Eckhart Tolle - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Eckhart Tolle

Oceni ovaj blog
Mislim da autor svake knjige zasluzuje priznaje zbog vremena i truda ulozenog u pisanje, tako da ja nerado iznosim negativnu kritiku nekog dela. Medjutim, verujem da je ona korisna jer daje drugaciji aspekt dela, samim tim i adekvatniju procenu njegeve vrednosti, usled veceg i raznovrsnijeg broja informacija.

Ucenje Ekarta Tola se munjevitom brzinom nametnulo kao znacajan autoritet u oblasti duhovnosti. Ne zalazim u to koliko je u tome imala udela dobro organizovana propaganda masinerija, jer takav uspeh ipak, ne bi bio moguc bez prijemcivosti vecine ljude ka njegovom ucenju. Prema tome, moramo se zapitati da li se tajna njegovog uspeha nalazi u samom kvalitetu njegovog ucenja ili odredjenom balansirajucem efektu koje njegovo ucenje ostavlja na ljude ili je u pitanju nesto trece?

Pojedini ljudi tvrde da su Ekartove knjige ostavile na njih veoma pozitivan efekt u vidu smirivanja ili opustanja. Ako je to zaista slucaj, to je sasvim dovoljno da se one okarakterisu vrednim i pozeljnim za citanje. Neosporno je da njegove knjige sadrze originalne uvide dostojne paznje, ali isto tako postoje i neka dogmaticna, ako ne i arogantna tvrdjenja koja na suptilan nacin onemogucavaju bilo kakvu kritiku, te se ne bi trebala zanemariti.

Jedno od njih je da se ne treba slusati ili obratiti paznja na ono sto njegove reci govore vec na sta ukazuju. Prema tome, ukoliko se pokusa kritikovati ono sto on kaze, takva kritika nece biti validna posto nije u stanju da sagleda sta se krije iza reci ili sta one ukazuju. Zar reci sve i jednog coveka nesto ne govore ili ukazuju?
To nije razlog da se ne razmatra ili analizira ono sto se govori jer je to jedini nacin da se dodje do jasnijeg ili boljeg razumevanja onog sto se nastojojalo izraziti ili na sta se zelelo ukazati. Mislim, da tu ne treba biti izuzetaka i da reci svakog coveka trebaju biti podvrgnute analizi, bez obzira na njegovu vestinu ukazivanja.

Takva nedostiznost kritici takodje istice ekskluzivnost njegovog ucenja u kojem je u potpunosti izbegnut egoican (upotrebljavam njegov izraz) uticaj, tako da kritika moze doci samo od inferiornog razumevanja ili egoicnog nacina razmisljanja. Nije li ovde u pitanju arogantnost?

I pored toga sto Ekart smatra da reci nisu vazne, pridaje ima veliki znacaj posto predlaze koriscenje reci egoican, kao i izbegavanje koriscenja reci: ne bi trebalo, ne bi se smelo, mora, itd. Iz nacina njegovog pisanja se moze videti da on veoma pazljivo bira reci ili da vesto manipulise njima u cilju postizanja zeljenog efekta.

Mada smatra da progresivni razvoj covecanstva u sebe mora ukljuciti transcedenciju misli i reci, ne daje adekvatan nacin njihovog prevazilazenja jer ih i sam dalje koristi ne samo u njegovim knjigama, vec u mnogobrojnim seansama govora, bilo uzivo, bilo na cd. Tako da njegovo ucenje ima dosta kontradikcije, ako ne i ambivalencije.

Ljudi u isto vreme vrse spoljasnju i unutrasnju interkciju. Za zdrav psihicki zivot je neophodna balansirana upotreba obe ove interakcije, jer se bilo koji ekstrem negativno odrazi na mentalnu funkcionalnost ljudi. Cinjenica je da ubrazni tehnoloski razvoj uzrokuje alarmirajucu neravnotezu izmedju unutrasnje i spoljasnje interakcije.
Izuzetna kompleksnost spoljasnje interakcije je uslovila da je vecina ljudi u potpunosti zanemarila dublju unutrasnju interakciju, a time i spoznaju i koriscenje njihovog duhovnog potencijala. Tako da se njihov razvoj uglavnom zasniva na drustvenom uticaju ili oslanjanju na informacije koje pronalaze u drustvu, a ne na njihovom instiktivnom ili intuitivnom uvidu.

