Datum 10.01.2012
Bol. Protezao se od vrhova prstiju, duž dlana, podlaktice do ramena. Osećaj je dosta mučan, onako kao da vam neko gasi pikavac ispod kože a ujedno vam nožem razdvaja meso od kostiju. Nije uvek bilo tako. Sve je počelo od prstiju pre mesec-mesec i po. Očekivao sam da će prestati. Prevario sam se. Sve se više širilo i bolelo. Sve do momenta kada jednog jutra nisam mogao da se obučem. Da stegnem šaku ili da se umijem. Ovo se dešavalo poslednjih par dana.
Otišao kod lekara. Uz pitanje lekara:»Pa gde ste vi do sada čoveče?».
Sutra počinju analize i snimanja. Ne bojim se. To me nije ni uplašilo. Prepisali sui mi lekove protiv bolova. «Ketenol forte». U uputstvu piše da se koriste protiv jakih bolova usled pojave malignih tumora. ******. Možda nije to. Dobro mi je počela godina. Molim aplauz. Ali diskretno. Uzeo sam par slobodnih dana. Nisam na poslu govorio ništa o ovome.
Veče je. Boli. Peče. Šetnja dobro dođe, bar još večeras, dok sam napolju. Tumaram gradom. Gledam u izloge. Vidim svoj odraz u njima. Zamišljeno dodirujem svoje lice. Trebalo bi da se obrijem pre no što me strpaju u bolnicu. Brijač mi je već izanđao i više čupa nego što brija. Većina nas koristi brijače za jednokratnu upotrebu, a kupujemo novi kada počnemo da mrdamo nogom dok se brijemo. Mislim da bi trebalo da kupim drugi. I ovaj što ja imam je tu negde. Ulazim u Maxi. Odmah na samom ulazu, upada mi u oko raft sa mobilnim telefonima. Trebalo bi da kupim novi. Razgledam telefone kako bih odvukao pažnju od bolova u rukama. Razmenjujem mišljenja sa neukom prodavačicom, koja je tu postavljana kao poster. Više-manje. Iznenada me neko blago gurnu s leđa.
-«Kupuješ telefon?», bile su reči moje EX. U jednoj ruci je nosila prepunu kesu raznoraznih namirnica.
-«Ej ćao!! Ne samo razgledam, sačekaj me izlazim i ja samo da uzmem vizit kartu». Na izlaznim vratima pružala mi je kesu sa namirnicama, što bi u prevodu značilo da ih ponesem.
-«Nemog da je zadržim!», odgovorio sam.
-«Što?», upitala je. U par reči objasino sam joj o čemu se radi. Kako sam uzeo slobodne dane i tako to
-«Pa uradi analizu kako treba i zvaću te sutra! Ćao», Okrenula se i otišla.
-«Ćao!».
Razdvojili smo se. Čudno. Proveli smo zajedno novu godinu. Uplatio sam u jednom motelu, za nju i mene. Sa nama je bila još jedna porodica. Bilo je zabavno. Nakon nove godine, bio je Božić. Za Božićni ručak, pozvala me je. Pre samog dočeka nove godine, nije joj bilo dobro. Dobila je infekciju oka od kontaktnih sočiva. Vodio sam je kod lekara. Mislio sam da je sve to normalno i da tako treba, bez obzira što smo razdvojeni. Sada, kada mi je bio neko potreba, bar da popijemo kafu i porazgovaramo, ona je otišla....
Neznam šta me više boli, ruka ili nešto drugo...
Odlazim kroz mračnu ulicu svojoj kući. Ruka ponovo počinje da boli. Možda nije ni prestajala. Ni brijač nisam kupio.
© 2012 Christian Forty
Bol. Protezao se od vrhova prstiju, duž dlana, podlaktice do ramena. Osećaj je dosta mučan, onako kao da vam neko gasi pikavac ispod kože a ujedno vam nožem razdvaja meso od kostiju. Nije uvek bilo tako. Sve je počelo od prstiju pre mesec-mesec i po. Očekivao sam da će prestati. Prevario sam se. Sve se više širilo i bolelo. Sve do momenta kada jednog jutra nisam mogao da se obučem. Da stegnem šaku ili da se umijem. Ovo se dešavalo poslednjih par dana.
Otišao kod lekara. Uz pitanje lekara:»Pa gde ste vi do sada čoveče?».
Sutra počinju analize i snimanja. Ne bojim se. To me nije ni uplašilo. Prepisali sui mi lekove protiv bolova. «Ketenol forte». U uputstvu piše da se koriste protiv jakih bolova usled pojave malignih tumora. ******. Možda nije to. Dobro mi je počela godina. Molim aplauz. Ali diskretno. Uzeo sam par slobodnih dana. Nisam na poslu govorio ništa o ovome.
Veče je. Boli. Peče. Šetnja dobro dođe, bar još večeras, dok sam napolju. Tumaram gradom. Gledam u izloge. Vidim svoj odraz u njima. Zamišljeno dodirujem svoje lice. Trebalo bi da se obrijem pre no što me strpaju u bolnicu. Brijač mi je već izanđao i više čupa nego što brija. Većina nas koristi brijače za jednokratnu upotrebu, a kupujemo novi kada počnemo da mrdamo nogom dok se brijemo. Mislim da bi trebalo da kupim drugi. I ovaj što ja imam je tu negde. Ulazim u Maxi. Odmah na samom ulazu, upada mi u oko raft sa mobilnim telefonima. Trebalo bi da kupim novi. Razgledam telefone kako bih odvukao pažnju od bolova u rukama. Razmenjujem mišljenja sa neukom prodavačicom, koja je tu postavljana kao poster. Više-manje. Iznenada me neko blago gurnu s leđa.
-«Kupuješ telefon?», bile su reči moje EX. U jednoj ruci je nosila prepunu kesu raznoraznih namirnica.
-«Ej ćao!! Ne samo razgledam, sačekaj me izlazim i ja samo da uzmem vizit kartu». Na izlaznim vratima pružala mi je kesu sa namirnicama, što bi u prevodu značilo da ih ponesem.
-«Nemog da je zadržim!», odgovorio sam.
-«Što?», upitala je. U par reči objasino sam joj o čemu se radi. Kako sam uzeo slobodne dane i tako to
-«Pa uradi analizu kako treba i zvaću te sutra! Ćao», Okrenula se i otišla.
-«Ćao!».
Razdvojili smo se. Čudno. Proveli smo zajedno novu godinu. Uplatio sam u jednom motelu, za nju i mene. Sa nama je bila još jedna porodica. Bilo je zabavno. Nakon nove godine, bio je Božić. Za Božićni ručak, pozvala me je. Pre samog dočeka nove godine, nije joj bilo dobro. Dobila je infekciju oka od kontaktnih sočiva. Vodio sam je kod lekara. Mislio sam da je sve to normalno i da tako treba, bez obzira što smo razdvojeni. Sada, kada mi je bio neko potreba, bar da popijemo kafu i porazgovaramo, ona je otišla....
Neznam šta me više boli, ruka ili nešto drugo...
Odlazim kroz mračnu ulicu svojoj kući. Ruka ponovo počinje da boli. Možda nije ni prestajala. Ni brijač nisam kupio.
© 2012 Christian Forty
covece...trebao si da joj kazes...ostani, bre, trebas mi...
