Poslednja lunova avantura – Finale - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

Poslednja lunova avantura – Finale

Oceni ovaj blog
- Hoćete da kažete da postoje i drugi ekstrakti?. - zapita ga Lun
- U svakom slučaju opisao sam vam najzlokobniji postupak, onaj koji zahteva neprestano ispijanje
ljudske krvi. Kod najjednostavnijeg, onog koji produžava vek, ali ne obezbeđuje besmrtnost, ljudska krv je potrebna svega oko nedelju dana, posle čega je moguć povratak normalnom životu, uz redovno ponavljanje terapije na nekom godišnjem nivou.
- Vi ste ipak sve to znali od samog početka – zaključi Lun.
- Tačno, ali verovao sam da to mogu promeniti. - Priznade Štraus.
- Još nešto ne razumem. Ako ne grešim alfa mužjak je bio smešten u onom vrhunski obezbeđenom prostoru pokraj same ambulante, nije li tako?
- Da, to je tačno. - Štraus ga je iznenađeno pogledao.
- Bio sam svedok odvođenja mladog čoveka u tu prostoriju. Odatle je izveden sa strašnom ranom na grudima. Imate li objašnjenje za to?
- Naravno. U mome prvobitnom eksperimentu sam, osim postterapijskog postupka uneo još jednu nedoslednost. Da bi terapija bila uspešna vampir koji je izvor sirovine za serum mora uzimati prirodnu hranu. Jedina prirodna hrana u tom slučaju je ljudska krv. - odgovori Štraus
- Ali odakle ona rana na grudima? - Lun i dalje nije shvatao.
- Rekoh vam da gosti hotela nisu bili vampiri u pravom smislu te reči, pa njihov ujed na žrtvi nije ostavljao nikakve posledice izuzev ranice kroz koju su im isisavali krv. To ni u kom slučaju ne važi za iskonskog vampira, što je alfa mužjak bez daljnjega bio. Pibodijev ugriz prenosi zarazu. Njegovi obroci bi neumitno i sami postali iskonski vampiri, što se nije moglo dozvoliti. Zbog toga im je pre transformacije moralo biti probijeno srce glogovim kocem. - odgovori mu Štraus umorno. Lun je zaustio da postavi sledeće pitanje, ali u tome ga prekide buka dizel motora vojnih vozila koja su histerično uletela u naselje. Iz vozila izleteše specijalci i sva trojica podigoše ruke pred uperenim oružjem i mrgodnim pogledima. Objašnjena nisu mnogo vredela. Spakovani su zajedno sa Štrausom i svezanim mafiozima u jedno od vozila, da bi tu zakatančeni iščekali da se završi rutinski pregled naselja. Dvadesetak ljudi pokupljenih posle toga je napravilo priličnu gužvu i Sem je sve vreme puta ka vojnoj bazi u Montenegru sedeo kao na iglama, stiskajući se uz jednu od prelepih hotelskih devojaka.



- Šah-šeh-šuh – Odjeknu naglo zadovoljni Semov uzvik propraćen žestokim udarcem skakača po šahovskoj ploči. Od događaja u “Iskušenju” prošlo je godinu dana i dva prijatelja su sada bili pod budnom paskom Brende i Džejn.
- Mat ! - Pozicija crnog lovca je očito promakla krupnome starcu, što je Lun spretno iskoristio. Pomerio je naočare sa vrha nosa i ispravio se u pletenoj stolici postavljenoj u udobnoj bašti njihovog povelikog dvorišta. Po zadahu Temze znao je da je proleće u zenitu, i bogato rastinje je prijatno mirisalo.
- Ma... ma... to je... podlo... sto mu pokvarenih jamajčanskih pirata! - Lun je
zamišljeno posmatrao starog prijatelja. Otkad ga je Džejn ljubomorno nadgledala nije se usuđivao da mnogo govori o nedavnim strašnim događajima.
- Znaš li, Seme, od koga sam juče dobio razglednicu? - zapita Lun odsutno.
- Ma... otkud taj lovac? - Sem se nikako nije mirio sa svojim porazom.
- Od doktora Vilhelma Štrausa. - Ignorisao je Lun njegovo negodovanje.
- Opa! Baš si ga inspirisao, sto mu barakuda! - zabezeknu se Sem.
- Izgleda da me zbog nečega poštuje. Javio se iz Hjustona. Tamo sada za Nasu vodi neka medicinska istraživanja.- zaključi Lun.
- Hmm. Vojska nije sklona da u javnim suđenjima otkriva stvari – reče Sem
- Nije samo to, Seme. Upadljivo izbegava da govori o onome što tamo radi. Uostalom, znaš li koji je danas datum. - naglo se upiljio Semu u oči.
- Datum? Pa... Hiljadu mu sirena! Trideseti april! - poveza Sem.
- Da. Noćas je godišnjica onog užasa. Nikada nije razjašnjeno šta se desilo sa helikopterom u kome su se nalazili Braun, Majnard i Falkon, a što je još važnije u kome se nalazio i Alfa mužjak. Zar iko normalan može da poveruje da neki helikopter može promaći u vazdušnom prostoru koji je pod kontrolom Američkih nosača aviona? - zapita se Lun.
- Misliš da su ih oborili? - zapita ga Sem.
- Ne. Leteli su u pravcu Montenegra, a oni imaju profesionalnu civilnu kontrolu leta. Pad helikoptera bi bio primećen. - u to je bio siguran.
- Na šta ciljaš, sto mu obešenih gusara? - dvoumio se Sem.
- Mislim da su ih prinudili na spuštanje. Siguran sam da je alfa mužjak opet u rukama Pentagona, ali sada bez posrednika. Eto šta mislim! - zaključi on
- Mračne misli... Ne planiraš valjda novu misiju? Brenda... - stresao se Sem
- Ne brini. Džejn je još gora. Najzad, postoje i drugi koji bi trebalo da se zabrinu oko tajnih eksperimenata. Šta je sa nevladinim organizacijama?
- Pa, Donalde, ovaj novi vek od koga se tako mnogo očekivalo ispade mnogo mračniji nego što smo mislili, hiljadu mu okeanskih tajfuna.
- Uostalom, lično sam uveren da su ona tri gangstera likvidirana. Zašto bi ih Pentagon zadržao? Moram da te podsetim da sam se u stvari zbog njih upleo u sve te jezive stvari. - Mobilni telefon na stolu zapiskuta i Lun podiže spravu. Sem je posmatrao kako mu se izraz lica menja i postaje sve napetiji. Kad je spustio aparat, njegova odsutnost postade neizdrživa. Najzad Sem prasnu.
- Aaa...nećeš, ne bez mene! - Lun podiže pogled i osmehnu se omatorelom morskom vuku. Da, možda njih dvojica neće još dugo poživeti, ali prepustiti sudbinu sveta amaterima...

