2012 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

oziman

2012

Oceni ovaj blog
Људи увек нешто чекају. Надају се бољем у будућности.
Чекање Годоа је основна психологија широких народних маса а коју владари који ту исту масу преводе жедну преко воде увелико користе.
Значи, данас није како треба, али сутра биће много боље!!!! Када стигне Годо...потећиће мед и млеко.
Важно је да народ има нешто што ће чекати, чему ће се надати, а до тада не липши магарче до зелене траве него подметни леђа за јахање.
Тренутно ми у Србији чекамо Европску унију као ту зелену траву када ће настати земља Дембелија. Издржи народе до европске уније!

Где је онда у свему томе ова прича о смаковима света 2012. и слично?

Та прича је једна варијација те психологије.
Издржи до 2012. па ако тада ништа не буде следи 2015. или која већ. Важно је да народ нешто чека . А то што у овом случају чека општу катастрофу и у неку руку се нада истој, питање је које је тешко анализирати
Једино објашњење јесте оно које дубоко залази у метафизику и које му може дати смисао.
То је онај исти осећај који се јавља у ситуацијама опасним по живот а који не проузрокује општу панику и крајњи страх већ напротив. Осећај сличан нади као када неко види и радује се буђењу из ружног сна.
Ја сам тако нешто доживео за време последњег рата.
Када је Нато бацао бомбе на нашу јединицу (тј. далеко од ње али чула се експлозија) ја нисам осећао уопште страх, већ неку врсту узбуђења. Као да сам се радовао крају ружног сна и буђењу из њега а на шта је моје суштинско метафизичко биће заробљено у овом свету, то исказало кроз осећања која су далеко од ужасних.
Има уопште у таквим ситуацијима нечег узвишеног. Нечег просветљујућег. Једино сирови материјалисти верујем да не знају шта ће са собом тада, а све услед њиховог аспурдног погледа на свет, али можда чак и они тада дођу у сусрет са својим суштинским метафизичким бићем.

Дакле, то чекање опште катаклизе и то на начин прижељкивања извире из слутње илузорности опажајног света иако је та слутња далеко од рационалне свести код већине оних који је имају.

пс. Овде говоримо о томе уопште. Друга је ствар што је тај примитивни народ из прошлости, по много чему судећи погодио, или ће погодити. Ова општа ситуација у свету, а поготову ситуација око Ирана и Израела не обећава ништа добро у вези 2012. Али остаје да видимо а човек појединац над тиме нема никакве моћи.

Pošalji "2012" na Facebook Pošalji "2012" na Google Pošalji "2012" na My Yahoo! Pošalji "2012" na Live Pošalji "2012" na MySpace Pošalji "2012" na Twitter Pošalji "2012" na Digg Pošalji "2012" na del.icio.us

Ažurirano 14.04.2016. u 10:57, autor: oziman

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. Zlatna Iris (avatar)
    potpuno mogu da razumem taj oslobadjajuci osecaj koji se javio, jer sam imala slicne osecaje u vezi bliskog prisutstva kraja ali dok nisam dobila decu. kada imas decu to je nevidljiva neraskidiva nit koja te spaja sa ovim svetom i svaka pomisao na kraj ovozemaljskog zivota propracena je upravo strahom ne zbog rastanka sa ovim svetom vec zbog neizvesnosti kako ce se to odraziti na njh, kako ce se snaci bez tebe koji si im vodic. to osecanje straha je praceno bolom, istim onim bolom koji bi oni osetili u tom slucaju.
    otisla sam predaleko i previse intimno i subjektivno, ali tako je uticalo na mene...sve u svemu odlican blog kao i uvek
  2. coviax1 (avatar)
    Mnošta prenategnutih prostornovremenskih vektora u "tepih" su moje davno shvatanje,nastalo dosta pre (nevažno
    zaista)teorije struna...Po tome su skupovi vibriranja tih struna,ustvari poremećaji prostora te smo mi
    i materijalni svet,nekovrsna informacija materijalizovana čiji svaki treptaj treperi diljem postojanja...
    U svemu tome,kod dužeg dejstva adrenalina dolazi do navikavanja na njega i u tom pobuđenom stanju
    osećanje zategnutosti vektora (struna)te njihovo prostorno -vremensko pružanje biva skoro fizički
    doživljavano...Baš drugi svetski rat je obilovao tim prostornim "rupama" koje su rani psihoanalitičari
    pripisivali ratnim neurozama izazvanim strahom te halucinacijama kao odbrambenim mehanizmom.
    Novija istraživanja ekstrasenzitivnosti to demantuju i potvrđuju i moja shvatanja postojanja...
    Posebno jasno objašnjavaju sinhronizaciju,prekogniciju,kerelaciju...
  3. Zakasneli (avatar)


    Šta da kažem za tekst? što bi reko Bajaga "kao Čajkovski 1812"

    Ovo me asocira na deo iz Istorije penopoleskih ratova gde Tukidid opisuje građansku paniku u vreme opsade.
    Ažurirano 17.01.2012. u 22:51, autor: Zakasneli
  4. hakim bej (avatar)
    Srecna Nova Godina !!!

    Kada se otvori konzerva, ne stradaju samo male ribe. Sve budu pojedene. Minut pre ili kasnije, ne menja na stvari.
    Situacija sa morem nije mnogo razlicita, ali smo suvise uplaseni da to zakljucimo.

    (A mi smo kao veci i vazniji od mora.
    Ucimo samo na prelazu iz adrenalina u endorfin, i obrnuto. Par milisekundi dnevno.)