Poslednja lunova avantura – deveto poglavlje /1 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

Poslednja lunova avantura – deveto poglavlje /1

Oceni ovaj blog
Uprkos žučne debate o svrsi ovoga događaja, ništa pametno nisu uspeli da smisle, pa nastaviše sa posmatranjem monotonih događaja kako u hotelu, tako i u kampu. Sledećeg dana postalo je više nego jasno da se nešto sprema : i u hotelu i u kampu započele su ubrzane pripreme za najavljeni “praznik” ili “gozbu”. Što se hotela tiče, gosti su se uzmuvali, često su ulazill i izlazili iz ambulante i odevali su se u svoju najsvečaniju odeću, uzbuđeno razgovarajući između sebe. U kampu su se oko trga razmeštale mnogobrojne, naizgled vrlo udobne stolice, a žitelji su delovali krajnje užasnuto zbog onoga što se dešavalo. Mladi severnjak je takođe delovao uplašeno i neprestano je pokušavao nešto da im saopšti. Posle nekog vremena Džejn postade sigurna da je u nerazumljivoj bujici reči razaznala reči “sabat” i “svarog”, što je upućivalo na paganskog boga kojem su se svojevremeno žrtvovali hrišćani. To ju je učvrstilo u verovanju da je još prvi put bila u pravu, ali ostatak ekipe i nadalje nije odobravao njene teorije. Predveče su gosti hotela u grupama počeli napuštati predvorje, i svi su se složili da će se te noći desiti nešto veliko. Proverili su pripravnost udarnog odreda i potvrđeno je da je sve spremno. Jedina zabrinjavajuća novost je bilo navlačenje crnih oblaka u predelu vojne baze, ali su dobili uveravanja da nikakva oluja neće sprečiti njihovu odlučnu akciju.
Događaji koji slede su, svaki put kada bi ih se Lun i njegovi prijatelji posle toga prisetili, u njima izazivali nekontrolisanu jezu, i to ne zbog samoga užasa koji je usledio, već zbog besmislene okrutnosti kojoj su podvrgnuti ljudi koji svem tom zlu nisu pružili nikakav otpor. Zato ćitaocima osetljivijih živaca savetujemo da ovo poglavlje preskoče. Oko 21 čas uveče, nešto pre pristizanja gostiju hotela, čuvari su na strani suprotnoj od ulaza u kamp okupili celokupno stanovništvo ubogoga naselja. Malo postrance očito su se dosađivali, nedavno pristigli Pacov Bili i Glorija Ešton koja je sa izrazom neizmerne dosade posmatrala gomilu izbeglica. Uskoro su počeli pristizati i elegantni gosti hotela, među kojima je bilo i nekoliko veoma poznatih estradnih ličnosti. Sem je sa čuđenjem uočio prisustvo nekih holivudskih zvezda i vrlo poznatih muzičkih izvođača. Kako su pristizali, tako su prilazili onoj gomili i odabirali ponekog od mladih ljudi koji su se zbunjeno meškoljili pred njihovim zainteresovanim pogledima. Na veliko iznenađenje Luna i njegovih prijatelja oni koji su bili odabrani pokazivali su, bez ikakve sumnje, olakšanje zbog toga izbora i smesta zbacivali sa sebe i poslednju krpicu, da bi pitomo pratili svoga novog elegantnog gospodara do neke od stolica poređanih u višestrukim nizovima oko improvizovanog trga. Sada je bilo potpuno jasno da je događaj na koji su bili upozoreni otpočeo i Markinč se, po prethodnom dogovoru, javio komandantu udarne jedinice. Na njegov užas nad planinskom bazom, gde su njihovi saveznici bili stacionirani, besnela je nezapamćena oluja i uzletanje helikoptera nije dolazilo u obzir. Udarni odred je morao krenuti suvozemnim putem, što je značilo da će im za dolazak trebati najmanje dva do tri sata. Neočekivana teškoća je među Lunove prijatelje unelo nemalu strepnju, koja je kod Luna prešla u bes kada su se u kampu pojavila trojica Lunovih iskonskih neprijatelja. Niko nije