- Međutim, ona je sve moje sumnje razvejala sa neopisivom lakoćom. Ignorišući Pibodijeve, kako sam naknadno saznao, visoko razvijene hipnotičke moći, razvukla je zavese puštajući sunčevoj svetlosti da obasja pacijentovo telo koje je prethodno otkrila. Ono što se desilo bilo je neopisivo i to je jedna od retkih stvari u kome su holivudski filmovi blizu istine kada se radi o vampirskoj tematici. Preskočiću detalje jer ono što sam želeo da kažem je to, da sam od toga trenutka bio ubeđen da je moj pacijent zaista ono što je ona tvrdila. To saznanje je presudno uticalo na davanje moga mišljenja o Pibodiju. Imati stvorenje iz legendi spremno za seciranje na operacionom stolu je više no što ijedan naučnik može poželeti. Međutim, Glorija Ešton je imala drugačije planove. Sledećeg dana je donela sa sobom golemu fasciklu prepunu fotokopija sličnih onima sa kojima je zadobila moje poverenje, ali sada dopunjene urednim prevodom na engleski. Gotovo da i nije bilo potrebe da me ubeđuje, jer ono što je tamo bilo napisano je bilo toliko intrigantno i neverovatno da sam se gotovo onesvestio od uzbuđenja. Sestrinstvo se u svojoj istoriji već sretalo sa stvorenjima poput Pibodija, i ne samo to, već su u nekim periodima vodile i čitave potrage za njima. Među dokumentima koje mi je Eštonova donela postojali su strogo naučnim jezikom napisani rezultati seciranja tih čudovišta. Najneverovatnije je ipak bilo ono što je bilo izneseno pri kraju drevnih zapisa koje su moje drhtave ruke nespretno prevrtale. Tamo je bila tvrdnja da pravilnom primenom vampirske krvi, uz predostrožnosti koje su opisane u dokumentu koji tada nije bio priložen, ljudski život, bez propratnih štetnih posledica karakterističnih za taj mračni soj, može da se produži u nedogled. Posle uvida u te papire nije trebalo mnogo da prihvatim sve uslove koje mi je postavila, i da potpišem bez čitanja sve ugovore koje je takođe imala uz sebe. Dan kasnije sam uz njen nadzor počeo da izučavam onaj prethodno nedostajući dokument.
- Recept kojim se besmrtnost postiže uz pomoć vampirske krvi?
- Da, ali ne samo to. Uz neke dodatne uslove telo se moglo regenerisati, kao što se to desilo u Glorijinom slučaju. - dopuni tvrdnju Vilhelm Štraus.
- Ili Braunu, Majnardu i Falkonu. - nagađao je Lun. Štraus ga pogleda.
- Da, i njih. Ali, moji prvi eksperimenti su izvedeni u vreme kada me bezumni nagon još nije odveo toliko daleko da zaboravim na osnovne principe lekarske etike. Iako su stari dokumenti podrazumevali užase sa kojima ste, pretpostavljam, već upoznati, u to vreme sam verovao da se sasvim prihvatljivi rezultati mogu postići i uz izbegavanje najjezivijih rituala. Na osnovu podataka pronađenih u tim zapisima načinio sam kompjutersku simulaciju procesa po kojoj su moje zamisli bile sasvim ostvarive. Danonoćno sam radio na tim simulacijama i obuzimala me je nervna groznica, tako da sam najzad morao da usporim svoja ispitivanja. Negde u to vreme Glorija Ešton je jednostavno prestala da dolazi. Mada je ona baš tada uz pomoć svojih starih gangsterskih saradnika počela da izgrađuje mrežu koja će najzad dovesti do izgradnje ovoga hotela i stacioniranja hrane u izbeglički kamp, ja sam verovao da me je najzad ostavila na miru. Uporno sam istrajavao u ubeđenju da su stari zapisi preopterćeni sujeverjem. Nažalost, kompjuterske simulacije su neumoljivo ukazivale na činjenicu da bez obzira što će neke slabosti vampirizma, kao na primer osetljivost na sunčeve zrake, biti otklonjene, neumitno prehrana tretirane osobe mora biti ljudska krv, kao i to da u prvo vreme ta krv mora biti zasićena jednom posebnom vrstom adrenalina. Počeo sam da radim na jednoj orginalnoj formuli koja će krv zameniti krvnom plazmom...
