Iz bukvara uspomena: P kao POZORIŠTE - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Borac za prava zivotinja

Iz bukvara uspomena: P kao POZORIŠTE

Oceni ovaj blog
[IMG]http://4.*****************/-4PlyhKEH5to/TtLsOu2zO6I/AAAAAAAAAwo/1F5-8dpFL7k/s1600/mask.jpg[/IMG]

Zna se šta je pozorište – lepo mesto na kome glumci simuliraju nečiji život, vreme, osećanja. Ako je pozorišni komad inteligentno postavljen i ako glumci znaju svoj posao, dešava se da u simuliranom životu prepoznamo svoj.
Nekada se pozorište delilo na klasično i avangardno; prvo je bilo preporučeno za razvoj (osnovne) kulture, drugo je bilo rezervisano za one koji su već skočili na koju lestvicu više od tog razvoja i sposobni da prošire polje asocijacija.

Davnih godina, dok sam pohađala osnovnu školu, jedino pozorište preporučeno nama, školarcima, bilo je Narodno. U njemu su se igrale tzv. ozbiljne predstave: Šekspirove, Čehovljeve, Ibzenove ... sa scenografijom i kostimografijom koje su dočaravale vreme opisano u drami. Nije se moglo desiti da, recimo, Julija bude u miniću i golog pupka. Skandaloznim se smatralo ako glumac govori nerazgovetno. Glumac je morao biti barem odličan glumac da bi igrao na sceni Narodnog pozorišta.
Za odlazak u pozorište se posebno pripremalo. Bon-ton je zahtevao svečanu toaletu: žene su u Narodno pozorište odlazile u dugačkim haljinama, sa srebrnim pismo-tašnicama i obaveznom platnenom maramicom za otiranje suza; muškarci su bili u odelima, nosili su leptir-mašne i obavezno bili sveže obrijani. Ceo taj glamur napravljen je u znak poštovanja prema Taliji i Melpomeni ali je delom služio i da se, za vreme pauze u raskošnom foajeu i uz posluženi koktel, dame i gospoda koji se do tada nisu sreli, prikažu jedni drugima u što lepšem svetlu.

Na kraju osmog razreda, naša razredna i profesorka srpskog rešila je da nas vodi na svečanu premijeru Šekspirovog komada. Čini mi se da je u pitanju bio «Mletački trgovac» ali ćete mi oprostiti što u to nisam sigurna: izvesni događaji tokom naše posete Narodnom pozorištu uspeli su – avaj! – da zasene čak i Šekspira.
U odeljenju nas je bilo trideset osmoro, i neki nikada nisu bili u pozorištu, pa je razredna – poznata po svojoj prefinjenosti, nobles manirima i šik pojavi – čitav jedan školski čas posvetila obuci pod radnim nazivom «Kako se ponašati u NARODNOM pozorištu». Na tabli je krupnim slovima ispisala osnovna uputstva:
1. Dečaci da obuku pristojne pantalone (NE farmerke) i bele košulje kakve nose na školskim svečanostima (Dan pionira, Dan republike, Dan škole itd). Cipele moraju biti očišćene. Kosa čista, frizura uredno podšišana.
2. Devojčice takođe moraju biti pristojno obučene. Preporučuju se svečanije haljine ili, ako nema – tergal suknje, jednobojne košulje, čarape u skladu sa suknjom ili košuljom. Cipele očišćene, frizure uredne. Za devojčice sa dužom kosom preporučuje se konjski rep ili punđa.
3. Poneti notes i olovku za upisivanje utisaka;
4. Okupljanje je pola sata pre početka predstave. U pozorište se, kao i u školu, NE KASNI!!!

Moja drugarica Jasmina odmah je digla dva prsta: «Razredna, a šta ćemo da jedemo u pozorištu?»
(Jasmina je inače bila zvrk i vrtirep, jedan đavolak u obliku omanje, bucmaste devojčice sa gomilom neukrotive, kovrdžave kose. Posedovala je izrazitu strast za žvakanjem i jelom, i ne malo puta bila izbačena sa časa zbog glasnog žvakanja žvake ili mljackanja sendviča koga bi, zbog iznenadne navale gladi, rešila da potamani u toku nastave.)

Naša razredna se zgranula, i odmah dopisala na tabli:
U POZORIŠTU SE NE GRICKAJU SEMENKE I NE ŽVAĆU ŽVAKE!!!
Rečenicu je podvukla takvom žestinom da je polomila kredu.
«Nije vam to bioskop pa da pljuckate semenke i krckate leblebije ili štatijaznam! Da vam nije palo na pamet da takve stvari nosite u pozorište! Ako nekog samo primetim sa fišekom semenki, istog momenta ga šaljem kući i dajem mu ukor zbog lošeg vladanja!»

Svi smo došli na vreme, svi smo bili uredni i pristojno obučeni. Jasmina je, možda zbog činjenice što joj je otac bio direktor jednog velikog preduzeća i poznati partijski pregalac, imala najraskošniju toaletu: ružičastu haljinu iz Italije, protkanu šljokicama, poslednji urlik mode. Njenu neukrotivu kosu neka vešta frizerka smotala je u komplikovanu punđu, ukrašenu velikom šnalom u vidu leptira od štrasa. Nosila je ružičastu satensku torbicu.

