Poslednja lunova avantura – deseto poglavlje /1 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

Poslednja lunova avantura – deseto poglavlje /1

Oceni ovaj blog
Mada je Džejnina pažnja bila zaokupljena iracionalnim, potpuno vanvremenskim prizorom, najednom postade svesna da se narod oko njih opustio i da više u njima nema onoga straha. Jedini zaključak koji je mogla da izvede je bilo to da su osećali da će grabljivica, odabravši žrtvu, sada odlepršati i ostaviti ih na miru. Dok su se impresije slegale u njoj, južnjakininja šaka se stegla baš poput kandže ptice grabljivice, pa se ta žena uspravila i ne ispuštajući prikupljeni buketić lagano se okrenula od onoga stada. Sada je lagano, istim onim gotovo nebeskim hodom krenula nazad, ka svojim sunarodnicima. Devojka se, takođe, pokrenula. Sada joj ruke opušteno padoše uz telo, a glava joj se rezignirano povila prema južnjakinji koja je smireno hodala ispred nje, malo postrance. Kao u u snu, sjajne bademaste devojčine oči se lagano otvoriše u neočekivano spokojnom izrazu. Sasvim spuštenog pogleda i stisnutih usana lagano povijajući kolena pratila je mračnu figuru
Veoma polagano napredovanje prema kampu nalagano je opreznošću i pokazalo se potpuno opravdanim, jer gusto raspoređena prikrivena stražarska mesta nisu bila nimalo uočljiva. Kada je Lun sa dvojicom svojih pratioca najzad presekao žicu i probio se među jadne nastambe kampa, odavno je minulo 22 časa. Oprezno se probivši ispod prostrtog veša najzad stigoše do ivice nastambe koja je gledala na improvizovani trg. Snažno monohromatsko svetlo reflektora je košmarnom prizoru koji se otvorio pred njihovim zaprepaštenim pogledom davalo jezivo oštre konture. Obnaženi mladi ljudi su ovlašnim dodirima svojih udobno zavaljenih elegantnih gospodara bili podsticani da se dodiruju po svojim najintimnijim delovima i kakofonija njihovih uzdaha je jasno davala do znanja da je ta erotska igra itekako uticala na njih. U centru koncentričnih krugova koje su činili nebrojeno puta umnoženi prizor koji ih je zaprepastio, nalazila se grupa zabrađenih u crno odevenih žena, najviše nalik na jato gavranova. Njihovi pogledi su bili upereni u jednu tačku, u tom trenutku Lunovoj ekipi nevidljivu, zbog isprečene zgrade. Po tihom žamoru i po povremenom zveckanju oružja znali su da se tamo nalaze oni nesretni ljudi sabijeni u gomilu i okruženi vojnicima. Snažno osvetljenje je ograničavalo njihovo prisustvo samo na senke koliba, ali je istovremenu Lunu olakšalo nimalo jednostavan zadatak pronalaženja omrznutih lica u mnoštvu koje je okruživalo trg. Posle podužeg traganja ugledao je Brauna, Majnarda i Falkona koji su se bavili istovrsnom perverzijom kao i svi prisutni, smešteni prilično daleko od njih, gotovo kraj samog ulaza u kamp. Kada se iza zida u njihovom vidokrugu pojavio subjekt intersovanja one grupe južnjakinja, jedini koji nije bio iznenađen prizorom, bio je njihov mladi severnjački saborac. Tamna spodoba izronila je neočekivano i veličanstveno, a za njom i jedna prelepa, potpuno gola devojčica. Hodala je graciozno kao gazela, spuštenoga pogleda i blago nagnuta prema zabrađenoj i ravnodušnoj južnjakinji. Ženino uspravljeno držanje i lagani lebdeći hod su prezrivo ignorisali postojanje lepotice koja je blago dodirivala njenu tešku odoru. Najednom devojčica zanesenim pokretom podiže glavu i Lun se gotovo