mogao izmeniti odluku o polasku, mada je Džejn prevazišla samu sebe. Lun se ponašao kao da je opsednut. Jednostavno je morao biti u blizini kampa, ne želeći ni po koju cenu da dozvoli da se Braun, Majnard i Falkon ovoga puta izvuku. Posle dugoga natezanja odlučeno je da na neizvesnu misiju sa njime pođu Sem i mladi severnjak, a da nadgledanje monitora i vezu sa udarnim odredom odrade Džejn i Artur Markinč. Još pre njihovoga polaska u kampu su se stvari počele usložnjavati. Gosti su završili sa prebiranjem i sada su uglavnom sedeli u svojim stolicama, dok su njihovi novoizabrani puleni, goli kao od majke rođeni, čučali u prašini pod njihovim nogama. Sada se među ostale žitelje kampa uvukao neki nemir i naizgled se neki tamni oblak navukao nad njima. Vojnici kao da su nečim bili odbijeni počeše da se povlače od izbeglica i stadoše da repetiraju oružje. Najednom nastade neka neobična napetost i vazduh postade naelektrisan kao pred oluju, prepun nekoga napregnutog iščekivanja. Onda se polako i preteće, vukući noge u vidokrugu kamere pojavila grupa južnjaka. Muškarci su bili natovareni nekim sportskim torbama, a žene su iza njih u njihovim tamnim haljinama i uvijenih glava napredovale tiho poput sablasti. Efekat njihove pojave bio je spektakularan i kao da se neki uzdah oteo iz okupljenog naroda. Istovremeno sa njihovim preplašenim pogledima, koji su se sa očiglednim strahom pružali prema južnjacima, nekoliko žena, vrišteći panično, pokušalo je da pobegne.Vojnici su im zaprečili put i gurajući ih oružjem vratili su ih u gomilu, koja je nemirno počela da se ugiba. Nimalo impresionirani ovom panikom, južnjaci su se zaustavili u centru improvizovanog trga, kraj one gvozdene, nakaradne skalamerije. Odloživši svoj tovar, muškarci se spustiše u turski sed da bi ravnodušno počeli da zavijaju svoje cigare. Njihove žene su se skupile u nekom zavereničkom raspoloženju i počele su da se došaptavaju, Sada je narod zaista bio preplašen. Sabijali su se, gurali i lagano pomerali unazad, kao da su želeli da budu što dalje od ovih novopridošlih, neobičnih likova. Najednom su okupljeni severnjaci pokušali proboj kroz kordon, ozbiljno potiskujući vojnike. Nastalo je komešanje i čuvari počeše da gube kontrolu nad masom. Za trenutak Džejn je bila ubeđena da će ta pobuna oduvati okupljenu stražu, ali je nekoliko rafala ispaljenih nisko nad njihovim glavama efektivno dovelo situaciju u red i vratilo severnjake na predviđeno mesto. Južnjaci su staloženo ostali tamo gde su se i zaustavili očigledno čekajući da vojnici smire situaciju. Trenutak pre nego što su krenuli Sem je zapazio da je Pacov Bili očito dobro raspoložen jer se neprestano smejuljio i da Glorija Ešton izučava one izbeglice uz neko mrzovoljno i prezirno mrštenje, ali sa nekom intenzivnom pažnjom. Najzad njih trojica krenuše, a Džejn i Artur su sa sve izraženijim osećajem odvratnosti nastavili da prate događaje u kampu, gde je nemir među izbeglicama nagoveštavao da se nešto dešava. Okrenuvši glavu ka ekranu koji je scenu prikazivao iz drugoga ugla, Džejn je primetila da je jedna od onih zabrađenih žena lagano došetala do onog stada. Jedno vreme je lagano hodala ispred ljudi koji su se prestravljeno sabijali jedno uz drugo i pažljivo ih je odmeravala. Međutim, njena je pažnja posebno bila usmerena na vrlo mlade devojke. Istini za volju, Džejn je u tome trenutku bila duboko impresionirana tim tamnim anđelom koji se kretao lagano poput aveti duž linije koju je činio preplašeni narod. Kao