KAKO JE IDIOT SISTEMATSKI POKUŠAVAO DA ME UNIŠTI - 2 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Borac za prava zivotinja

KAKO JE IDIOT SISTEMATSKI POKUŠAVAO DA ME UNIŠTI - 2

Oceni ovaj blog
Dok sam bila na trećoj godini studija, otac mi ponudi da mesec-dva radim u jednom velikom preduzeću preko tzv. omladinske zadruge. Direktor firme bio je sin očeve školske drugarice. (Dotičnog ću nazvati inicijalima D.D.)
"Videćeš, on je baš jedan fini momak", kazao mi je otac. Ispostavilo se da je "momak" uveliko zabrazdio u četvrtu deceniju, srećno oženjen, otac dva tek rođena blizanca čije su uramljene fotografije bile poređane po njegovom direktorskom stolu.
Posao se sastojao u tome da kuvam kafe nekolicini zaposlenih u maloj ekspozituri preduzeća. Osim D.D, svi zaposleni bili su – žene. Uglavnom sredovečne, a dve pred penzijom. Moje radno vreme počinjalo je u 6.30; njihovo od 7. Po mojoj laičkoj proceni, preduzeće nije imalo posla, jer niko ništa nije radio. Jelo se, pilo, ćaskalo, odlazilo u kupovine tokom radnog vremena ... a ono malo prispelih obaveza zaposleni su otaljavali danima, ili je bilo toliko malog obima da su sve završavali već do deset sati, nakon čega se pristupalo uobičajenim aktivnostima: ispijanju kafe, gledanju u šolju, manikiru, čupanju obrva, beskonačnim telefonskim razgovorima, rešavanju ukrštenica ili štrikeraju.

Žene su me sjajno prihvatile. Gajile su prema meni skoro materinski odnos, bile pune saveta i pitanja. Primetila sam da prema D.D. imaju idolopoklonički stav. Za njih je on bio najpametniji, najsposobniji, najbolji ... pa i najlepši direktor na svetu. S oproštenjem, kao da su sve od reda bile zaljubljene u njega.

Obožavanog direktora imala sam čast da upoznam tek krajem prve sedmice, kada se vratio sa službenog puta. Na mene nije ostavio naročit utisak. Objektivno – da, bio je zgodan čovek, prijatan i srdačan, takoreći harizmatičan; subjektivno – mojim godinama i afinitetima nezanimljivo društvo. Osim toga, bio je sin očeve prijateljice koju nikada nisam videla i moj poslodavac. Nismo imali ništa zajedničko. Na brzinu smo se upoznali, razmenili par komentara o našim roditeljima, promrmljali par floskula o malom svetu i slučajnostima. Nije bilo nikakvog povoda za naše sledeće viđenje osim kada je trebalo da mu skuvam i odnesem kafu.

