Poslednja lunova avantura – sedmo poglavlje - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

Poslednja lunova avantura – sedmo poglavlje

Oceni ovaj blog
Ernestina Braun je prezrivo odmeravala Vilhelma Štrausa. Nevoljno je morala priznati da bez umeća tog antipatičnog lika od celog ovog projekta ne bi bilo ništa, pa priznala ona to ili ne, ni od njene uloge direktorice hotela, pa ipak nikada joj se nije dopadao taj čovek. Jednostavno je imala utisak da tip igra u drugoj ligi. Nije tu ništa pomagala doktorova napadna ljubaznost koju je pokazivao prema njoj svaki put kada bi se susreli. Doktora Štrausa su gazde smatrale važnijim od nje i to je u njoj pobuđivalo ne baš zanemarljivu zavist. Još više ga je prezirala zbog toga što je on bio jedini od svih prisutnih koji nikada nije koristio terapiju, što je bilo više nego očito po ruiniranosti Štrausovog lica i tela. Bio je izboran, mlohav, opušten, okruglast, ćelav i večito neuredan. Jednom rečju mator. Nije više mogla da svladava odvratnost pa je skrenula pogled i sa divljenjem je odmerila ponositi stav i zategnuto telo Glorije Ešton, duboko uverena da joj je u najmanju ruku slična. Nelagodno se trgla pred mrkim pogledom Pacov Bilija i naglo je spustila pogled. Taj čovek ju je zaista plašio. Začudo, Eštonova je bila po njenim merilima žena dostojna divljenja, iako je po mestu u hijerarhiji i ona bila daleko iznad nje. Čak ni Glorijin prezriv odnos prema njoj u tome ništa nije menjao. Kada je najzad u prostoriju nehajno ušao visoki suvonjavi čovek klerkgeblovskih brčića u pratnji dvojice južnjaka iznebuha njenom kancelarijom zavlada tajac. Dakle, sastanak je mogao da počne. Gospodin Rajt očito nije bio u vrhunskom raspoloženju.
- Svi znate šta se noćas desilo, pa to neću još jednom opisivati. Naša mala tajna je otkrivena i pitanje je dana kada će se događaji početi odvijati jako nepovoljno po naše poslove. Čovek koji je izveo jučerašnji napad je neko koga ne smemo potcenjivati. Glorija možda pamti dečaka koga smo davno bili usvojili, ali se u vreme kada se oteo kontroli i postao napast, već bila posvetila svojim opsenarskim aktivnostima. Ostali ga verovatno znaju bar po čuvenju. Majnard ga je video i to baš ovde u hotelu – izgovorivši to sa prezrenjem je odmerio Braunovu, zbog čega je debelu crnkinju oblio hladan znoj
- Radi se o Donaldu Sikertu, alias Lunu! To je najneprijatnija uhoda koju smo mogli zamisliti.
- Dame i gospodo, iskušenje pred nama je veliko.
- Ne dopada mi se tvoja opaska o opsenarstvu, Rajte. Bojim se da tvoja ograničena moć shvatanja
ne prihvata činjenicu da si samo zahvaljujući drevnim receptima sestrinstva još uvek mlad! - Oglasi se Glorija Ešton.
- Nisi u pravu ni što se tiče mojih informacija o Donaldu Sikertu. Doduše, u kampu ga nisam prepoznala, ali dobro znam sa kime imamo posla.
-Polako Glorija, nemamo vremena za tvoju uvredljivost - Odvrati Rajt mirno
- Ako problem ostavimo nerešen naš prijatelj će rovariti sve dok ne otkrije sve delove naše male tajne, a to nam ni u kom slučaju ne odgovara. Sad nam preostaje samo jedan izbor, a to je da ga pronađemo i likvidiramo.
- Moji ljudi ne mogu napuštati kamp – oglasio se visoki čovek iz ugla sobe
- Posle ovako masovnog pokušaja bega bojim se da će pitomci biti veoma nedisciplinovani.
- Zahtevao sam pojačanje, ali ono će biti raspoloživo tek za dve nedelje. Dotle ne mogu rizikovati odsustvo niti jednog čoveka!
- Bojim se generale da to nije dobra vest. - Rajt se sada okrenuo ka njemu.
- Na raspolaganju imamo ove momke – teatralno pokaza na svoje pratioce.
- Ali pitanje je koliko će oni biti savesni ako je reč o lovu na nekog britanca. Što se tiče naših štićenika oni su veoma pouzdani, jer između njihovih naroda stoji vekovna mržnja, još više pojačana nedavnom nadmoći severnjaka. Nema toga što oni neće učiniti da stanovnici kampa što više pate. Najzad begunce su oni pohvatali, a ne vaši marinci. Međutim, prosto ne znam čime bi ih naterao da iz vida izgube svoje iskonske neprijatelje samo da bi se lomatali po bespuću tražeći neku, za njih, beznačajnu ličnost. Možda bi mogli da ih zamenimo. Marinci bi pošli da traže Luna, a moji momci bi za to vreme čuvali kamp.- Rajtu je to delovalo logično.
- Bojim se da bi to izazvalo mnogo nepotrebnih rasprava među mojim vojnicima. Posle svega što su videli i komande da se kamp ni po koju cenu ne sme ostaviti bez zaštite, jedno takvo naređenje bi ih moglo pokolebati u veri da sve ovo rade zbog širenja demokratije.- Poslednja je misao izazvala pomalo ironičan smeh među okupljenim ljudima. General Alister, međutim, nije menjao zabrinuti izraz lica nastavljajući da iznosi mišljenje.
