Komentari - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Ljubav prema mudrosti

Komentari

Oceni ovaj blog
S obzirom da ja pored ovog bloga imam jos jedan s istim (ili malo bogatijim) sadrzajem, a posto su ovde izneseni neki interesantni komentari, prenela sam ih na drugi blog. Nadam se da Zlatna Iris i zxy nece imati nista protiv jer su komentari i onako javni. Naravno, njihove komentare sam naznacila znakom navodnika. Mislim da je najvaznije da ljudi koje interesuje ova tematika budu u stanju da razmenjuju misljenja i time stimulativno deluju jedni na druge. Zato moje komentare, koje sam ostavila na aforizme na facebook, takodje iznosim ovde:

Rumi: ''Reči su izgovor. Unutrašnja veza je ta koja privlači ljude jedne drugima, ne reči.''

-Unutrasnja veza je skrivena sustina koja se manifestuje kroz reci. Zato su reci takodje znacajne posto stvaraju sliku te sustine. Bez takve slike unutrasnja veza ne bi bila u stanju da se obelodani, a time ni da privuce ljude jedne drugima.
-----------------------------

Ivo Andrić: "Velika, prava ljubav pokazaće svoju punu snagu samo onda ako uspije da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, načini stvorenja koja se ne boje ni promjena, ni nesreća, ni rastanaka, ni bolesti, ni života ni smrti."

- Ljubav nije nesto sto postoji izvan ljudi vec je to njihov unutrasnji potencijal koji tezi da dodje do izrazaja. Realizacija takvog potencijala je ono sto stvara ljude plemenitim, istrajnim i jakim.
Od samih ljudi zavisi da li ce razvijati takav potencijal; odnosno da li ce se razviti u velike ljude s pravom, iskrenom ljubavlju ili ce ostati u domenu uskogrudog karaktere koji zna samo imitaciju ljubavi kroz proracunata, skrta i ogranicena osecanja?
-------------------
"Covek je rob svog karaktera."

-Neslobodan covek je rob svog karaktera, dok slobodan covek kreira svoj karakter.
------------------
"Zaboraviti ne znači izbrisati iz sećanja. Zaboraviti znači sećati se bez bola."
-Umesto zaboraviti ispravnije bi bilo reci oprostiti. "Oprostiti ne znaci izbrisati iz secanja. Oprostiti znaci secati se bez bola." Posto takav zaborav neizostavno u sebe mora ukljuciti oprastanje, kao visu fazu razvoja ili razumevanja, kojom se prevazilazi bol. Jer, dokle god postoji bol postoji i nerazumevanje ili uzaludno opiranje nekom ili necem. Oprastanje nije nista drugo nego realizacija dubljih zakonitosti egzistencije koje nam omogucavaju da nadjemo mir u onom sto jeste, tako sto smo smo shvatili smisao onog sto je bilo.

Pošalji "Komentari" na Facebook Pošalji "Komentari" na Google Pošalji "Komentari" na My Yahoo! Pošalji "Komentari" na Live Pošalji "Komentari" na MySpace Pošalji "Komentari" na Twitter Pošalji "Komentari" na Digg Pošalji "Komentari" na del.icio.us

Ažurirano 29.01.2012. u 12:18, autor: Borac za prava zivotinja (link ka drugom blogu)

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
  1. LJILJA MMM (avatar)
    'Reči su izgovor. Unutrašnja veza je ta koja privlači ljude jedne drugima, ne reči.''

    -Unutrasnja veza je skrivena sustina koja se manifestuje kroz reci. Zato su reci takodje znacajne posto stvaraju sliku te sustine. Bez takve slike unutrasnja veza ne bi bila u stanju da se obelodani, a time ni da privuce ljude jedne drugima.