neka šiparica zablenula se u jedva otkriveni deo njenog lica koji je njena marama ostavljala vidljivim i unutar kojega su sijale tamne, inteligentne, i čudesno zavodljive oči, koje su jako upadljivo preskakale muškarce i analitički odmeravale devojku po devojku,. Zapazila je njen oštro povijen nos koji se donekle nazirao pri dnu, prekriven maramom, i koji je pojačavao utisak o proračunatosti i inteligenciji te enigmatične osobe. Nije nikako mogla da se otme utisku da posmatra pticu grabljivicu. Posle dugotrajnog šetkanja i pažljivog zagledanja, što je izazivalo preplašeno talasanje među okupljenima, najednom se zaustavila ispred jedne prelepe brinete. Oči južnjakinje zadovoljno su se opustile i sada su se usresredile na, zavodljivo istaknut ofucanom haljinom, kruškasti prizor njenih bokova. Ne skrećući fokusirani pogled sa odabranoga detalja, polagano se zaputila prema njoj. Njen hod je bio neobičan, potpuno zakriven tamnom odorom, negirajući i samu pomisao da se ispod nje nalazi ljudsko biće. Možda je baš zbog toga delovala kao svetica, kao da je lebdela nad zemljom. Kretala se lagano, kao da šeta, ali to njeno lagodno približavanje je onu devojku bacilo u histerično ludilo. Trzala se unazad pokušavajući da pobegne, međutim gusto opkoljena ostatkom naroda, nije imala kuda. Džejn je imala utisak da su oni oko nje, shvativši da je grabljivica odabrala svoju žrtvu, namerno zagrađivali put prestravljenoj devojci, sprečavajući je tako da umakne ženi koja je, kao da u bašti dolazi da uzbere neki cvetić, sasvim nehajno prilazila svome plenu. Najzad je južnjakinja stigla do svoje odabranice, oko koje je nastalo neko ulegnuće, kao da su se svi trudili da budu što dalje od nje. Južnjakinja nijednog trenutka nije dizala pogled sa njenih kukova i za trenutak je izgledalo kao da će proći pored nje. Zaustavila se tik uz nju, a onda je Džejn imala utisak da se na njenoj širokoj ravnoj haljini uzdiže neka izraslina što se pruža prema devojci. Tren kasnije je shvatila da je to u stvari njena ruka, potpuno zakrivena odorom, dohvatila devojčinu haljinu negde u visini gornjeg dela butina na rastvoru, između dva dugmeta. Pa ipak, ona nije učinila ništa drugo do snažnog prihvatanja toga materijala, ali je curica u panici odskočila unazad i uz nagli zvuk cepanja otkinuti dugmići sa njene haljine se razleteše na sve strane. Južnjakinja je uporno i dalje čvrsto stezala kraj njene haljine kao da u ruci drži neki dragoceni plen. Pred Džejninim iznenađenim očima bljesnula je devojčina koža i široke, ne baš atraktivne bele gaće. Nisu to bile gaćice na kakve se ona navikla, nego neko bezoblično parče pamuka, više nalik kratkim pantalonicama nego ženskom vešu.

Pošalji "Poslednja lunova avantura – deveto poglavlje /1" na Facebook Pošalji "Poslednja lunova avantura – deveto poglavlje /1" na Google Pošalji "Poslednja lunova avantura – deveto poglavlje /1" na My Yahoo! Pošalji "Poslednja lunova avantura – deveto poglavlje /1" na Live Pošalji "Poslednja lunova avantura – deveto poglavlje /1" na MySpace Pošalji "Poslednja lunova avantura – deveto poglavlje /1" na Twitter Pošalji "Poslednja lunova avantura – deveto poglavlje /1" na Digg Pošalji "Poslednja lunova avantura – deveto poglavlje /1" na del.icio.us

Ažurirano 01.01.2012. u 04:03, autor: Stipan Severnjak

Oznake: lun
Kategorije
Novela

Komentari

  1. Marija (avatar)
    Pogresila sam, vracala sam se na prethodni deo, pa sam tamo ostavila komentar.
    Sve je veca napetost, eto mene ujutru.