- Što je najzad dovelo do debakla sa pacijentima na kojima ste vršili svoje eksperimente? - Lun je znao za optužbe o eutanaziji protiv Štrausa.
- Da. Svaki surogat normalne hrane dovodio bi do nagle degradacije tkiva koje se neminovno završavalo smrću subjekta. - Odgovori mu Štraus.
- Tri godine ste proveli po sudovima. - podseti ga Lun
- Tačno. Iako sam oslobođen odgovornosti više niko nije želeo da me zaposli. Kada se ponovo pojavila Glorija Ešton moj sunovrat je bio toliki da od poverioca nisam smeo otići ni do prodavnice. Njena ponuda je tada za nekoga u mojoj situaciji bila jednostavno neodoljiva. Smesta je otplatila sve moje dugove i pošao sam sa njom u navodno ekskluzivnu kliniku za bogatu klijentelu gde ću dobiti priliku da se bavim naučnim radom i odlične uslove za život. Verovatno i sami pogađate da je put vodio ovamo. Nikad nisam razumeo kako je Viktor Džejms Pibodi iz strogo čuvane klinike, pod strogim tretmanom, dospeo ovamo, ali verujem da je mnogo novca utrošeno da bi se to postiglo. U svakom slučaju, ispostavilo se da doktor Bernar nije ni izdaleka pokazao onakvu veštinu kao ja prilikom onih prvih neuspešnih eksperimenata i odluka rukovodstva je bila da me neodložno i hitno angažuju na projektu. U prvo vreme nisam ni znao u šta se upuštam, jer je moj krug kretanja bio mojom sopstvenom voljom ograničen na prostor laboratorije. Tek primoran povremenom ogromnom iscrpljenošću upotrebio bih svoju sobu gde bih kratko odspavao, a zatim sam se ponovo sa ogromnom energijom bacao na ostvarenje sna o besmrtnosti. Resursi koji su mi prethodno bili nedostupni, sloboda u radu koja mi je omogućila da razmišljam samo o izradi seruma, ne ulazeći u probleme naknadne terapije, ili prethodne pripreme, davali su mi iluziju bezgranične moći. Glorija Ešton je budno pratila svaku fazu moga rada i njene neprestane pohvale su podilazile mome egu. Kada je posle dva meseca ubistvenog posla serum najzad bio gotov, ona lično se ponudila za prvog zamorca! Moja zabrinutost je nimalo nije pokolebala i mirno je primila ubrizgavanje onoga što sam ja pretenciozno nazvao nosferatusom. Uspeh je bio zapanjujuć. Sve analize su ukazivale da se njene ćelije podmlađuju, a od nekog sporednog dejstva nije bilo ni traga. Uprkos svemu što sam znao, oslobođen svake brige o njenoj ishrani, jednostavno nisam ni pomislio šta bi mogao biti faktor uspeha eksperimenta, izuzev moje genijalnosti. Toliko sam bio prepun sebe da ni za trenutak nisam razumeo ulogu mladih ljudi koje je Eštonova odvodila u svoje odaje. Uspeh eksperimenta je ubrzo bio svima poznat, pa su zbog toga serum primili i ostali članovi uprave. Kao i kod Eštonove i kod njih je sve prošlo u najboljem redu. Samo nekoliko dana kasnije ubrizgavanje seruma izvršio sam na nekoliko visokih oficira, posle čega su se stvari počele odvijati vrtoglavom brzinom.
