Volela sam sneg dok sam bila dete...Pamtim zimske raspuste,sankanje,grudvanje,slike u snegu,pravljenje bunkera i Sneska Belica...U kucu se ulazilo samo da se nesto prezalogaji,eventualno presvuce,kada nas nateraju...A onda uvece kokice,igranje karti,''ne ljuti se covece'',baka mesi krofne i pite,a mi uzivamo...U san se tonulo sa knjigom u rukama,a ponekad i docekala zora jer se nije mogao sacekati... novi dan da je dovrsis...
Onda sam odrasla i postala radni covek...I pocela sam da mrzim sneg,jer to je znacilo mnogo pesacenja,beskrajna cekanja na prevoz,smrzavanje na poslu bez grejanja u teskim vremenima,mokre noge u obuci koja propusta...I zavidela sam medvedima koji prespavaju zimu i probude se kad sve ponovo cveta...I vec mi muka cim vidim prve pahulje,jer to znaci opet isto:kaput,teska obuca i odeca,rukavice,kapa,prevoz koji kas...
Ove godine uhvatih sebe kako sa radoscu iscekujem sneg...Bilo mi je zao kada ga za Novu godinu nije bilo..A za Pravoslavnu sam u ponoc istrcala napolje sa cerkom,samo da uzivam u pahuljama i setnji po snegu...Zapitah se zasto mi sneg sada prija?Mozda zato sto sam starija?Mozda zato sto vise ne cekam prevoz,ne cvokocem na stanici?Mislim da je to,jer po prvi put ne zavisim od autobusa,i sa zadovoljstvom peske idem sa posla,jer mi nije daleko...I gledam ovaj beli pejzaz sa svog prozora i uzivam u njemu,a juce sam i setala i pre podne i uvece...I nije mi smetalo sto su mi pantalone bile mokre do polovine listova,i sto mi je kosa kada skinem subaru mokra od znoja,i sto su mi obrazi rumeni i bride od hladnoce,i sto mi je vetar nanosio pahulje pravo u lice...A i na odmoru sam,ne ustajem po mraku da bih isla na posao...
Stvarno je malo potrebno da budemo srecni...Kada ti se nesto lepo desi,nekako sve posmatramo iz drugog ugla...Pa i taj sneg koji,vidim,po statusima,nekome lepota,nekome muka...Meni je opet lepota,pa cu da uzivam u njemu dok traje ovaj osecaj...
Onda sam odrasla i postala radni covek...I pocela sam da mrzim sneg,jer to je znacilo mnogo pesacenja,beskrajna cekanja na prevoz,smrzavanje na poslu bez grejanja u teskim vremenima,mokre noge u obuci koja propusta...I zavidela sam medvedima koji prespavaju zimu i probude se kad sve ponovo cveta...I vec mi muka cim vidim prve pahulje,jer to znaci opet isto:kaput,teska obuca i odeca,rukavice,kapa,prevoz koji kas...
Ove godine uhvatih sebe kako sa radoscu iscekujem sneg...Bilo mi je zao kada ga za Novu godinu nije bilo..A za Pravoslavnu sam u ponoc istrcala napolje sa cerkom,samo da uzivam u pahuljama i setnji po snegu...Zapitah se zasto mi sneg sada prija?Mozda zato sto sam starija?Mozda zato sto vise ne cekam prevoz,ne cvokocem na stanici?Mislim da je to,jer po prvi put ne zavisim od autobusa,i sa zadovoljstvom peske idem sa posla,jer mi nije daleko...I gledam ovaj beli pejzaz sa svog prozora i uzivam u njemu,a juce sam i setala i pre podne i uvece...I nije mi smetalo sto su mi pantalone bile mokre do polovine listova,i sto mi je kosa kada skinem subaru mokra od znoja,i sto su mi obrazi rumeni i bride od hladnoce,i sto mi je vetar nanosio pahulje pravo u lice...A i na odmoru sam,ne ustajem po mraku da bih isla na posao...
Stvarno je malo potrebno da budemo srecni...Kada ti se nesto lepo desi,nekako sve posmatramo iz drugog ugla...Pa i taj sneg koji,vidim,po statusima,nekome lepota,nekome muka...Meni je opet lepota,pa cu da uzivam u njemu dok traje ovaj osecaj...
))