Pre nego što su se svetla u pozorištu pogasila, razredna nam je uputila poslednje «psssst!»
Bila je zadovoljna opštim utiskom.
Teške zavese su se raskrilile, muzika najavila početak prvog čina ... A iz mraka je, negde iz reda u kome je sedela i Jasmina, doprlo šuškanje.
«Ko to tamo šuška??? PSSSSSTTTT!» - zašištala je razredna.
Šuškanje je na mah prestalo ali smo ga ubrzo opet svi čuli. Naravno, bila je to Jasmina: vadila je nešto iz svoje satenske, ružičaste tašnice. Prvi čin nije došao ni do pola a šuškanje i neki neobični, propratni zvuci nisu prestajali. Razredna je u nju uperila snop malecne baterijske lampe, očigledno unapred spremljenog rekvizita za otkrivanje problematičnih i sumnjivih slučajeva i otkrila poreklo šuškanja: Jasmina je u svojoj italijanskoj, satenskoj, ružičastoj torbici prokrijumčarila – pečeni pileći batak! Folija u koju je bio spakovan, plus tuba majoneza, plus parče hleba, plus salveta za brisanje masnih ruku = simfonija mljackanja i šuškanja.
«Crna Jasmina, odmah da si prestala sa tim!» reagovala je, ne baš šapatom, razredna.
«Evo, nastavnice, skoro sam gotova!»
Tada je mlada razvodnica kucnula našu profesorku po ramenu i opomenula je: «Drugarice, budite tiši! Ovo je, znate, POZORIŠTE, a ne učionica! Molim Vas, više kulture nije na odmet!»

Naravno, sve se utišalo pošto je Jasmina pojela batak, zgužvala foliju i salvetu ... i nije joj sutradan upisan ukor, niti slaba ocena iz vladanja, jer je na razredninu grdnju odgovorila: «Kazali ste da ne nosimo semenke i leblebije, ali niste spomenuli batak!»

Danas se u pozorište – pa i Narodno – ide u (šuškavim) trenerkama, klompama, patikama, a sudeći po hamburgerima i burecima koji se jedu u gradskom prevozu, batak u pozorištu deluje kao sasvim prihvatljiv luksuz. Eto, ispostavilo se da je moja drugarica Jasmina bila ispred svog vremena. Mali korak za Jasminu, krupan za kulturu!
Doduše, možda je cela ta priča oko hrane u sprezi sa gurmanlucima iz repertoara: uz Šekspira sasvim lepo ide pečena piletina s majonezom ili nekim drugim dresingom ... a ako Šekspira nema, nema (ili ne liči na sebe), apetit se može zadovoljiti i brzom hranom. Pa kad glumci šuškaju dok govore, šuškaju trenerke, što ne bi i kesice od smokija?

Pošalji "Iz bukvara uspomena: P kao POZORIŠTE" na Facebook Pošalji "Iz bukvara uspomena: P kao POZORIŠTE" na Google Pošalji "Iz bukvara uspomena: P kao POZORIŠTE" na My Yahoo! Pošalji "Iz bukvara uspomena: P kao POZORIŠTE" na Live Pošalji "Iz bukvara uspomena: P kao POZORIŠTE" na MySpace Pošalji "Iz bukvara uspomena: P kao POZORIŠTE" na Twitter Pošalji "Iz bukvara uspomena: P kao POZORIŠTE" na Digg Pošalji "Iz bukvara uspomena: P kao POZORIŠTE" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. coviax1 (avatar)
    Par predstava odgledanih u Ateljeu su me toliko "iskvarili"da kod nas u SNP više nisam
    imao volje da gledam ta glumatanja...Ljubav prema pozorištu zaboravio u BG...
    A,stvarno bilo učenje bontona uoči školskih poseta predstavama pozorišnim...
    U prvoj poseti svi progutali po metlu...Užas...Vremena omasovljenja kulture...
    Lepo opisano...Za vremeplov...:klap:
  2. Valeria (avatar)
    Jasmina je u svojoj italijanskoj, satenskoj, ružičastoj torbici prokrijumčarila – pečeni pileći batak! Folija u koju je bio spakovan, plus tuba majoneza, plus parče hleba, plus salveta za brisanje masnih ruku = simfonija mljackanja i šuškanja.
    Kakav preokret .

    Ali. Šalu na stranu. Tom nekadašnjem dobu, na žalost, nikad nisam ni pripadala, tad me nije ni bilo.. Ali ono što uspem na na'vatam kroz knjige, filmove... odiše nekom posebnom romantikom.
    Pretpostavljam da je to uništeno pod udarcima klompi, kajli, zgužvanih masnih papira i preglasnog govora.

    Sjajno opisano
  3. zvocalo (avatar)

    Đavolak je Jasmina... ih, kako je samo onu profesorku srpskog, Ložanu, bacila u frku praveći "dramu" s pečeni pileći batak - poslednji urlik mode, srce mamino !
    Ažurirano 28.12.2011. u 11:55, autor: zvocalo