Time je veoma mnogo sprecen autentican razvoj ljudi, a umesto njega je nastala neka vrsta neprirodnog, vestackog razvoja koji za posledicu ima porast mentalnih obolenja od kojih su najucestalije depresija i razlicite vrste neuroza.
S takvim razvojem se sve vise stvara unutrasnja praznina ili vakuum koji nastoji da se ispuni, sto navodi ljude na razlicite bizarne, iracionalne, a cesto i stetne aktivnosti. Pored toga, u takvom stanju se veoma brzo, nekriticki ili olako prihvata svako ucenje koje obecava instanto zadovoljenje ili nedostatak odgovornosti za sopstveni razvoj.

Duhovni razvoj ljudi je proces koji traje sve vreme njihovog boravka u ovoj dimenziji. Za njega je karakteristicno da prolazi kroz razlicite faze te se zahteva aktivno angazovanje, odgovornost i stalna budnost ukoliko se zeli ostvarivati progresivan razvoj. U protivnom dolazi do regresa. Zbog toga, bilo koje ucenje koje propagira da je dovoljno samo jednom doziveti duhovno budjenje, a da ce se potom sve samo od sebe regulisati, ne samo sto nije tacno vec moze biti i stetno.
Naravno, da je duhovno budjenje ili svesni pomak koji nas izdigne iz uobicajene, aktivne sfere fizicke dimenzije u visu duhovnu sferu, izuzetno znacajan, ali on je samo prvi ili pocetni uvid koji ce se neprestano produbljivati dokle god smo ovde.

Ekartovo ucenje je znacajno zbog toga sto je skrenulo paznju na zanemarenu duhovnu dimenziju ljudi kao i posledice takvog zanemarivanja u vidu nefunkcionalnog nacina razmisljanja. Medjutim, u svom entuzijazmu otkrica sustinske svesne celovitosti ili nadsvesne dimenzije, koju on naziva Prisustvo, Bice, Sadasnji trenutak, itd. on je otisao u krajnost tako sto je zanemario znacaj aktivne, svesne dimenzije ljudi ili misli i reci. I ne samo sto ih je zanemario vec ih je istakao kao prepreku u procesu spoznavanja vise duhovne dimenzije, pa ih je okarakterisao kao uzroke nefunkcionalnog razvoja ljudi.

Ocigledno je da Ekart nije shvatio ciklus svesnog samoobnavljanja u kojem su reci, misli i osecanja znacajne svesne transformacije kojima se ostvaruje proces spoznaje. Misli i reci su aktivni, kreativni element ljudi preko kojeg oni realizuju svoj duhovni potencijal. Misao je sama po sebi cudesna kao i dubina iz koje izvire. Ona je kljuc na vratima duse. Dok produhovljena misao otkljucava ili otvara vrata duse, dotle je egoisticna misao zatvara. Zato nije mudro potcenjivati ni misli, ni reci jer nas one vode ka visoj, skrivenoj sustini.

Naravno da postoji nefunkcionalno misljenje koje, kao sto sam vec prethodno ukazala, nastaje kao posledica preterane spoljasnje interakcije, te na taj nacin dolazi do nedovoljnog konatakta sa sustinskom duhovnom dimenzijom, jer se misli formiraju iz Polusvesnog ega. Onog momenta kada dodje do dublje unutrasnje interakcije ili kada se uspostavi kontakt s duhovnom dimenzijom nastaje i funkcionalno, reflektivno ili inspirativno misljenje.