- Bojim se da vaše vickasto raspoloženje nimalo ne odgovara trenutku. Ako mislite da je Pentagon pod totalnom kontrolom nas četvorice koji smo se odlučili za podršku vašem projektu, grdno se varate. - nastavio je Alister.
- Podršku projektu koji vam je doneo besmrtnost – ispravi ga Glorija Ešton.
- Naravno, baš tom projektu – besno ju je odmerio Alister porumenevši.
- Pa ipak to ne menja činjenicu da moje ljude ne treba nikako postavljati u situaciju koja će podsticati njihove sumnje. Ukoliko glasine o projektu dospeju do naših protivnika, celo će ovo mesto jednostavno nestati!
- Problemi se zaista usložnjavaju. Ostaje samo da sa malim brojem svojih najvernijih ljudi pretražimo okolinu, žbun po žbun, ili da iščekamo to pojačanje. Ali tu se postavlja jedno pitanje. Očito je da naš neprijatelj na oku drži kamp, a hotel izbegava. Više je nego izvesno da je general Alister u pravu kada govori o ukidanju projekta u slučaju da se glasine rašire pre vremena. Najzad, priznajmo da smo sve naše resurse koristili samo za svoje potrebe. Besmrtni vojnici koje bismo trebali prikazati javnosti nisu još ni u početnoj fazi ispitivanja. Ali pitanje o kome sam govorio je ovo : Zašto se Lun okomio na kamp? Odgovor se nameće sam po sebi – kao i nama i njemu je poznato da Pentagon nije homogen. Ukoliko u kampu, koji je pod njihovom nadležnošću, dođe do neobičnih događaja može da alarmira naše neprijatelje. Zbog toga predlažem odlaganje planirane operacije.
- NE! - Vrisnula je Glorija Ešton sa izrazom neopisive strave na lepom licu.
- Nemate pojma sa kakvim užasom ćemo se suočiti ako se Valpurgiska gozba odloži! Žrtva mora biti prinesena bez obzira na okolnosti! Svarogov simbol očekuje ono što mu pripada i ne bude li to dobio teško nama!
- Hmm... Ti to ozbiljno? Doktore? - zamišljeno se Rajt okrenu Dr. Štrausu.
- Ne znam mnogo o veštičjim sabatima, ali znam da je nekoliko nerešivih problema u tretmanu rešeno zahvaljujući memljivim drevnim rukopisima koje mi je Glorija ustupila. Ali čak i kada ne bi bilo tako, ona bi bila u pravu i sa čisto naučnog gledišta. Svi gosti, uključujući i vas, primili su kritičnu dozu nosferatusa pre dva dana. Ako za tri dana nivo adrenalina ne bude dovoljno pojačan, doći će do degeneracije, a zatim do odbacivanja...
- Ukratko, recite to ukratko! - Nervozno ga prekide Rajt.
- Umrećete od starosti, baš kao i moji prvi neuspešni eksperimenti!
U prostoriji zavlada tajac. Lica prisutnih se smrknuše i njihovi nervozni pokreti su pokazivali da ih je Štrausovo objašnjenje duboko potreslo. Rajt prekide tišinu :
- Pa, onda ćemo rizikovati. Bili, ti od ovoga trenutka preuzimaš ulogu direktora. Oprezno nastavi pripreme... - Pacov Bil ga začuđeno pogleda.
- ŠTAAA! - Urlik Ernestine Braun je izražavao neopisiv bes. Rajt se okrenu.
- Da, i za Ernestinu imam jednu novost. Zar ti Majnard nije izričito zabranio da napadaš Luna? Da nije bilo tvoga nesmotrenog poteza Lun bi nam bio pred očima i ne bismo ni izbliza bili u ovakvom haosu. - Hladno je pogleda.
- Da nije bilo onog poručnika, taj vaš Lun bi odavno bio mrtav! - Viknu ona.
- Zar optužujete moje ljude za sabotiranje?- Ljutiti Alisterov glas je prekinu.
- Taj čovek je u Džeksonovim očima bio gost hotela, a naređenja koja je dobio su bila da se na području kampa gosti hotela moraju odbraniti od svakog vida agresije, bez obzira na okolnosti! On je upravo to i učinio.
- Naravno, generale, naravno. Ali Ernestina mora biti nagrađena zbog svoje preduzimljivosti. - izrekavši to Rajt naglo iz futrole ispod pazuha trgnu svoj pištolj. Međutim, Ernestina Braun je odrasla u Harlemu i njeni instinkti su je brzo upozorili na promenu u Rajtovom glasu. Neverovatnom brzinom za tako krupnu ženu, ona se baci kroz zatvoreni prozor prizemlja na ulicu ekstravagantnog naselja. Pucnji i tresak prozora su zvučno upotpunili njen neverovatni beg, dok su svi u prostoriji bili dvostruko šokirani. Niko nije očekivao Rajtov napad, a još manje od toga munjevitu reakciju ogromne crnkinje. Motor koji je nedaleko pokrenut, a zatim škripa guma, davala im je do znanja da se Braunova dočepala kola i bezglavo beži od smrtne opasnosti. Rajtovi pratioci su izjurili iz kancelarije gotovo pre no što su krhotine razbijenog okna dodirnuli patos i samo tren posle zvukova pokretanja prvog automobila, prisutni začuše urlik još jednih kola koja hitro startuju.


Pošalji "Poslednja lunova avantura – sedmo poglavlje" na Facebook Pošalji "Poslednja lunova avantura – sedmo poglavlje" na Google Pošalji "Poslednja lunova avantura – sedmo poglavlje" na My Yahoo! Pošalji "Poslednja lunova avantura – sedmo poglavlje" na Live Pošalji "Poslednja lunova avantura – sedmo poglavlje" na MySpace Pošalji "Poslednja lunova avantura – sedmo poglavlje" na Twitter Pošalji "Poslednja lunova avantura – sedmo poglavlje" na Digg Pošalji "Poslednja lunova avantura – sedmo poglavlje" na del.icio.us

Ažurirano 30.12.2011. u 05:03, autor: Stipan Severnjak

Oznake: lun
Kategorije
Novela

Komentari

  1. Marija (avatar)
    Ovih dana puno radim i jedva stizem da udjem na forum i bacim pogled na blogove. Tako mi je i jutarnja kafa vrlo kratka, ali za Lunovu avanturu ima dovoljno vremena. Svidja mi se sto je pises jasno, bez ulepsavanja, sto ima vrlo detaljnih opisa morbidnih scena. Ne znam koliki je format cele price, ali svakako ima materijala za jedan roman, toliko imas ideja i zapleta.
    Pozdrav
  2. Stipan Severnjak (avatar)
    Hvala Marija - ali najmorbidnije tek dolazi.