    Reči su dela a i dela su reči. I jedni i drugi služe za pokazivanje ljubavi. O snazi reči i njihovoj potrebnosti ispisah mnogo. Ko je shvatio, shvatio je, ko nije znači da u sebi nema potrebnu suštinu da razume.
    Ta skrivena suština, osećaj ljubavi koji u nama živi, zapravo nekome drugome govori o našem osećaju.
    I onaj drugi mora imati tu suštinu u sebi, taj osećaj ljubavi, da bi upućene mu reči prepoznao i da bi svoje rekao.
    Samo tad razgovor može da počne..... u suprotnom, jedan priča drugi ćuti...dok onaj što priča ne odustane shvatajući da unutrašnja veza ne postoji u ćutologu.
    Odnosi se na sve vrste ljubavi medju ljudima.
    Ažurirano 29.01.2012. u 14:38, autor: LJILJA MMM
  2. LJILJA MMM (avatar)
    "Zaboraviti ne znači izbrisati iz sećanja. Zaboraviti znači sećati se bez bola."
    -Umesto zaboraviti ispravnije bi bilo reci oprostiti. "Oprostiti ne znaci izbrisati iz secanja. Oprostiti znaci secati se bez bola." Posto takav zaborav neizostavno u sebe mora ukljuciti oprastanje, kao visu fazu razvoja ili razumevanja, kojom se prevazilazi bol. Jer, dokle god postoji bol postoji i nerazumevanje ili uzaludno opiranje nekom ili necem. Oprastanje nije nista drugo nego realizacija dubljih zakonitosti egzistencije koje nam omogucavaju da nadjemo mir u onom sto jeste, tako sto smo smo shvatili smisao onog sto je bilo.


    Problem.....i analitika boldirane misli. To znači, da neradosno sećanje traži oprost ...to znači da smo povredjeni i zato boli. Oprosti i onda će neradosno sećanje postati radosno jer je lišeno bola. Imam pitanje? Da li oprost znači odlazak bola jer shvatamo šta...nepostojanje nečeg, nepostojanje nekog, mirenje sa situacijim takvom kakva jeste....okreneš se i odeš pomiren sa tim da to ili neko više ne postoji? S druge strane, ne može se sve oprostiti...i da li to onda znači da ne možemo ići napred?

    O sećanju koje još nije sećanje....jedna moja misao iz mozgaličica


    Sećanje....
    Sećaš se sa radošću samo onoga što više u tebi ne postoji ali je postojalo. Svesnost da je to tako daje radost sećanju.
    Ako nešto u tebi još postoji ali bez uslova da ga ponovo doživiš, podsećanje na doživljeno jako boli. Svesnost da je to tako ne daje podsećanju da postane sećanje.
    Ažurirano 29.01.2012. u 14:00, autor: LJILJA MMM
  3. zxy (avatar)
    Oprostiti možeš ako razumeš ali i ako naslućuješ i osećaš da smo u suštini svi mi ustvari jedno isto.A ako i ovo razumeš onda nećeš imati ni šta da opraštaš.
  4. zxy (avatar)
    'Reči su izgovor. Unutrašnja veza je ta koja privlači ljude jedne drugima, ne reči.''
    Sve što je unutra teži da se pokaže i izrazi.I reči su to,izraz onoga šta je u nama.Ako nisu to onda su bez značaja.
  5. LJILJA MMM (avatar)
    Tačno Z.....reči upravo pokazuju unutrašnjost pojedinca onakva kakva je. Ali, ovde je reč o vezi izmedju dve ili više osoba, te je potrebno da im i reči govore istim jezikom da bi se razumele.
    Ažurirano 29.01.2012. u 19:23, autor: LJILJA MMM
  6. LJILJA MMM (avatar)
    Netačno Z.....mi niti smo, niti možemo biti jedno isto. U nekoj teoriji možda i da....u praksi nikada.
  7. zxy (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    Netačno Z.....mi niti smo, niti možemo biti jedno isto. U nekoj teoriji možda i da....u praksi nikada.
    Meščini radjaćeš se ti mnogo puta dok to ne naučiš
  8. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio zxy
    Meščini radjaćeš se ti mnogo puta dok to ne naučiš
    Koliko god treba.....to je teorija. Oprostiti mogu svašta.....samo jedno nikada.
  9. zxy (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    Koliko god treba.....to je teorija. Oprostiti mogu svašta.....samo jedno nikada.
    A kako objašnjavaš što se tako dobro razumeš sa svojim MMM.Pa mislim i da opraštaš im sve,hehehe
  10. LJILJA MMM (avatar)
    Citat Original postavio zxy
    A kako objašnjavaš što se tako dobro razumeš sa svojim MMM.Pa mislim i da opraštaš im sve,hehehe
    hahah njima da, jer oni sve što rade rade iz najnesebičnije ljubavi na svetu....ljudi ....su drugo
  11. needlman (avatar)
    Evo jedne moje teze , ili misli "Sva data nam mogućnost da učimo , komuniciramo , volimo ,da smo radoznali , oštroumni , i duhovni , jeste da bi bivali SVESNI kako nismo ništa niti veći, niti bitniji od bilo čega u Prirodi , Vaseljeni , u večnosti ...i kako bez njih ni mi ne postojimo !!! I sve greške koje činimo prema njima , i međusobno nama samima proizilaze baš iz te NESVESNOSTI !
    Zato ubijamo , uništavamo , ratujemo , palimo , zagađujemo , bezdušni smo , samotni, i bivamo Neljudi ...a sam Svet sve više se pretvara u Zatvore , Bolnice , i Ludnice i Ratne Poligone !!!"