Dakle, nije problem u tome sto ljudi, kako on misli, previse misle. Naprotiv, problem je u tome sto kod vecine ljudi nije dovolno zastupljeno reflektivno misljenje. Zbog toga se ljudi ne trebaju uciti kako da ne misle, vec kako da funkcionalno ili reflektivno misle, kao i da se osposobe da shvate razliku izmedju funkcionalnog i nefunkcionalnog nacina razmisljanja.

Ono sto izdvaja ljude od svih ostalih vrsta ili sto im omogucava kompleksnu spoznaju, dato je upravo kroz razum ili sosobnost reflektivnog razmisljanja. Njime su ljudi u stanju da uvide visi smisao reda ili logike koja predstvalja osnovu razumevanja. Jer, da bi ljudi bili u stanju da razumeju, prepoznaju ili prihvate bilo koje ucenje, ono mora sadrzavati odredjenu dozu smisla, reda ili logike inace ce predstavljati nered besmisla ili prostije receno glupost.

Vise jedinstvo svesne celovitosti se objavljuje kroz individualizaciju misli koje se preko razuma organizuju u misaonu celinu reda ili smisla te se na taj nacin dolazi do odredjene spoznaje koja se dalje preko reci komunicira drugim ljudima.
Nadsvesni nivo svesti ima karakteristike Ekartovog Sadasnjeg trenutaka jer predstavlja samu sustinu, svesno jezgro ili izvor mudrosti. Zbog toga svesni nivo i ima dozivljaj promene ili svesnog pomaka u sferu potpunog, savrsenog uvida. Ekart je veoma dobro zapazio da takav uvid nikada nije moguce u potpunosti izraziti kroz misli ili reci.

Razlog tome je sto je to ziva ili aktivna dubina koja se neprestano produbljuje. Zato Sadasnji trenutak nikada nije, niti moze biti isti, jer uvek reflektuje specificnu fazu razvoja ili drugaciju dubinu mira i smisla, te se mora posmatrati u dinamicnom, a ne staticnom kontekstu.

Momenat intuitivnog uvida ili Sadasnjeg trenutka nije nista drugo nego susret aktivnog, svesnog nivoa (trenutnog stepena razvoja ljudi) s njihovim nadsvesnim nivoom ili visim, duhovnim potencijalom u kojem se svesni nivo "oplodi", nadahne ili prima dublji uvid. Takva "oplodnja" se odrazi kao ekspanzija ili priliv novih misli koje razum organizuje, kristalise ili integrise u vec postojece, cime se dobija nadgradnja koja rezulira dubljom spoznajom ili visim stepenom jasnoce i razumevanja.

I pored toga sto u Ekartovim knjigama ima dosta nepotrebnog komplikovanja i mistifikovanja, kao na primer kroz objasnjenje "Tela Bola", ipak se moze reci da ima dosta lepih i originalnih opisa i shvatanja. Mada verujem da je potreban izvestan kriticki pristup prilikom citanja njegovih dela i da bezrezervno i nekriticko citanje moze prouzrokovati vise stete nego koristi.

Pošalji "Eckhart Tolle" na Facebook Pošalji "Eckhart Tolle" na Google Pošalji "Eckhart Tolle" na My Yahoo! Pošalji "Eckhart Tolle" na Live Pošalji "Eckhart Tolle" na MySpace Pošalji "Eckhart Tolle" na Twitter Pošalji "Eckhart Tolle" na Digg Pošalji "Eckhart Tolle" na del.icio.us

