oni koji izdaju i štampaju papirni novac mogli bi sa jedne strane svake novčanice štampati i uputstva za upotrebu.
Mnogi građani imaju para, ali ne znaju šta sa njima da rade.

Niko ne peva bez razloga. Da biste postali pevač, neko vas je morao mrzeti - ili profesori ili žene.

Podobni su samo oni koji na sve pristaju.
Nepodobni su svi oni koji se još uvek plaše posledica.

Neka nam oproste svi drugi koje volimo, ali je kvar na televizoru najveća nesreća koja može zadesiti jednu porodicu.

Ako ne možete ono što drugi mogu, optužite njih a ne sebe.
Oni bi mogli i manje, a vi ne možete više.

Mi nismo nepogrešivi ali naše greške jesu.

Za razliku od kuće i porodice, u kafani vas vole zbog vaših mana a ne vrlina.

Neki ljudi lako dolaze do para i lako i sa veseljem ih troše.
A neki, opet, dugo se muče da dođu do para a zatim su na novim mukama - da li i kako da ih potroše.
Siromah je onaj koji ima para a bogat je samo onaj koji ih troši.

Neutronska bomba odgovara današnjim ljudima i njihovom pogledu na svet:
Ubijte mene, samo ne dirajte ono što je moje.

Ako ne umete da vaspitavate decu, tucite ih.
Od toga deca neće postati bolja ali će vama biti lakše.

Zašto su muževi toliko ljubomorni?
Zato što imaju ružna iskustva sa tuđim ženama.
Da su to njihove žene, oni bi ih ubili.

Nema više normalnih.
Svi smo manje-više ludi.
Neki kradu kao ludi, neki žderu kao ludi, neki piju kao ludi, a neki rade kao ludi, i oni su najluđi od svih.

Nije važno da li neko radi ili ne radi.
Važan je jedino rezultat.

Pušači imaju nekih drugih razloga zašto ipak žive.
A nepušači žive samo zato što ne puše.

Muževi troše samo jedan, manji deo žene.
Ono što je kod žene najlepše, a što muževima ne treba, one poklanjaju deci.

Zašto govore drže jedni isti ljudi?
Zar nema nekih drugih, koji bi takođe mogli govoriti?
Ima ih, ali bi oni govorili nešto drugo.

Deca iz otmenijih beogradskih kuća voze skupe i bučne japanske motore.
Ko ima para, ne mora voleti svoju decu, može im samo kupiti ono što druga deca nemaju.

Neki strogi roditelji neće da čuju da se njihove ćerke zabavljaju niti žele da vide njihove momke.
To su oni kojima se najčešće dešava da prvo vide unuka pa tek onda zeta.

Ove teškoće su privremene, kao i mi, i nešto mora proći - ili mi ili teškoće.

Pošalji "Dušan Radović - Skupljne krpice 01" na Facebook Pošalji "Dušan Radović - Skupljne krpice 01" na Google Pošalji "Dušan Radović - Skupljne krpice 01" na My Yahoo! Pošalji "Dušan Radović - Skupljne krpice 01" na Live Pošalji "Dušan Radović - Skupljne krpice 01" na MySpace Pošalji "Dušan Radović - Skupljne krpice 01" na Twitter Pošalji "Dušan Radović - Skupljne krpice 01" na Digg Pošalji "Dušan Radović - Skupljne krpice 01" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari