Tajne Hronike epilog 4/4 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Tajne Hronike epilog 4/4

Oceni ovaj blog
- E, da je tebe tako molila i ti bi joj ga dao. Možda ne tad, ali sad kad si lanuo na svetlo Meseca, sigurno. Tad sam i ja bio tako taze, kao ti sad. Osim toga, kad si video da jedan element radi sam? Ali, manimo se sad toga, brate. To je samo jedan od primera. U ovom svetu ih je bilo više nego svega ostalog.
- Pa zašto si mi onda to priredio.
- Nisam ja, ti si. Pitao si i dobio odgovor. Bila je dobra prilika da se upoznate, čisto da vidiš šta treba da joj predaš, mislim meni bi manaje verovao da sam ti to sve ispričao.
- Dopšće joj se – reče Adept.
- Ne sumnjam. Ubrzo nakon što je Bodrog otišao Dunavu, nastao je ovaj dunavac, kao i mnogi ovde u okolini.
- Ali kako ga nikad nismo videli.
- Na jezera dva iz bajke liče oči naše Majke, dugo mi je trebalo to da dokučim. Ovo mesto je pod Njenom kletvom od mnogo pre i nije moglo ništa da se učini bez Njene odluke.
- Misliš da se Majka sažalila na Lininu sudbinu? –upita Adept.
- A ti ne bi?
Bi, naravno i sad mu je žao, od svih tih stvari što je video, samo da mu je tad bilo ove pameti mesečeve. Ipak je odlučio da se pravi da nije čuo pitanje.
- Da i tako je ovo jezero ovde zadržalo stari oblik, a ono tamo u svetu iluzara, posle te poplave dobilo ovaj kanal ka Dunavu.
- Da, pre toga su se se malo razlikovali, kao kad jako verno sanjaš neki predeo.
- A kako si ti to uopšte znao?
- Rekao sam ti, da je nekad ovde jedan osnovac vitlao svašta ovim bespućima.
- Ali to je bila priča.
- Da, pa šta? –upita Ars.
- Ništa, nema veze. –sa Arsom se može donekle, pomisli.
- Žena će održati svaku soju datu reč –poče Ars, – ispoštovaće svaki dogovor, jače i čvršće od muškarca, govorio je moj brat, samo ako je njena osećanja u tome ne onemoguće. Da, i veštica će zatvoriti svoju xxxxx i držaće je čvršće i jače od bilo kog čarobnjaka, samo ako je njena osećanja u tome ne onemoguće. Veliku stvar si dokučio, brate moj. Trebaće ti, još kako. Upravo sam od toga krenuo malopre.
- Mislio sam da ćeš da mi kažeš konačno, kako si dovukao tu iluzarsku varijantu jezera ovamo.
- Upravo o tome ti pričam. Razmišljajući malopre o tome što si rekao, setih se obaju jezera i stare uspavanke koja govori o majci. Oba jezera i uspavanka govore o majci. Ta slučajnost mi je bila nekako jedna od onih sumnjivih. Od jednog dva jezera načini naša Majka, kao i svaka, sledeći svoje osećaje, kao što si rekao. Na jednom jezeru, ovom našem je njen gnev i ljuta kletva, koja nije ništa drugo nego zaštita za decu i to najbolja, moguća. Svaka majka štiti svoju decu najbolje što zna, a na drugom je njeno sažaljenje koje je uvek ravnoteža, onom prvom. Ovo važi, kako za sve majke tako i za Majku svih majki. Nije teško vidiš, uklapa se.
- Da to je tako, recimo. Ali kako si izveo da se nekako spoje?
- Prvo mi je palo na pamet, da gledajući tako, svaka majka ponekad mora da zažmuri na jedno oko, ali koje dete prođe bez grdnje, ako zamoli mamu da namigne? Dobar dečko stane pred mamu, pokaže joj da je porastao i da njena zabrana više nema smisla, jer evo i mlađi bata je već velik. Pokazao se Mesecu, dobro na svoj način, ali uradio je to, nema potrebe više za Začaranom Šumom. Videla je ona to odavno, ali kad joj rođeno dete kaže onda je kraj. Morao sam naravno da se uživim. Pronaći i osetiti Majku na ovoj obali, među ovim stablima, a ostati pri Nameri, to je jedino bitno. Sve ovo spolja, priče, pesmice, mantrice, pa čak i taj sled logoike i intuicije koji sam ti pomneuo, služe samo radi toga i u principu, mogu izgledati bilo kako. Važno je da je na kraju delotvorno, kako si lepo rekao, ali još važnije je da to što si učinio ne siromaši, nego obogaćuje tvoju nameru,. Čaki i kada ti se odbrojavaju poslednji sati u životu. Naša šuma je otišla negde, u nečije sećanje, zajedno sa svime što smo u njoj doživeli, a mi smo sada u kopanjskom ritu, kraj Bačkog Monoštora. Dan je verovatno, još uvek prvi Novembar, budući da me još ne jure nikakve senke, niti zla baba sa baštenskom motikom. Tako izgleda kad Majka zažmuri da otare suzu. Ipak, od svega toga najbolje se video samo njanjavi deo, ali zakoni razuma i ljubavi su takvi. Nekom su njanjavi, nekom trivijalni, a neko ima da ih izuči, i to brzo, ako misli da izvuče glavu, sve sa ramenima ucelo.
- Lepo, ali to onda znači, da sam ti pomogao barem u dve stvari –primeti Adept.
- Da i zahvalan sam ti na tome.
- Ček’ polako. Počeo si od one moje, o ženama i držanju date reči.
- Jesam.
- I ako sam te dobro pratio, podsetio si Majku da sam i ja „eto konačno porastao“.
- Tako nekako.
- E, to znači za ovo tvoje izbavljenje, dužan si mi ponešto, nije li tako?
- Tako je i sad smo kvit.
- Kako kvit?
- Slobodno možeš da zadržiš moj šešir. Nije mnogo stradao od tvoje strellice i ako je pažljivo izvučeš iz stabla, imaće dobre šanse da ponovo uđe u upotrebu. Da, i u njemu ćeš pronaći neke sitnice, koje bi veoma brzo mogle da ti se pokažu kao korisne, tebi svakako korisnije nego meni.
Ars podiže veslo iz vode. Umiruće sunce odbljesnu sa vlažnog drveta. Adept priđe čamcu, da ga otisne.
– Pomalo mi je žao, što neću videti taj vaš svet. –reče Ars– i stari Loki je tamo, kako čujem. Veoma mudar i smeo potez uzeti ga, mada ćete češće misliti upravo suprotno, slutim. Srećom,ni ovim svetom i nijednim drugim još ne hoda, taj koji bi mogao da ga prevaspita. Nedostajaće mi matora tračara, veruj mi, mada je lako moguće, da on već zna nejedan način, kako da se promuva po svim mogućim svetovima.
Ars upre veslom u peskovito dno.
- Preneću mu tvoje pozdrave. –reče Adept gurnuvši čamac.
- Nemoj da se šališ, Majke ti. Jedva sam ga se otarasio.
Kako je sunce zašlo, magla kao da je počela da raste iz vode, zaklanjajući Arsov čamac, tek što se malo udaljio od obale. U tišini, prateći ga pogladom. Adept je pokušavao da sredi utiske. Odjednom, začu nekakv šum u vrbaku iza leđa. Munjevito se okrenu da bi ugledao neku priliku kako se daje u beg. Sustiže ga u dva koraka, rešen da ovog silfa stvarno nauči pameti jednom za svagda. Uhvatio ga je oko vrata, a onda priemti da se prilika ne opire i sva zadihanana pokušava nešto da kaže na – frigijskom.
- Loki?
- Da ja sam, brzo uhvati ga, dok još nije otplovio. Brzo kad govorim!
Iznenađen Adept ga pusti i Loki otrča na obalu, ali magla se već sklopila za čamcem. Loki je mogao još samo da psuje. Bio je van sebe od besa. Adept ga nikad nije video takvog. Loki je poskakivao na pesku, sipajući sočne psovke i raznorazne kletve, prema magli koja je svojom poznatom ravnodušnošću zastirala novembarski suton. Kada se malo smirio Adept ga upita.
- Koji ti je? Pa znaš da je tačno u ponoć kod Hada?
- Da, a ja sam Marija Antoaneta. Nije valjda, da si i ti naseo na tu priću? Da li i tebi Ars liči na nekog ko samo tako umre? Ti si bar iskusan po tom pitanju.
- Ali Hekata...
- Moš’ mislit’. Otićiće u neki drugu realnost, ko zna ko je tamo, hekata ima celu večnost da ga čeka, a trebaće mi godine da ga opet nahvatam. Otiš’o samo tako, ni da pomisli na starog Lokija. Toliko smo bili dobri, a on zaboravio.
- Ne razumem šta.
- Šešir, eto šta.
- I dalje ne kapiram.
- Sad je svejedno, kada ga je poneo, mogu i da ti kažem. Tapija na Lokijevo rebro, zalog jednog našeg davno započetog posla, ostala mu je u šeširu. Odavno je zaboravio na nju. Ustvari, ja sam sredio sa jednom dunavskom vilom, da na nju zaboravi. Plašio sam se da bi mogao njome da me ucenjuje.
- Pa je li te ikad ucenjivao?
- Nije nikad, al’ mani ti to. K’o da ne znaš svog brata. Samo nisam nikako mogao da uhvatim priliku da mu je uzmem. Sad je i tako svejedno.
Skoro svejedno, pomisli Adept skrivajući blagi osmeh.
Magla je potpuno zaklonila suprotnu obalu jezera.

Zadržavši se još kratko u svetu gde je znan kao Ars Vicisti,
nikad potom nije viđen.

Svaka sličnost ovde pomenutih likova i dešavanja sa ljudima i događajima iz takozvane realnosti, posledica je samo sveobuhvatne povezanosti svega sa svačim, a prećutavši je autor ovog napisa, ispao bi samo još gori lažov nego što već jeste.

Pošalji "Tajne Hronike epilog 4/4" na Facebook Pošalji "Tajne Hronike epilog 4/4" na Google Pošalji "Tajne Hronike epilog 4/4" na My Yahoo! Pošalji "Tajne Hronike epilog 4/4" na Live Pošalji "Tajne Hronike epilog 4/4" na MySpace Pošalji "Tajne Hronike epilog 4/4" na Twitter Pošalji "Tajne Hronike epilog 4/4" na Digg Pošalji "Tajne Hronike epilog 4/4" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari