Poslednja lunova avantura – osmo poglavlje - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

Poslednja lunova avantura – osmo poglavlje

Oceni ovaj blog
Lunov povratak u skrovište dočekan je sa velikim olakšanjem. Preko kamera u kampu saznali su za veliku uzbunu i sve dok se nije pojavio sa svojim novim prijateljem, niko nije znao šta se događa. Informacije koje im je doneo među prijatelje mu je unelo još veću nedoumicu nego morbidna scena sa Ernestinom Braun. Begunac iz kampa im zbog svog totalnog nepoznavanja engleskog jezika nije bio ni od kakve koristi, pa su zbog toga morali pokušati sa donošenjem kakvih-takvih zaključaka na osnovu onoga što im je Lun saopštio. Najlakše je bilo sa činjenicom da se povremeno iz hotela oni odvedeni nikada ne vrate u kamp. Na osnovu viđenog nije bilo teško zamisliti najbizarnije erotske igre koje su lako mogle dovesti i do smrtnog ishoda. Mnogo je teže bilo definisati taj “praznik”. Bilo je više nego jasno da se radi o nečemu jezivom, ali šta bi to moglo biti niko, izuzev Džejn, nije imao nikakvu ideju. Njena je zamisao takođe bila na klimavim nogama. Naime, po njenom mišljenju noć između 30. aprila i 1. maja je po nekim paganskim ritualima vreme veštičjeg sabata, kada se neretko u nekim neopaganskim kultovima prinose žrtve mračnim božanstvima. Te žrtve mogu, u ekstremnim slučajevima, biti i ljudske. Njena teorija je imala nekoliko ozbiljnih nedostataka. Kao prvo, jednodušno je prihvaćeno da je Pentagon suviše realna moć da bi se bavila satanističkim obredima i praznoverjima. Preovladalo je i mišljenje da trojica ovejanih gangstera ne bi poveli ovakvu akciju ako u njoj ne vide veliku materijalnu dobit. Džejnino insistiranje na činjenici da su mnogi gurui zaradili bogatstva nije mnogo pomoglo, jer gosti hotela su bili vrh svetskoga krema i samim tim prilično otporni na sve vrste ucena. Pošto se u ovome nisu složili, na red je došla sledeća sporna činjenica. Da li je vreme da se pokrenu specijalne jedinice? Džejn je smatrala da je to neophodno, Lun je bio neodlučan, ali je preovladalo Markinčovo mišljenje, po kome prerano pokretanje akcije može imati katastrofalne posledice. Ipak su radio-vezom javili komandi da je najverovatnije vreme pokretanja akcije noć između 30. aprila i 1. maja. Najzad je dogovoreno da se nastavi osmatranje hotela i kampa, a ako prilike dozvole i da se nekako postave prislušni uređaji, prvenstveno u kancelariju Ernestine Braun. Pridošlica se pokazao izuzetno korisnim, jer je u znak zahvalnosti zbog neočekivanog spasa preuzeo na sebe ulogu hausmajstora. Neprestano je bio zauzet čišćenjem, pripremom obroka ili finim podešavanjem tehnike u koju se očito jako dobro razumeo. Posebno iznenađenje je izazvala brzina kojom je rastavio i sastavio Semove revolvere koje mu je ovaj poverio posle upornog insistiranja. Momak se izuzetno dobro snalazio sa oružjem i posle toga su ga snabdeli jednim od uzija koje su držali u rezervi. Tako su nastavili sa dosadnim osmatranjem svojih neprijatelja. Već istoga prepodneva u hotelu se održao sastanak glavešina tajanstvene organizacije, baš u vreme Lunovog i Džejninog dežurstva. Rajtova pojava je izazvala pravu uzbunu, pa su Sem i Artur smesta probuđeni. Lun je i pre toga pretpostavljao da su tri gangstera smeštena negde u naselju pri hotelu, negde gde ne postoje sigurnosne kamere, ali sve dosada za tu pretpostavku nije bilo nikakvih dokaza. Dodatno uzbuđenje je izazvala njegova neverovatna mladolikost, ali tog trenutka to je bilo od sekundarnog značaja. Lun je, uprkos Džejninom protivljenju, po svaku cenu želeo da se prišunja hotelu i otkrije lokaciju na kojoj se nalaze njegovi najveći neprijatelji i po mogućnosti tamo podmetne prislušne uređaje. Tako su Lun, Sem i mladi severnjak, pre no što je sastanak došao do svog vrhunca, hitro krenuli svojim vozilom ka hotelskom kompleksu, ostavljajući Džejn i Markinča da preko monitora prate događaje u hotelu. Nadomak naselja pred njima se isprečila neočekivana prepreka. Jedno vozilo je bilo pribijeno uz ogromno jasenovo drvo, a drugo je poprečno zaustavljeno zatvaralo prolaz pred njima. Šuma im je zaklonila pogled na ovaj događaj sve do trenutka kada su skoro naleteli na ovu prepreku i ugledali su debelu crnkinju kako pokušava da se izbaulja iz smrskanih kola. Trenutak kasnije iz drugih kola iskočiše dvojica južnjaka od kojih je jedan otvorio vatru na njih, a drugi je iz neposredne blizine ispalio dva metka u Ernestinu Braun. Mladi severnjak je reagovao zapanjujućom brzinom : i pre no što su se kola zaustavila, otvorivši vrata i istovremeno dohvatajući oružje, iskočio je iz kola i kotrljajući se ispalio je nekoliko kratkih rafala koji su oborili napadače, a zatim se zastrašujućom brzinom našao kraj njih i dovršio je posao sa po jednim metkom ispaljenim u njihove glave. Sem je zabezeknuto buljio u prebrzo izvedenu scenu :
- Ama.. ama šta je ovo bilo, hiljadu mu krvoločnih murina! - Ni Lun nije bio ništa manje
impresioniran brzinom, obučenošću, a pre svega smrtonosnom efikasnošću njihovog novog, ali izgleda i prilično krvoločnog saveznika :
- Ovako nešto zaista nisam očekivao od njega. Možda se radi o nekom demobilisanom vojniku. -
pokušavao je Lun da pronađe objašnjenje.
- Nisam ni trepnuo, a on im je obojici već pucao u potiljak. To nije vojnik nego prokleti nindža! -
Sem nikako nije uspevao da se sabere. Mladić je neobično mirno stajao kraj
svojih žrtava, valjda čekajući uputstva šta treba da uradi. Lun je izašao iz kola i prišao je Braunovoj. Obe rane na njenim grudima bile su smrtonosne, ali oči su joj bile otvorene i teško je dahtala :
- Ti... Baš ti... - teško izgovarajući reči zablenula se u lik što je iskrsnuo pred njom. Lun čučnu kraj
nje i položi joj ruku na čelo. Ona ga je gledala sa nekom nadom. Za trenutak je pomislio da nije svesna da joj je život završen. Pogrešio je
- Gotova sam, zar ne? - znala je odgovor i pre nego što se Lun oglasio.
- Da. - nije u njenom pogledu bilo tuge, više je to delovalo kao veliki umor.
- Slušajte... Alfa mužjak... U podrumu hotela... Morate ga eliminisati... Glupo sam uletela u sve to...
Štraus... On zna šifre... Morate alfa mužjaku probiti srce. - naglo se zakašljala bljujući krv. Radio veza u kolima je zapištala i Sem se javio. Istovremeno mladi severnjak je zabrinuto počeo da gleda niz put. Braunovu je očito obuzelo kajanje i Lun je hteo to da iskoristi :
- Šta je to što treba da se dogodi u kampu prekosutra? - Zapitao ju je.
- Ahh... Gozba...Strah...Bol...Krv...- Opet se zakašljala, a zatim je klonula. Bila je mrtva. Sem mu
je, trenutak kasnije, uznemireno doviknuo iz kola :
- Požuri Donalde, milion mu morskih nemani, Artur mi je upravo javio da iz hotela kreće velika
potera! - Lun požuri ka kolima i za trenutak su obojica izgubili iz vida svog mladog saborca. Nagli
bljesak ih je je zabezeknuo, da bi tren kasnije shvatili da je severnjak zapalio razliveni benzin oko Braunove. Sem je na to pobesneo i ne mogavši više da se suzdržava sasuo je podugačku salvu samo njemu svojstvenih kletvi u pravcu mladoga krvoloka. Mladić je uporno nešto govorio, ali nisu razumeli ništa od tih žustrih opaski. Pa ipak, Lun je razaznao jednu reč – vampir! Smirio je Sema, shvatajući najzad razloge neobičnog severnjakovoga postupka i žurno je poterao kola sklanjajući se sa puta. Uprkos primećene potere, mirno stigoše do skloništa i ponovo pretresoše događaje u svetlosti novih saznanja koja im je pred smrt pružila Ernestina Braun. Pa ipak, to što su od nje čuli samo je dodatno zamrsilo sliku za koju su verovali da se polako razbistrava. U svakom slučaju jedno je bilo sigurno. U kampu će se desiti nešto strašno. Nije im ostalo ništa drugo nego da i dalje osmatraju žiže svog interesovanja : kamp i hotel. Ideja o akciji kojom bi se u hotel podmetnuli prislušni uređaji je odbačena pošto su Lun i njegov najnoviji prijatelj, posle jednog opreznog obilaska okoline, zaključili da se po okolini neprestano vrzma obezbeđenje hotela, očito u potrazi za njihovim skrovištem. Pojam alfa mužjak je ostao potpuno nerazjašnjen. Doktor Vilhelm Štraus, jedini čovek koji je mogao da im razjasni tu misteriju, bio im je nedostupan. Toga dana se ništa posebno interesantno nije desilo, pa ni veći deo idućeg dana njihovo osmatranje nije donelo nikakve spektakularne rezultate. Tek predveče dvadesetdevetoga pokret je na njihove ekrane ponovo doveo vrhunski obezbeđena vrata u podrumskim prostorijama hotela. Prizor koji su ugledali posebno je uzbudio njihovog mladog saveznika, jer ugledali su dvojicu južnjaka predvođenih jednom medicinskom sestrom, gde gone mladog, potpuno nagog žitelja kampa, ne štedeći pri tome surove udarce. Čak je i Sem videvši taj prizor glasno izrazio razumevanje za krvožednost njihovog mladog prijatelja koju je iskazao pri onom sukobu u kome je poginula Ernestina Braun. Mlada žena koja je predvodila grupu otvorila je blindirana vrata, na Lunovu žalost zakljanjajući telom pogled na tastaturu dok je ukucavala šifru. Momak je tamo uveden, i nastala je pauza prepuna uzbuđenih komentara. Jedino što su razaznali za kratko vreme dok su vrata bila otvorena je bilo to da je ta prostorija osvetljena nekim prigušenim crvenkastim svetlom, kao da je u pitanju fotografska mračna komora. Markinč je čak izrazio uverenje da se tamo nalazi taj misteriozni “alfa mužjak”, ali za tako nešto nije bilo nikakvih opipljivih dokaza. Nekih sat vremena se ništa nije dešavalo, barem na prostoru ispred vrata koji im je bio dostupan, a zatim su se vrata otvorila i iz prostorije je ravnodušno izašla najpre ona medicinska sestra, a za njom i dvojica južnjaka koji su za sobom vukli beživotno telo mladića kome je na grudima zjapila užasna otvorena rana. Grupa je nestala iz vidokruga kako se i pojavila i time je predstava bila završena.


Pošalji "Poslednja lunova avantura – osmo poglavlje" na Facebook Pošalji "Poslednja lunova avantura – osmo poglavlje" na Google Pošalji "Poslednja lunova avantura – osmo poglavlje" na My Yahoo! Pošalji "Poslednja lunova avantura – osmo poglavlje" na Live Pošalji "Poslednja lunova avantura – osmo poglavlje" na MySpace Pošalji "Poslednja lunova avantura – osmo poglavlje" na Twitter Pošalji "Poslednja lunova avantura – osmo poglavlje" na Digg Pošalji "Poslednja lunova avantura – osmo poglavlje" na del.icio.us

Ažurirano 31.12.2011. u 02:57, autor: Stipan Severnjak

Oznake: lun
Kategorije
Novela

Komentari

  1. Marija (avatar)
    Uz poslednji predah pred 'najludju' noc, citam tvoju pricu.
    Krajem ove godine, obelezio si moj boravak na forumu svojim prisustvom i divnim pricama. Nadam se nastavku vec sutra, bar u neke kasnije sate.
    Sad nek se i Lun odmori. Pozdrav
    Ažurirano 31.12.2011. u 18:06, autor: Marija
  2. Stipan Severnjak (avatar)
    Lepo se provedi noćas, Lepotice!
    Neka ti iduća godina bude ispunjena divnim promenama.

    Nastavak? Pa u ranu zoru, kao i obično...