    I još jedna kraća ali sažetija - " Nije bespotrebno truditi se da budeš bolji od svojih opštih orijentira u odnosu na koje se porediš i identifikuješ. Al' je preko potrebno naći svrhu, da bivaš bolji od sebe!"

    I super ti je odabir sadržaja
  12. needlman (avatar)
    Ali u vezi slobode, slično kao i sa ljubavlju, je to da etk kada spoznamo koliko nismo slobodni, postajemo svesni slobode kao suštinskog pojma...i kada imam pregršt ljubavi za dati, ali je nepronalazimo kao odjek, kao odraz u ogledalu, tek tada se upitamo kuda vodi ovaj svet...kojim se to idejama vodi?
    Sa sebičnim , i samoljubnim ponajviše, a ljubav između dva bića, ja bih Vam ovako dočarao...

    Podno krošnje borove
    Telo njeno , zemlja , i sasušene iglice
    Hladovina , blago prošarana ,
    Zracima sunca , što milju joj lice ...

    Vlažna zemlja , posle jesenja ,
    ja iz neba , nju ..., a ona kišu , upija ,
    Ona , mene tu , u kosi svojoj , prikriva
    u tome ritualu , tom činu sjedinjenja ...,
    nikada isto , tek sada , vino nas opija
    šapat i kristalni vetar , golica i nosi ...,
    mahovinu opalu , iglice po njenoj kosi !

    Drvo , tu je , drevni molitvenik !,
    Krošnje mirisno odišu , svodovi Hrama ...
    Oltar , prekriven rosom , gde vlažni ležimo
    , je Zemlja ,
    Božansko , po svuda oko nas , Priroda je sama !

    I sve vode , ponori , reke , stenje , izvori !!!
    Najvišeg su stanja radosti , kao razgranati , suvi borovi ...
    Ja , u sebe nju ..., pa ona mene upija
    ... podno njih , ja i Ti , veseli ..., razbluđeni ...
    vatra huče , no je voda kosi ..., u poljima nevini ...
    snopovima svetlosti , iz usnulosti , kao pre-rođeni !
  13. LJILJA MMM (avatar)
    Ali u vezi slobode, slično kao i sa ljubavlju, je to da etk kada spoznamo koliko nismo slobodni, postajemo svesni slobode kao suštinskog pojma...i kada imam pregršt ljubavi za dati, ali je nepronalazimo kao odjek, kao odraz u ogledalu, tek tada se upitamo kuda vodi ovaj svet...kojim se to idejama vodi?