Ažurirano 05.02.2012. u 00:15, autor: sofija06

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. zxy (avatar)
    Zanimljivo i podsticajno.Nisam čitao ništa njegovo ali..da li zaista u tome ima nešto novo.Teško mogu da poverujem u to,i u ovom tvom prikazu sve je već vidjeno.Mada prija i to kad se istina sreće ponovo kako god da se to dogadja.Tebi pozdrav i hvala za lep osvrt na delo Eckharta Tolle.
  2. sofija06 (avatar)
    Molim. Hvala i tebi za javljanje. Ja sam citala samo tri njegove knjige, ali i to je dovoljno da donesem odredjeni sud. Mada se njegova dela nalaze pod snaznim uticajem Istocne filozofije, on takodje ima neke njegove smele i originalne ideje koje na prvi utisak odaju dubokomislenost. Medjutim, s boljom analizom i razumevanjem pre bi se reklo da su, ako ne povrsne onda diskutabilne. Pokusacu da prikupim neke njegove citate za one ljude koji ga nisu citali tako da ce imati vecu sansu da oforme njihovo misljenje.
  3. Ne diraj moje krugove (avatar)
    Sve su ideje diskutabilne, a ako se stavljaju u kontekst površnosti ne znam čemu toliko priče i najava nastavka...
  4. zxy (avatar)
    Citat Original postavio Ne diraj moje krugove
    Sve su ideje diskutabilne, a ako se stavljaju u kontekst površnosti ne znam čemu toliko priče i najava nastavka...
    Ma taj je odjednom popularan postao
    ali Amerika je to može da prodje i površno
    ne bi me začudilo,ali je svakako dobro
    da nam Sofija malo približi to i svoje mišljenje da
  5. sofija06 (avatar)
    Ne diraj moje krugove hvala za javljanje. Razlog moje price i nastavaka sigurno nije u tome sto ja imam nesto protiv Ekarta Tola. Kako bih i mogla? Ja coveka i ne poznajem, ali verujem u slobodu misljenja i izrazavanja. Verujem da istinski progres nastaje tek onda kada se svacije misljenje (bez izuzetka) podvrgne analizi ili kritici, u protivnom lako dolazi, ako ne do "pranja mozga", onda do regresivnog razvoja.

    Jer, ma koliko da je neki covek sposoban ili genijalan u nekim stvarima, on u isto vreme ima i neka svoja ogranicenja ili "slepu tacku" koju drugi ljudi mogu bolje zapaziti nego on. Ja licno nemam nista protiv da mi ljudi upute konstruktivnu kritiku. Naprotiv, cak sam im i zahvalna kada mi ukazu na neki moj propust ili nedostatak. Time mi samo pomognu da brze postizem dalnji, progresivniji razvoj.

    S obzirom da ja vec dugo vremena proucavam duhovnost i da sam cula za Ekarta (posto se ovde pojavio skoro u svim medijima) normalno je da sam se zainteresovala i procitala nekoliko njegovih knjiga, na osnovu kojih sam oformila svoje misljenje.
    A, posto vodim blog smatrala sam da bi njegovo ucenje bila dobra tema za razgovor, te sam zato iznela svoje misljenje koje mozda nije u saglasnosti sa misljenjem nekih ljudi. Zato bi mi bilo drago da oni iznesu njihovo. Meni nije stalo do toga da pokazem ili dokazem ko je u pravu, niti mi je to toliko vazno, koliko da se ostvari adekvatnije razumevanje ili adekvatnija spoznaja.

    Mislim da se nismo u potpunosti razumeli, jer ja ne smatram da je Ekartovo delo u celosti povrsno. Naprotiv, smatram da je izuzetno inteligentan i da njegove knjige sadrze dosta originalnih, korisnih i dubokomislenih postavki, baziranih na istocnjackoj mudrosti. Zato i mislim da ih vredi citati, ali ne tako da se bezrezervno i nekriticki prihavta sve sto u njima pise.

    Ono sto sam ja istakla i sto smatram da zasluzuje kriticki pristup, jer u sebi sadrzi izvesnu jednostranost kao i ambivalentnost i kontradiktornost, pa samim tim i izvesnu ogranicenost ili povrsnost je njegov odnos prema razumu, mislima i recima.

    Njegova osnovna postavka se bazira na tome da je misljenje uzrok zla i nefunkcioalnosti ljudi. Da je neophodno da se ljudi vrate vlastitom Bicu tako sto ce se truditi da stalno praktisu Sada (neka vrsta meditacije ili opustanja bez aktivnog procesa misljenja).