zakleo da su njene polusklopljene oči za momenat postale svesne njihovog prisustva. Trenutak kasnije shvatio je da je njen pogled prepun topline upućen jezivoj saputnici. Možda je udaljenost varala, možda nije dobro uhvatio odsjaj u njenim zenicama, pa ipak, u dugim noćima nakon tih događaja, kada mu se ova scena ponovo i ponovo javljala u mučnim snovima, devojka je južnjakinju gledala kao ljubavnicu. Pogled je potrajao samo tren. Sledećeg trenutka devojče je shvatilo da je neposredno ispred njih gomila nepomičnih spodoba. Najednom razum kao da se vratio u nju, oči joj se naglo raširiše u prestravljenom izrazu i njeno telo prestade zavodljivo da se zanosi. Tek tada, kada je cura pokušala da se zaustavi, Lunu postade jasno da je onaj blagi dodir njenih bedara i južnjakininje haljine u stvari ruka vodiča koja čvrsto drži devojčine najintimnije malje. Uprkos ove nepokornosti južnjakinja nije izgubila ritam svoga hoda,kao da je ne zanima da li ta devojka želi ili ne želi da je prati. Nastavila je neumitno da napreduje prema svojim sunarodnicama, a snažni trzaj devojčinih bokova i bolni izraz njenoga lica jasno je govorio da je ruka njene predvodnice trgla njene dlačice. Sada je smireni hod tamne spodobe bio praćen snažnim trzajima nesretne devojke u kojima bi najpre njeni bokovi uznapredovali i tek nakon toga bi ih sustigle užurbane nožice i ostatak tela. Ruka koja ju je kontrolisala sada ju je bezobzirno kažnjavala za njenu neposlušnost. Onda su trzaji prestali i devojka je opet uspostavila ritam svojih koraka, ali izraz njenog lica je govorio da se plaši. Ne pomerivši se,kao da je reč o kipovima, zabrađene žene strpljivo su sačekale da devojka stigne u samo središte njihovoga ovlaš formiranog kruga. Kao i kod prve južnjakinje i njihovi pokreti su se razaznavali kao blagi pomeraji njihovih odora, pa su ipak, ti pokreti nabora na teškim tkaninama odavali su da se njihove ruke blago spuštaju na devojčino telo. Pokušavala je da se izmakne, međutim kontrola njene vodilje nije popuštala, i svaki pokušaj izmicanja kažnjavan je snažnim trzajem. Tamne haljine su je opkolile i ispod njih su provirivale šake koje su je milovale. Njena vodilja je i dalje napredovala istim onim nezaustavljivim tempom vodeći je na onaj perfidni način. Izgledalo je da je pravi cilj njihovoga puta u stvari ona gvozdena konstrukcija neobičnog izgleda koja je bila postavljena samo malo dalje. Sada su je svečanim korakom prema tome objektu pratile i ostale tamne prilike dodirujući nežno njezino telo i tako je upućujući ka cilju njenoga puta. Najzad se njena predvodnica zaustavila. Kao mračno jato, pokrivene prilike zaokolile su devojku i željno su je počele dodirivati prelazeći dlanovima preko njenih oblina. Međutim sada je to milovanje imalo svoj cilj i malo pomalo potiskivalo je devojku naniže i jasno se videlo da je primoravaju da se spusti na onu čudnu konstrukciju. Škrgutanje zuba mladog severnjaka upozorilo je Luna da u njemu raste bes. Ni on nije bio nimalo ravnodušan zbog užasa koji su posmatrali, ali je znao da ni po koju cenu ne smeju uzbuniti pre vremena ovaj raskalašni skup. Ako se razbeže pre dolaska udarnog odreda, svi njihovi napori biće zaludni. Spustivši mu lagano ruku na rame, dao mu je do znanja da ništa ne preduzima. Neočekivano, na samo par koraka od njih pojavila se Glorija Ešton. Neobični stav