    Saglasna.....Vala ja se zaista pitam kad odjeka nema.....možeš samo čuti svoj vlastiti glas...na kraju ućutiš. O tome sam pisala u prvom komentaru.
  14. RiadaT. (avatar)
    Interesantna tema. Ja bih malo o opraštanju.
    Da bi oprostili, prije svega potrebno je razumjeti određeni postupak koji nam je nanio bol.Nerijetko, u tom znamo biti subjektivni i "krivca" isključivo gledati u osobi koja nam je nanijela bol.Ako smo u tom eventualno "nevini",treba sagledati razloge zbog kojih nam je data osoba nanijela bol. Lično, mislim, da čovjek koji nije opterećen frustracijama nije sklon negativnostima niti nanošenju bola drugima.Dakle, gledamo li to kao odraz slabosti osobe, u stvari ona je ta koja izaziva sažaljenje i samim tim put oprosta je lakši.Naravno, za to je potrebno vrijeme da "zaliječimo" vlastite rane i budemo u mogućnosti da trezveno razmišljamo.I velikodušni da budemo,svakako.
  15. LJILJA MMM (avatar)
    Lepo Riada, sve je to lepo rasudjivanje i primenljivo na većinu boli u praksi.....ipak, ako je osnov oproštaja razumevanje onog drugog, zašto, kako je takav, onda to znači da i u nama postoje te osobine koje su ga naterale da zada bol (namerno ili slučajno to je posebna tema) jer samo tako, prepoznavanjem i pronalaženjem u sebi možemo razumeti....sve ostalo je stav, "baš me briga" iza koga se, uzgred budi rečeno, mnogo ljudi koji "razumeju" sakriva ili je stav "prihvatam to". Razumeti i prihvatiti su različite stvari.
  16. coviax1 (avatar)
    Slobodni su samo begunci...
    Bekstvo od društva,od obaveza,od ljubavi,od života...
    -oslobođenje (I Sarajevske novine...z:mrgreen:)
    Previše mistifikovan pojam...Bekstvo o d svemira bi
    moglo biti odsutnost od postojanja...
    Slobodu su uzdigli egzistencijalisti jer im u bezsmislu nije
    ostala neka druga slamka...z:)
  17. RiadaT. (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    Lepo Riada, sve je to lepo rasudjivanje i primenljivo na većinu boli u praksi.....ipak, ako je osnov oproštaja razumevanje onog drugog, zašto, kako je takav, onda to znači da i u nama postoje te osobine koje su ga naterale da zada bol (namerno ili slučajno to je posebna tema) jer samo tako, prepoznavanjem i pronalaženjem u sebi možemo razumeti....sve ostalo je stav, "baš me briga" iza koga se, uzgred budi rečeno, mnogo ljudi koji "razumeju" sakriva ili je stav "prihvatam to". Razumeti i prihvatiti su različite stvari.
    Pa naravno, svi smo mi samo ljudi.Obični ljudi, sa slabostima.Samo, opet svi mi svoje slabosti kompenziramo na različite načine. Neko će vlastite frustracije usmjeriti ka drugom, neko ka sebi, neko će ih kompenzirati na određne načine,tražeći raznorazne "ispustne ventile" itd.itd.
    Razumijevanje je preduslov opraštanja, a prihvatanje stvar izbora.
    Toliko od mene večeras.Sutra nastavak, ako nam Sofija dopusti
  18. Zlatna Iris (avatar)
    Citat Original postavio LJILJA MMM
    Netačno Z.....mi niti smo, niti možemo biti jedno isto. U nekoj teoriji možda i da....u praksi nikada.
    u sustini svi smo mi jedno, ali nas upravo nas ego i ono sto mislimo da je nas individualni izraz ono sto nas odaljava od te sustine. ta sustina izadje na videlo nazalost uglavnom u onim tragicnim trenucima, kada veci broj ljudi zadesi jedna ista zla sudbina, npr. rat, zemljotres, brodolom...kada licnost bude pogodjena tako jednom katastrofom, ona se za trenutak razbije otrkivajuci sustinu koja nas sve povezuje.
  19. LJILJA MMM (avatar)
    Iris, sve je to tačno, mi jesmo ljudska bića, suštinski sazdana da odživimo svoj vek kako nam je dodeljen korigujući ga svojim egom koji je nephodan za odživljavanje i koji je najlakše oktiviti za sve probleme. Dok odživljavamo taj svoj vek, dajemo mu i taj individualni izraz koji je sama naša suština i on nas razlikuje tokom odživljavanja od drugih jedinki i nikako ne možemo biti isto jer da jesmo, potrebe za opraštanjem ne bi ni bilo, raznolikosti stvaranja ne bi ni bilo....U ekstremnim situacijama, mi se svi borimo za preživljavanje, to je svakome cilj, a opet...razlikujemo se po načinu.....e, način je naša individualna suština i nikako nismo svi isti jer da jesmo, potrebe za opraštanjem ne bi ni bilo.
    Teorija je uopštena i kao takva je neophodna da bi se ta upštenost u praksi tek primenila na analitičko razmišljanje. Sve zavisi odakle smo po svojoj suštini skloni gledati.
    Ažurirano 30.01.2012. u 07:57, autor: LJILJA MMM
  20. sofija06 (avatar)
    Ah, koja plodonosna diskusija i prijatno iznenadjenje. Hvala svima! Sjajni ste! Riada T. ne samo da imate moj dopust vec bih zelela da i u buduce ovako nesto cinite, jer svako na svoj nacin doprinosi boljoj, jasnijoj i sveobuhvatnijoj spoznaji ili razumevanju.