    Naravno, da je to korisno, potrebno i pozeljno, narocoto u danasnjem ubrazanom tempu zivota. Ali, i tu je neophodna umerenost ili balans. Pasivnost je korisna u potrebnoj dozi, dok u preteranoj postaje stetna. Zato je i pasivno i aktivno stanje ili stanje opustanja i nemisljenja kao i stanje ostroumnog, logicnog misljenja podjednako vazno, korisno i znacajno. U protivnom se stvara ravnodusnost automata ili zombija s otupelim osecanjima i mislima.

    Englezi imaju izreku koja glasi: "Use it or lose it." Ili "Upotrebljavaj ili ces izgubiti" koja se u praksi zaista pokazala tacnom. Mnogi stariji ljudi koji se previse opustaju ili dovoljno ne stimulisu razum kroz aktivnost misljenja, skloniji su razvijanju demencije nego njihovi vrsnjaci koji stimulisu logicno razmisljanje kroz npr. Aktivno citanje, igranje saha, resavanje ukrstenih reci, zagonetki itd.

    Razum i misljenje je Bogom dan dar ili ono sto ljude cini ljudima, tj. sto im daje sposobnost dozivljaja vise kompleksnosti zivota. Ocigledan primer su ljudi koji izgube razum. Bog nam ne bio dao razum, misljenje i reci da nemaju neku svrhu i znacaj. Pitanje je samo koliko smo mi u stanju da shvatimo tu svrhu i znacaj?
    Zato mislim da je arogantno brzopleto obezvredjivati funkciju misljenja i govora (dimenziju aktivnosti i zvuka) a velicati cutanje ili pasivnu dimenziju tisine. Jer, i jedno i drugo je je neophodno za razvoj u ovoj dimenziji. Pa zasto bi nam to smetalo?

    Pas ima potrebu da laje, kokos da kokodace, ptica da cvrkuce da bi objavila ili obelodnila unutrasnje stanje svoga bica ili da bi privukla paznju i uspostavila kontakt s clanovima svoje vrste. Pa zasto bi onda nama smetalo da govorimo i time obelodanjujemo ono sto mislimo?

    Svakako da je i cutanje isto tako mocno i efikasno sredstvo komunikacije i da se preko njega takodje moze izraziti odredjeno stanje svesti, ali mi ipak nismo ribe da cutimo. Zato i govor i cutanje imaju svoje potrebno vreme primene. U nekim momentima i situcijama, cutanje moze biti stetno, u nekim potrebno i korisno. Isto se odnosi i na govor. Dakle, potrebna efikasnost se dobija pravilnim balansiranjem ili pravilnom primenom govora i cutanja.
    Ja licno nalazim zadovoljstvo u razmisljanju. Smatram da me misljene ne cini neodgovornom, nesretnom i nefunkcionalnom. Naprotiv, upravo mi omgucava da ostvarim zeljenu integralnost na svim nivoima svoga bica tako sto realizujem moj duhovni potencijal kroz njega. Rezultat takve svesne aktivnosti je stalna promena ili razvoje koji se manifestuje kao visi stepen razumevanja. Misli su znacajna, kreativna aktivnost koja podstice progresivne promenu ako se inicira iz sredista bica.