- Verovatno je izbeglički kamp oformljen posle toga. - nagađao je Lun
- Baš tako. Hotel je najednom bio prepun mladih devojaka koje nisu znale engleski, ali su neprestano bile strahovito uplašene. Svega mesec ili dva u kliniku stadoše dolaziti ljudi, čija pojava me je ispunila strahopoštovanjem. Bile su to ličnosti o kojima sam pre toga mogao čitati u novinama, ili ih gledati u izveštajima o džet-setu. Istovremeno, živci doktora Bernara su počeli popuštati i on mi je prvi put rekao nešto o užasima koji se dešavaju. Treba li da vam kažem da mu nisam ni reč poverovao? Tek kada je tri dana kasnije ustreljen u navodnom incidentu sa obezbeđenjem, počeo sam da shvatam ozbiljno njegove reči. Ponovo sam pregledao sve simulacije koje sam načinio da bih ostvario projekat nosferatusa i najzad sam shvatio da nema nijednog drugog objašnjenja za uspeh eksperimenta izuzev da subjekti piju krv iz vene drugog, potpuno svesnog ljudskog bića!
- Dakle, i oni postaju vampiri. - zaključi Lun.
- Ne! Nijedna osobina vampirskoga prokletstva ne prelazi na njih, izuzev besmrtnosti. Istovremeno, nisu otporni ni na povrede. Zauzvrat, pod određenim uslovima njihova tela se regenerišu. Međutim, preduslov bilo kakvog uspeha je krv ispijena direktno iz ljudskog krvotoka.
- Ta regeneracija... O kakvim uslovima vi u stvari govorite? - zapita ga Lun.
- Nauka kakvu sam ne tako davno poznavao na to pitanje ne daje nikakav odgovor. Sve je to u području legendi i mistike. Pa ipak ću pokušati da vam odgovorim najegzaktnije što mogu. Ono što zovem nosferatusom nije nikakvo ispijanje vampirske krvi, čak ni prerađene. To je ekstrakt dobijen komplikovanim hemijskim procesom, koji može biti izveden na nekoliko načina. Kada mi je Glorija Ešton dala prvi opis dobijanja tog ekstrakta, ona je to učinila samo da bi ispitala moje sposobnosti. U to vreme ona ni u kom smislu nije verovala da ću u svojim ispitivanjima stići toliko daleko, pa mi je ustupila najkomplikovaniju varijantu dobijanja ekstrakta, baš onu koja obezbeđuje podmlađivanje. Kao što se pokazalo, iako sam postupak izveo bez ijedne greške, subjekti su pomrli. Sramota mi je što vam moram priznati da sam dobro znao šta je tome uzrok. U opisu postupka se detaljno opisuje i prvi obrok posle ubrizgavanja. Znate, nije tu u pitanju jednostavno ispijanje krvi. Ta krv mora ispunjavati određene uslove, uslove koje u laboratorijskim uslovima nije moguće postići. Sestrinstvo je detaljno opisalo taj bogohulni ritual, kojim se predviđa da žrtva mora biti smrtno uplašena i seksualno uzbuđena pre konzumacije. Samo tako je uspeh izvestan. Eto, to je jeziva cena vraćanja mladosti.
- Recept kojim se besmrtnost postiže uz pomoć vampirske krvi?
- Da, ali ne samo to. Uz neke dodatne uslove telo se moglo regenerisati, kao što se to desilo u Glorijinom slučaju. - dopuni tvrdnju Vilhelm Štraus.
- Ili Braunu, Majnardu i Falkonu. - nagađao je Lun. Štraus ga pogleda.
- Da, i njih. Ali, moji prvi eksperimenti su izvedeni u vreme kada me bezumni nagon još nije odveo toliko daleko da zaboravim na osnovne principe lekarske etike. Iako su stari dokumenti podrazumevali užase sa kojima ste, pretpostavljam, već upoznati, u to vreme sam verovao da se sasvim prihvatljivi rezultati mogu postići i uz izbegavanje najjezivijih rituala. Na osnovu podataka pronađenih u tim zapisima načinio sam kompjutersku simulaciju procesa po kojoj su moje zamisli bile sasvim ostvarive. Danonoćno sam radio na tim simulacijama i obuzimala me je nervna groznica, tako da sam najzad morao da usporim svoja ispitivanja. Negde u to vreme Glorija Ešton je jednostavno prestala da dolazi. Mada je ona baš tada uz pomoć svojih starih gangsterskih saradnika počela da izgrađuje mrežu koja će najzad dovesti do izgradnje ovoga hotela i stacioniranja hrane u izbeglički kamp, ja sam verovao da me je najzad ostavila na miru. Uporno sam istrajavao u ubeđenju da su stari zapisi preopterćeni sujeverjem. Nažalost, kompjuterske simulacije su neumoljivo ukazivale na činjenicu da bez obzira što će neke slabosti vampirizma, kao na primer osetljivost na sunčeve zrake, biti otklonjene, neumitno prehrana tretirane osobe mora biti ljudska krv, kao i to da u prvo vreme ta krv mora biti zasićena jednom posebnom vrstom adrenalina. Počeo sam da radim na jednoj orginalnoj formuli koja će krv zameniti krvnom plazmom...
- Što je najzad dovelo do debakla sa pacijentima na kojima ste vršili svoje eksperimente? - Lun je znao za optužbe o eutanaziji protiv Štrausa.
- Da. Svaki surogat normalne hrane dovodio bi do nagle degradacije tkiva koje se neminovno završavalo smrću subjekta. - Odgovori mu Štraus.
- Tri godine ste proveli po sudovima. - podseti ga Lun
- Tačno. Iako sam oslobođen odgovornosti više niko nije želeo da me zaposli. Kada se ponovo pojavila Glorija Ešton moj sunovrat je bio toliki da od poverioca nisam smeo otići ni do prodavnice. Njena ponuda je tada za nekoga u mojoj situaciji bila jednostavno neodoljiva. Smesta je otplatila sve moje dugove i pošao sam sa njom u navodno ekskluzivnu kliniku za bogatu klijentelu gde ću dobiti priliku da se bavim naučnim radom i odlične uslove za život. Verovatno i sami pogađate da je put vodio ovamo. Nikad nisam razumeo kako je Viktor Džejms Pibodi iz strogo čuvane klinike, pod strogim tretmanom, dospeo ovamo, ali verujem da je mnogo novca utrošeno da bi se to postiglo. U svakom slučaju, ispostavilo se da doktor Bernar nije ni izdaleka pokazao onakvu veštinu kao ja prilikom onih prvih neuspešnih eksperimenata i odluka rukovodstva je bila da me neodložno i hitno angažuju na projektu. U prvo vreme nisam ni znao u šta se upuštam, jer je moj krug kretanja bio mojom sopstvenom voljom ograničen na prostor laboratorije. Tek primoran povremenom ogromnom iscrpljenošću upotrebio bih svoju sobu gde bih kratko odspavao, a zatim sam se ponovo sa ogromnom energijom bacao na ostvarenje sna o besmrtnosti. Resursi koji su mi prethodno bili nedostupni, sloboda u radu koja mi je omogućila da razmišljam samo o izradi seruma, ne ulazeći u probleme naknadne terapije, ili prethodne pripreme, davali su mi iluziju bezgranične moći. Glorija Ešton je budno pratila svaku fazu moga rada i njene neprestane pohvale su podilazile mome egu. Kada je posle dva meseca ubistvenog posla serum najzad bio gotov, ona lično se ponudila za prvog zamorca! Moja zabrinutost je nimalo nije pokolebala i mirno je primila ubrizgavanje onoga što sam ja pretenciozno nazvao nosferatusom. Uspeh je bio zapanjujuć. Sve analize su ukazivale da se njene ćelije podmlađuju, a od nekog sporednog dejstva nije bilo ni traga. Uprkos svemu što sam znao, oslobođen svake brige o njenoj ishrani, jednostavno nisam ni pomislio šta bi mogao biti faktor uspeha eksperimenta, izuzev moje genijalnosti. Toliko sam bio prepun sebe da ni za trenutak nisam razumeo ulogu mladih ljudi koje je Eštonova odvodila u svoje odaje. Uspeh eksperimenta je ubrzo bio svima poznat, pa su zbog toga serum primili i ostali članovi uprave. Kao i kod Eštonove i kod njih je sve prošlo u najboljem redu. Samo nekoliko dana kasnije ubrizgavanje seruma izvršio sam na nekoliko visokih oficira, posle čega su se stvari počele odvijati vrtoglavom brzinom.
- Verovatno je izbeglički kamp oformljen posle toga. - nagađao je Lun
- Baš tako. Hotel je najednom bio prepun mladih devojaka koje nisu znale engleski, ali su neprestano bile strahovito uplašene. Svega mesec ili dva u kliniku stadoše dolaziti ljudi, čija pojava me je ispunila strahopoštovanjem. Bile su to ličnosti o kojima sam pre toga mogao čitati u novinama, ili ih gledati u izveštajima o džet-setu. Istovremeno, živci doktora Bernara su počeli popuštati i on mi je prvi put rekao nešto o užasima koji se dešavaju. Treba li da vam kažem da mu nisam ni reč poverovao? Tek kada je tri dana kasnije ustreljen u navodnom incidentu sa obezbeđenjem, počeo sam da shvatam ozbiljno njegove reči. Ponovo sam pregledao sve simulacije koje sam načinio da bih ostvario projekat nosferatusa i najzad sam shvatio da nema nijednog drugog objašnjenja za uspeh eksperimenta izuzev da subjekti piju krv iz vene drugog, potpuno svesnog ljudskog bića!
- Dakle, i oni postaju vampiri. - zaključi Lun.
- Ne! Nijedna osobina vampirskoga prokletstva ne prelazi na njih, izuzev besmrtnosti. Istovremeno, nisu otporni ni na povrede. Zauzvrat, pod određenim uslovima njihova tela se regenerišu. Međutim, preduslov bilo kakvog uspeha je krv ispijena direktno iz ljudskog krvotoka.
- Ta regeneracija... O kakvim uslovima vi u stvari govorite? - zapita ga Lun.
- Nauka kakvu sam ne tako davno poznavao na to pitanje ne daje nikakav odgovor. Sve je to u području legendi i mistike. Pa ipak ću pokušati da vam odgovorim najegzaktnije što mogu. Ono što zovem nosferatusom nije nikakvo ispijanje vampirske krvi, čak ni prerađene. To je ekstrakt dobijen komplikovanim hemijskim procesom, koji može biti izveden na nekoliko načina. Kada mi je Glorija Ešton dala prvi opis dobijanja tog ekstrakta, ona je to učinila samo da bi ispitala moje sposobnosti. U to vreme ona ni u kom smislu nije verovala da ću u svojim ispitivanjima stići toliko daleko, pa mi je ustupila najkomplikovaniju varijantu dobijanja ekstrakta, baš onu koja obezbeđuje podmlađivanje. Kao što se pokazalo, iako sam postupak izveo bez ijedne greške, subjekti su pomrli. Sramota mi je što vam moram priznati da sam dobro znao šta je tome uzrok. U opisu postupka se detaljno opisuje i prvi obrok posle ubrizgavanja. Znate, nije tu u pitanju jednostavno ispijanje krvi. Ta krv mora ispunjavati određene uslove, uslove koje u laboratorijskim uslovima nije moguće postići. Sestrinstvo je detaljno opisalo taj bogohulni ritual, kojim se predviđa da žrtva mora biti smrtno uplašena i seksualno uzbuđena pre konzumacije. Samo tako je uspeh izvestan. Eto, to je jeziva cena vraćanja mladosti.