"Direktor ne pije kafu", uputila me je njegova sekretarica. "Dođe u devet, zatvori se u kancelariju i ne izlazi do tri. Uopšte nije zahtevan čovek. Računaj s tim da od tebe neće tražiti ništa."
Međutim, D.D. je nakon dva dana zamolio da mu skuvam kafu. "Kakvu želite?" pitala sam. "Ah, ne znam ... Nebitno. Kakvu god mi skuvate."
Odnela sam mu kafu u kancelariju. "Sedite", rekao je, "da malo popričamo. Baš mi je drago što srećem ćerku čoveka o kome moja majka priča samo najlepše..."
Šta sam drugo mogla, nego da prihvatim poziv na razgovor. Nisam u glavi imala tačnu predstavu o čemu bismo mogli pričati on i ja – dva tako različita sveta.
Raspitivao se šta studiram, dokle sam stigla sa ispitima, s kim živim ... jer je znao da su mi roditelji razvedeni, šta i gde radi moja mama. Imao je, po svemu sudeći, izuzetan dar za komunikaciju. Da priča dobije srdačniji, prisniji tok, izvadio je iz fioke album sa porodičnim fotografijama, i pokazao mi slike svoje majke, kao i slike svoje supruge – sa njihovog venčanja, sa medenog meseca, po izlasku iz porodilišta. Rekla sam: "Vidi se da ste srećan čovek", na šta je ponosno odgovorio: "Ne bih se menjao ni sa kim, ni za šta na svetu."
Sutradan sam ga, u pola sedam, zatekla u kancelariji. Na njegovom stolu nalazile su se dve šoljice pune tek spremljene kafe: sam ih je skuvao, za njega i mene. Bio je još srdačniji. Meni je, uprkos tom bezazlenom zbližavanju, postajalo neprijatno. Mislila sam da smo istrošili sve teme za razgovor.
"Hteo bih nešto da vam predložim", kazao je.
Pomislih da će mi ponuditi neko drugo radno mesto, bolje plaćeno. Već sam u glavi počela da presabiram ispitne rokove i da ih uklapam u radno vreme.
"Znate, imam jedan stančić, nedaleko odavde. Dvosoban, lep, luksuzno namešten. Imali biste sve što vam treba, plus pristojnu mesečnu apanažu."
Zinuh da kažem kako mi ne treba stan; imam svoj, dovoljno veliki i lepo namešten ... ali on je nastavio: "Jedini uslov je da u stan ne dovodite nikog, i da mi budete na raspolaganju u svakom trenutku."
Zgranula sam se. Nisam mu dala nikakvog povoda za tako drsku i nepristojnu ponudu. Promrmljala sam: "Ne razumem odakle vam takva ideja", pa budem još ubedljivija, naglasila sam: "Imam dečka, vrlo ozbiljnu vezu."
Nasmejao se: "I ja imam ženu, pa šta?" Zatim: "Dečko, razume se, otpada. TO ne dolazi u obzir."
Nagnuo se preko stola i uneo mi se u lice: "Tebi treba muškarac a ne dečko. Možeš i fakultet da batališ. Koja vajda od diplome? Mogu da te zaposlim, sad odmah ... ili kada budeš želela."
Demonstrativno sam izašla iz kancelarije i otišla kući. Majci sam ispričala šta mi se desilo.

Sutradan nisam otišla na posao, niti sam imala nameru da se tamo pojavljujem. Ali, uveče mi je telefonirao otac, i pitao zašto nisam bila na poslu. Do njega je, naime, već stigla vest o mom odsustvu. Nju mu je javila školska drugarica, majka D.D, a kako sam kasnije saznala, koju je sin angažovao da se raspita. Ukratko sam objasnila o čemu se radi. Otac se razbesneo: "Ccc ... Sram ga bilo! Đubre jedno švalersko, našao da spopada MOJU ćerku! A bio je tako fini mladić ..."
Dva dana kasnije, D.D. me je pozvao telefonom i na uvijeni način se izvinio. "Želim da vas izvedem na večeru. Shvatite poziv kao moj gest izvinjenja." Odbila sam. Potom je opet zvao sutradan: "Za deset minuta izađite ispred zgrade, moj šofer će vam nešto dati."
Umesto mene sišla je sestra, i vratila se sa buketom od dvadeset tri ruže, i zapečaćenom kovertom u kojoj se nalazila cedulja sa ispisanom rečenicom: Slagao sam, nisam srećan.
Ovaj gest me je dodatno naljutio. Razmaženi čovek, šta još hoće od života? Ima divnu porodicu, dobar posao, proputovao pola sveta, pun je para. Igrao je – bila sam ubeđena – na kartu sažaljenja. Ako u svojoj nameri nije uspeo pristupom koji je funkcionisao kod drugih žena, sad pokušava da se predstavi kao nesrećan, neshvaćen, verovatno "uhvaćen" u brak neplaniranom decom. Nekoj jadnici obećavao bi da će se razvesti, pričao kako ga žena ne razume, i ona bi proćerdala godine u vakuumu. Kakav kliše!

Javljao se još nekoliko puta, pa je prestao.
Ali, moj otac se doživotno posvađao sa majkom D.D., jer je gospođa izjavila da me je njen sin "otpustio" kao "lenštinu i neradnika". Naravno, tata je bio pravi gospodin i nije joj nikada otkrio ko je tu, u stvari, ispao idiot.

Ponekad mi je žao što nemam više dvadeset tri godine ali i današnje iskustvo. Ah, kako bih se rado poigrala sa mnogopoštovanim, tj. obožavanim direktorom – tek da mu pokažem čime sve može rezulturati nepristojna ponuda.