    Zato ono nije uzrok zla i nefinkcionalnosti. Uzrok tome je nerazumevanje zakonitosti njegovog razvoja. Kada se razumeju takve zakonitosti tada se ljudima i pruza mogucnost njegovog pravilnog koriscenja. Dakle, ljudi se ne trebaju uciti da ne mislle, vec da se osposobljavaju da pravilo ili funkcionalno misle, tako sto ce znati napraviti razliku izmedju funkcionalnog i nefunkcionalnog nacina razmisljanja ili sto ce razumeti uzroke kao i zakonitosti njihovog razvoja.
  6. Tumaram_i_dalje (avatar)
    prihvatanje sadasnjeg trenutka ma kakav on bio je centralno ucenje eckhart tolla. ali ne u smislu sadrzine sadasnjeg trenutka koji je forma koji je promenljiv vec u smislu bezvremenog neuslovljenog prostora u kom se raznolika sadrzina odvija. zato mislim da tollova ucenja nisu usmerena da se covek oseti "bolje" u kolokvijalnom smislu jer zamislimo najbanalniji, najekstremniji slucaj (koji sluzi da olaksamo razumevanje)-zavisnik od droge. ako zavisnik prozivljava pakao i time stvara patnju sebi i svojim bliznjima i zeli to da promeni ali ne moze jer je bespomocan rob narkotiku kakvu ulogu "prihvatanje" ima u njegovom zivotu?..
    toll u knjizi "nova zemlja" ima jedno poglavlje pod naslovom "cuvari frekvencije" u kom se govori kako mnogi probudjeni ljudi danasnjice svojim prisustvom ucestvuju u budjenju ostalih ljudi.. i tako daje primere da ce neki od tih probudjenih ljudi na spoljasnjem nivou biti vrlo aktivni svojim radom kroz prosveceni biznis, umetnost, duhovno isceljivanje dok ce neki drugi probudjeni ljudi kako toll jasno kaze biti vise okrenuti ka unutra i nece se mnogo eksponirati-obezbedice sebi minumum materijalne nezavisnosti vodeci spolja gledano vrlo neaktivan zivot, ili ce biti otpadnici od drustva ili ce postati "zavisni od neke droge jer je zivot na ovom svetu previse bolan za njih"...
    dakle prema tome mozemo zakljuciti da zivot u sadasnjem trenutnku nuzno ne oslobadja od patnje, bola i raznih oblika zavisnosti.
    ovo sve govorim jer razumem da je osnovni motiv upustanja u tollovo (slobodno mogu reci i isusovo, budino itd itd) ucenje oslobodjenje od patnje.
    zeleo bih da cujem vase misljenje o ovome ?
  7. sofija06 (avatar)
    Tumaram_i_dalje, izvini sto nisam ranije odgovorila, ali tek sada sam slobodna da to ucinim. U svakom slucaju da Toll ostvaruje dublje svesno prodiranje cime otkriva skrivenu dimenziju duse. Za takvu dimenziju je karakteristicna intuicija, pa i misticni dozivljaj koji lebdi u besprostoro-vremenskoj punoci/bogatstvu/potencijalu novih uvida ili spoznaje. Lepotu takve dimenzije, ljudi vekovima docaravaju kroz umetnost.

    Dakle, bez intuitivnog uvida nema ni novog otkrica, samim tim ni spoznaje ili ucenja. Medjutim, kakav ce karakter necijeg ucenja biti zavisi od nacina njegove interpretacije. Dok pesnici i mistici lebde u plodonosnim oblacima, noseci kisu zednoj zemlji, oni je ne izrucuju vec samo nagovestavaju.

    Zato njihovo ucenje donosi osvezenje, ali nema praktican znacaj. Da bi do njega doslo neophodno je oploditi zemlju kisom ili ostvariti spoj vise i nize sfere jer time nastaje akumulacija viseg bezgranicnog potencijala koja je u stanju da se realizuje u novu spoznaju. Dok se lepota i punoca zgusnutog, kompaktnog oblaka osecanja ne rastoci u individualne kapi misli ne moze se ostvariti jasnoca ili razumevanje s prakticnim znacajem.

    Svest ima svoj ritam ili ciklus samoobnavljanja u kojem svi njeni aspekti moraju biti podjednako zastupljeni da bi se ostvario smisao ili potreban progres. Zbog toga ja i isticem znacaj balansa ili ravnoteze izmedju aktivnog, svesnog nivoa ili procesa misljenja s pasivnim, nesvesnim nivoom osecanja.

    Mislim da je Ekart ostao zasenjen lepotom i intenzitetom vise duhovne sfere sto mu je onemogucilo da shvati zakonitosti svesne transformacije, a time i aktivnog svesnog nivoa ili funkcije misljenja pa ga je obezvredio. Medjutim, ova tema je dosta kompleksna tako da ne bih bila u stanju da je ovde detaljnije obrazlozim, zato cu pokusati da se zadrzim na interpretaciji sadasnjeg trenutka.