E, to nije mogao da dozvoli!



Pošalji "Poslednja lunova avantura – Finale" na Facebook Pošalji "Poslednja lunova avantura – Finale" na Google Pošalji "Poslednja lunova avantura – Finale" na My Yahoo! Pošalji "Poslednja lunova avantura – Finale" na Live Pošalji "Poslednja lunova avantura – Finale" na MySpace Pošalji "Poslednja lunova avantura – Finale" na Twitter Pošalji "Poslednja lunova avantura – Finale" na Digg Pošalji "Poslednja lunova avantura – Finale" na del.icio.us

Oznake: lun
Kategorije
Novela

Komentari

  1. Marija (avatar)
    Zavrsila se Lunova avantura. Vec sam rekla, ne znam da li se radujem jer sam saznala kraj, ili mi je zao sto moram da se odviknem od necega sto mi je postala navika ovih nekoliko dana.
    Vec sam u toku price komentarisala neke stvari, pa reskiram da se ponavljam, ali neki konacan zakljucak o svojim utiscima moram dati.
    Neke sitne zamerke sam vec dala, i one nisu vredne pomena i ponavljanja. Mozda sam i ocekivala, pre samog raspleta tj. objasnjenja koje je dao dr Straus, resenje citave misterije kroz neki od konkretnih dogadjaja koji bi sve objasnili....na primer, da se scena sa devojkom na lomaci zavrsila do kraja i slikovito nam pokazala efekte seksualnog uzbudjenja i straha na Glorijinu tajnu besmrtnosti. Ovako mi se cini da je naglo dosao kraj, a citaocu si uskratio vrhunac koji bi pokazao svu morbidnost prezivljavanja na racun tudje krvi i mesa.
    Ali, prica mi se u celini dopala. Jako. Vec pomenuti fantasticni opisi, ne samo stvari i bica, vec plasticni prikazi osecanja, straha, ponizenja, brutalnosti...Tema vise nego dobra, iako ima puno 'sf' elemenata, meni se cini veoma aktuelna. Mislim da nismo daleko od dana kad ce saka ljudi koja ima sve, samo nema besmrtnost, doci na ideju da i to obezbedi krvavim novcem koji poseduje. O seksualnom i drugom uzbudjenju kroz brutalna mucenja i ubistva smo vec citali. Gde je tome kraj...
    U prethodnom blogu, tj. noveli, shvatila sam da ti treba prostora da se razmahnes, da pokazes sve ono sto umes, a imas materijala i talenta da se u toj sirini ne izgubis i ne pretrpas je banalnostima i nepotrebnom pricom zarad formata. Ne kazem da ti kratke price ne leze. Nisam strucnjak ni kriticar, cak ni pisac u pokusaju, pa ne mogu tvrditi da je krace forme lakse pisati...ali se u kratkoj prici mogu sakriti mnogi nedostaci, nema prostora za prazan hod. Ovde je sve 'na izvol'te', nema lazi, nema prevare, pa ko ume - ume. A Stipan ume, meni je pruzio dosta uzivanja i zabave, najiskrenije to mislim.
    Kao da si tempirao dan za kraj price, sutra je Bozic i pravo vreme da nas pocastis necim novim. To je samo moja zelja.
  2. Stipan Severnjak (avatar)
    Hvala ti Marija na opsežnom (i pohvalnom) komentaru. U pravu si što se tiče završnice, trebao sam tu spiralu užasa dovesti do kraja.
    Međutim, ja to jednostavno nisam mogao da učinim. U stvari prvobitno je plan i bio da se sve odigra na najšokantniji način, ali nisam izdržao.
    Opisi nasilja su mi bili mučni za pisanje. Jednostavno, scene su vukle jedna drugu i gotovo da nisam ni imao uticaja na njih.
    Jednostavno sam bio hroničar nečega što je moja prljava mašta izbljuvala. Kad je ta strahota stigla do vrhunca nešto u meni se pobunilo.
    Tako sam najzad ubio monstruma u sebi i spasao devojku. Nisam uspeo i to je sve...

    Inače kratke priče su mnogo teže za pisanje negoli novele - barem po mom skromnom mišljenju.