    S obzirom da je ovde isprepleteno nekoliko tema koje su nastale kao posledica navedenih tekstova (koje je Ljilja citirala) moj doprinos se moze sastojati u tome da prenesem nastavak razmisljanja ili komentara zapocetih na facebook:

    - Problematicnost gore navedenog citata je u pogresno postavljenoj polaznoj premisi zaborava i secanja, jer zaboraviti znaci izbrisati iz secanja. Zaborav i secanje su dva medjusobno iskljuciva pojma pa se ne moze u isto vreme secati i zaboraviti. Takvo tvrdjenje nema smisla. (Ovo se odnosi na tvrdjenje: "Zaboraviti ne znači izbrisati iz sećanja. Zaboraviti znači sećati se bez bola." )

    Dalje:
    - Zaborav nije nista drugo nego odsustvo rekolekcije odredjenog dogadjaja iz proslosti, a time i dozivljenog osecanja vezanog uz njega. Dok je secanje rekolekcija dogadjaja kao i osecanja koje je proizaslo iz njega. U zavisnosti od naseg postignutog stepena razvoja, u momentu secanja, zavisice i nasa reakcija ili nase trenutno osecanje na dozivljeno proslo osecanje.

    Ukoliko smo ostvarili potreban stepen razumevanja sustinskih zakonitosti egzistencije, a time i proslog dogadjaja, tada cemo biti u stanju da eliminisemo bol jer smo ga nadrasli prevazilazenjem vlastite ogranicenosti koja se manifestovala kao progresivan razvoj ili dublje i kvalitetnije razumevanje i sebe i okoline.

    Takvo razumevanje nam donese mir jer ukljuci u sebe oprastanje kao osnovni uslov viseg stepena funkcionalnosti zasnovanog na oslobadjanju od destruktivnog proslog dogadjaja ili destruktivnih osecanja koja su njime prouzrokovana. Ukoliko se ne ostvari progresivan razvoj ili razumevanje tada se i dalje ostaje u ogranicenom nacinu razmisljanja ili disfunkcionalnosti koja nas zadrzava u istom osecanju bola.
    -------
    Kontroverzno misljenje o nevaznosti reci i misli ili cak i njihovoj nefunkcionalnosti ili prepreci ka dostizanju sustinske spoznaje je prisutno u ucenju Eckhart Tolle. Njegovo ucenje sve vise dobija na poularnosti jer sadrzi neke atraktivne ili prividno dublje uvide. Tako da je to kompleksno pitanje koje ja nameravam da detaljnije i opsirnije obrazlozim, jer smatram da njegovo ucenje i pored prividne dubine nije dovoljno iskristalisano, sto se moze primetiti po velikom broju nedoslednosti i kontradiktornosti unutar njega.

    Da li oprost znači odlazak bola jer shvatamo šta...nepostojanje nečeg, nepostojanje nekog, mirenje sa situacijim takvom kakva jeste....okreneš se i odeš pomiren sa tim da to ili neko više ne postoji? S druge strane, ne može se sve oprostiti...i da li to onda znači da ne možemo ići napred?
    Zivot je stalna aktivnost, promena ili razvoj. Da bi bili u stanju da pravilno razumemo aktivnost, promenu ili razvoj izvan sebe moramo ostvarivati potreban razvoj u sebi. Taj razvoj se manifestuje kao progresivna samospoznaja u kojoj, ne samo sto postajemo svesni svojih potisnutih nagona, zelja, potreba i misli, vec smo i u stanju da ih pravilno definisemo, te na taj nacin odredimo pravilan izbor nase reakcije na njih.