    Poznato je da postoje razlicite tehnike relaksacije ili opustanja kojim se nastoji osveziti od disfunkcionalne ili preopterecene aktivnosti misljenja nastale neprirodnim zivotnim tempom. Naime, kompleksnost spoljasnjih nadrazaja sve vise uzrokuje preteranu okupiranost i identifikaciju s vanjskim vrednostima cime se gubi kontakt s unutrasnjim, sustinskim vrednostima.

    Na taj nacin izostaje potreban proces unutrasnjeg duhovnog razvoja ili samospoznaje. Samospoznajom ljudi otkrivaju svoj visi, duhovni potencijal koji predstvalja neunistivu “oazu” snage, mira, ljubavi i konstruktivnosti. Zato izostanak duhovnog razvoja uvek rezultira dezintegracijom licnosti sto se oseca kao praznina i nezadovoljstvo koje se nastoji ispuniti kroz spoljasnji sjaj ili vrednosti (usled toga sto covek nije svestan vlastitih) sto vodi u stanje jos vise disfunkcionalnosti, pa i zavisnosti kao na primer, droga, kocka, alkohol, itd. Jer, dok su unutrasnji resursi neiscrpni dotle su spoljasnji uvek ograniceni.

    Ekartov sadasnji trenutak nije nista drugo nego moment svesne integralnosti u kojem se dosegne jedinstvo licnosti tako da osoba nije razjedinjena nego je u potpunosti prisutna ili sabrana da koristi svoj puni potencijal sto rezultira izvanrednim bezvremenskim mirom i lepotom duhovne snage. Medjutim, za postizanje takvog momenta nije dovoljna samo fizicka vezba ili tehnika vec konstantan, progresivni, duhovni razvoj koji u sebe ukljucuje aktivnu unutrasnju interakciju. Mada takva interakcija cesto zapocinje fizickim opustanjem ili relaksacijom ona se takodje sastoji od refleksije, kontemplacije i dubokog, iskrenog preispitivanja svoga nacina zivota i ponasanja.

    Nema nepromenljive duhovne probudjenosti vec je to proces koji traje sve vreme dok smo u ovoj dimenziji, pa je samim tim podvrgnut i progresu i regresu. Istina je da ljudi ostvaruju razlicit duhovni razvoj, pa samim tim imaju i razlicit uvid, ali ne postoji probudjen ili savrsen covek koji se ne razvija ili ne produbljuje svoje ucenje i razumevanje. Zato se nicije ucenje ne treba bezuslovno ili nekriticki prihvatati ukoliko ne rasplamsava skrivenu iskru nase vlastite svetlosti i uvida.

    Iako bol i patnja nisu prijatni, oni takodje imaju svoju svrhu u procesu ucenja posto predstavljaju znacajan podsticajni element promene. Njima se cesto signalizira odredjena nefukcionalnost i zamaskirana arogantnost ega koja se opire nezeljenoj ali potrebnoj ili zrelijoj promeni nacina zivota i ponasanja.

    Dokle god se opire bolu i patnji ili dokle god se oni nastoje izbeci sprecava se i dublji uvid, a time i progresivnija promena ili razvoj. Ipak, neophodno je naglasiti da postoje razlicite kategorije ili uzroci bola i patnje sto iziskuje neophodnost razlicitih uvida ili razumevanja za njihovo prevazilazenje. Ali, za sada toliko. Ukoliko smatras da nesto zahteva jasnije obrazlozenje, nastavi da pitas. Pozdrav i sve najbolje!
  8. sofija06 (avatar)
    Sazeto: samo osoba s potrebnim duhovnim razvojem koja ostvaruje integralnost u stanju je da dozivljava ili prihvata sadasnji trenutak, tj. da pronalazi mir u njemu jer dopire do duse ili neiscrpnnog, sustinskog izvora snage i mudrosti.