te žene je bio oličenje ženstvenosti i elegancije. Njena je noga, malo izbačena unapred sada zategla suknju jasno pokazujući liniju butine, a listovi koji su zbog takvog položaja kroz rastvoreni prorez na suknji bili otkriveni, delovali su neodoljivo i zanosno. Ruke nehajno prekrštene na grudima bile su oslonac za njene dojke, sada prkosno izbačene i jasno ocrtane tamnim džemperom. Zagrnuta preko ramena sakoom u čiji podignuti okovratnik je utonula njena savršena frizura, bila im je okrenuta svojim čudesnim profilom. Tamne i tanke negovane obrve bile su uzdignute, a njene oči su sa napregnutom pažnjom školarca posmatrale scenu sa očiglednim zadovoljstvom. Za trenutak im je zaklonila vidik, a kada se pomakla pred očima im se ponovo ukazala ona grupa. U rukama nekolicine južnjakinja bilo je neko bilje kojim su nekako nežno milovale njenu stražnjicu. Ostatak zabrađenih žena je blago pridržavao devojku dlanovima koji su se pomaljali ispod tamnih odora . Devojka je sada bila mirna i tiha poput bubice presamićena preko gvozdene konstrukcije. Za trenutak Lun je pomislio da se radi o pripremama za neko ritualno silovanje, pa ipak, sa tom scenom nešto nije bilo u redu. Njeno lice je bio u grču, niz obraze su joj tekle suze, a oči su joj bile ogledalo bola. Ono lišće bi se ponekad uzdizalo da ošine devojčinu stražnjicu, ali to nije moglo biti izvor onolike patnje. Žene koje su je pridržavale uopšte nisu bile grube, naprotiv, dlan položen na njeno oblo rame nežno se pomerao milujući je. Najednom Lunu postade jasno šta je izazivalo onaj bolni izraz na slađanome licu. U rukama morbidnim poslom zabavljenih južnjakinja bili su svežnjevi stare koprive. Neprestano su ovim svežnjevima čas prelazile po nežnoj koži, a zatim bi je brzim, odsečnim pokretom ravnomerno ošinule po prethodno nadraženom mestu. Kako je bilo sasvim dovoljno ruku sa ovim neočekivanim priborom u trenutku kada bi bila ošinuta već bi sledeći deo njene kože dodirivan i dražen da bi se i na njemu ponovio istovetni postupak. Naizgled paperjasti dodiri vrhovima snopa postepeno su njenoj koži dodavali boju, najpre roznjikavu, zatim sve rumeniju i zagasitiju, da bi zatim kratak udarac davao fantastičnu, gotovo umetnički osmišljenu crtu koja je malo pomalo produžavana na oslikanoj površini njenog tela. Južnjakinje su to činile sistematično, uz smirene i usklađene pokrete, pa su tako umotane u marame i haljine delovale kao sveštenice u nekom tajanstvenom verskom obredu. Kao da je njeno telo njihov oltar, devojka je nepomično trpela ovo poniženje. Najednom se u zbrku ludačkih zvukova umešalo neko neobično šuštanje. Nije to bilo ništa preglasno, ali imalo je neku iritirajuću frekvenciju koja je uporno kao svrab prodirala, dražeći svaki živac.

- NASTAVAK SUTRA-

Pošalji "Poslednja lunova avantura – deseto poglavlje /1" na Facebook Pošalji "Poslednja lunova avantura – deseto poglavlje /1" na Google Pošalji "Poslednja lunova avantura – deseto poglavlje /1" na My Yahoo! Pošalji "Poslednja lunova avantura – deseto poglavlje /1" na Live Pošalji "Poslednja lunova avantura – deseto poglavlje /1" na MySpace Pošalji "Poslednja lunova avantura – deseto poglavlje /1" na Twitter Pošalji "Poslednja lunova avantura – deseto poglavlje /1" na Digg Pošalji "Poslednja lunova avantura – deseto poglavlje /1" na del.icio.us

Oznake: lun
Kategorije
Novela

Komentari