Pošalji "KAKO JE IDIOT SISTEMATSKI POKUŠAVAO DA ME UNIŠTI - 2" na Facebook Pošalji "KAKO JE IDIOT SISTEMATSKI POKUŠAVAO DA ME UNIŠTI - 2" na Google Pošalji "KAKO JE IDIOT SISTEMATSKI POKUŠAVAO DA ME UNIŠTI - 2" na My Yahoo! Pošalji "KAKO JE IDIOT SISTEMATSKI POKUŠAVAO DA ME UNIŠTI - 2" na Live Pošalji "KAKO JE IDIOT SISTEMATSKI POKUŠAVAO DA ME UNIŠTI - 2" na MySpace Pošalji "KAKO JE IDIOT SISTEMATSKI POKUŠAVAO DA ME UNIŠTI - 2" na Twitter Pošalji "KAKO JE IDIOT SISTEMATSKI POKUŠAVAO DA ME UNIŠTI - 2" na Digg Pošalji "KAKO JE IDIOT SISTEMATSKI POKUŠAVAO DA ME UNIŠTI - 2" na del.icio.us

Ažurirano 17.01.2012. u 09:39, autor: Borac za prava zivotinja

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. coviax1 (avatar)
    A u poslovni,nezvanični i konspirativni kodeks bogatih spada i pravilo da je sve dozvoljeno
    da dođeš do "nje" šta nije kažnjivo...Tako su odredbe o "mobingu" konačno i našle sebi
    mesto u krivičnom zakonu...Međutim,kao i nasilje u porodici,večina slučajeva ostaje neotkriven,
    zakriljen tradicionalizmom i idiotskim patrijarhalno-religijskim običajima i društvenim matricama...
    Inače,ovo več liči na mladu Borku...Malo mi fali tu jedna šamarčina ili čak šuto-geri u stilu
    Talentovane...:klap::klap::klap:
  2. faraonn (avatar)
    ...ti si Borac npovrijedjena izasla iz bare-zivota tj. jedne njene epizore ali , koliko je mladih i zalutalih djevojaka svojom nevoljom platilo sudbinsko posrtanje...i ispadne da su takve i bile, zato im se i desilo.Tvoj stav i izlazak iz Pecine , mnoge nijesu imale sanse da ponove...
    Borac pise i lako i, reziserski - scensko mozemo pratiti jer je,- Borac...
  3. LJILJA MMM (avatar)
    Covi me proziva što nisam ovde....kao ne čitaš a.....zamisli
    ma čitam al šta da kažem na ovakvo pisanje i o temu osim
    Ažurirano 17.01.2012. u 13:21, autor: LJILJA MMM
  4. coviax1 (avatar)
    [QUOTE=LJILJA MMM;bt190255]Covi me proziva što nisam ovde....kao ne čitaš a.....zamisli z:shock:
    ma čitam al šta da kažem na ovakvo pisanje i o temu osim :klap:[/QUOTE]
    Pa majkumu (ko li to reče) ,dokle će krive reči činiti krivim Covija za krivudave reči...Nisam ja
    Karađić,a još manje Vuk...Ubuduće ,molim,da čitaš Covija kako misli,a ne kako piše...OK?:zblesav:z:lol:
  5. skura58 (avatar)
    Ma pusti budalu matoru.
    Samo ne generalizuj, jer bi strahovita greška bila da zaključiš da su svi muškarci isti.
    Ako napraviš previše oštar štit oko sebe prvo ćeš odbiti dobre muškarce.
  6. Lord Gledston (avatar)
    Netreba o svim muskarcima,suditi po ovom slucaju,koji si ti,tako lepo,novinarskim stilom opisala.Ali,tacno je jedno.Muskarci
    koji imaju enormno mnogo novaca,karijeru,i to poglavito politicku karijeru,postaju veoma osioni i neprijatni.Mislim,da je to posledica
    toga,sto u 99% slucajeva,sirovi muskarci se enormno obogate.Takodje,do danasnjeg dana,nisam sreo politicara,koji je
    nadprosecno inteligentan i lepo vaspitan.To su nekultivisani ljudi.Zasto su takvi? Pa iz jednostavnog razloga,sto je bavljenje
    politikom,jedna sirova prostacka stvar.

    E sad,ne pravi politika,njih sirovim,vec sirovi i neotesani ljudi ulaze u politiku,jer osecaju,da samo tako mogu steci moc,
    koju,samo putem svog intelekta,nikada nebi mogli. Naravno,nazalost u tu grupu muskaraca,spadaju i "uspesni" direktori
    velikih firmi,koji su takodje uglavnom,teske sirovine,spremne,da za profit - novac,prodaju i majku i otadzbinu!