    U zavisnosti od disfunksionalnog osecanja formiranog kroz odredjeni incident ili iskustvo zavisice i potrebna promena u nacinu naseg rezonovanja, ponasanja ili reakcije koja ce nam omoguciti pravilno razumevanje i sebe i okoline a time i nacina prevazilazenja tenzije ili konflikta i u sebi i u interakciji s okolinom. Drugim recima, omogucice nam se uspostavljanje ravnoteze ili mira kroz adekvatno prilagodjavanje novonastaloj promeni ili razvoju.

    Da bi bila sto jasnija pokusacu da dam konkretniji primer. Vecina konflikata i tenzije nastaje kao potreba kontrole, kao i arogantnost, pa i tvrdoglavost da se prihvati prolaznost, promena, izneverna ocekivanja ili nezeljeni razvoj dogadjaja.

    Tako na primer, neko moze da ima odredjeno ocekivanje kako drugi ljudi moraju da se ponasaju na osnovu nekog njegovog standarda. Medjutim, drugi ljudi imaju njihovu personalnost ili njihove standarde uzrokovane njihovim nacinom zivota, iskustvima, uverenjima, ogranicenjima, zabludama itd. Zbog toga su ljudi najkomlpeksnija ili najnepredvidljivija bica.

    Ipak, i tu postoji odredjena zakonitost, jer nedovoljan duhovni razvoj uzrokuje neodgovornost, neiskrenost, manipulativnost itd. Tako da se ipak donekle moze predvideti ponasanje ljudi ako se dobro poznaje njihov karakter.
    Ukoliko se ljudi ne ponasaju u skladu s ocekivanim tada nastaje sukob ili tenzija u osobi s izneverenim ocekivanjem koja se manifestuje kao nemogucnost oprastanja ili sebi ili drugom ili i jednom i drugom. Sebi sto se nije bolje prozreo karakter i obmanu osobe koja izneveri ili razocara. Drugom, laz, manipulaciju okrutnost ili ko zna sta vec ne (u zavisnosti od iznevere).

    Kao sto pas ne moze, a da ne bude pas ili da se ne ponasa kao pas, tako i duhovno siromasan covek koji je ogranicen vlastitom nefunkcionalnoscu u vidu uskogrudosti, neiskrenosti, sebicnosti i manipulativnosti ne moze a da se ne ponasa neodgovorno, bezobzirno ili destruktivno.

    Ukratko, oprost znaci da shvatimo da drugacije nije moglo ni biti nego sto je bilo jer je razvoj, ne samo nas vec i svega oko nas, rezultirao onim sto je bilo. Nama ostaje da iz svega izvucemo lekciju ili pouku, tako da iduci put budemo bolje pripremljeni u slicnoj situaciji, odnosno da shvatimo neku svoju nedoslednost ili nefunkcionalnost koju moramo prevazici.

    S obzirom da je oprastanje povezano s moralnoscu to je izuzetno opsirna i kompleksna tematika pa sam je vec nekoliko puta obradjivala. Pored toga, veoma je tesko da se takva tema generalizuje jer svaki slucaj iziskuje i specificnu ili drugaciju reakciju i ponasanje.

    U nekim slucajevima, u kojima se prestupnik iskreno pokaje, tako da bude motivisan na pozitivnu promenu, moguce je cak da se ponovo uspostavi bliski i funkcionalni odnos izmedju ljudi. Ako se izneverena osoba oseca suvise ponizena ili povredjena ili ako prestupnik nema nameru da se menja, onda je bolje da se osobe razidju i da povredjena osoba snosi odgovornost za svoj oporavak ili oslobadjanje od destruktivnog iskustva.
    Ono sto pomaze u takvim situacijama je spoznaja da je prestupnikovo razumevanje bilo prezasiceno zabludama, predrasudama ili duhovnim siromastvom te je reagovao iz suzene prizme svesnosti (ili bolje receno nesvesnosti) pa je ucinio ono sto je ucinio.
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja