Poslednja lunova avantura – treće poglavlje /1 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

Poslednja lunova avantura – treće poglavlje /1

Oceni ovaj blog
Iduće jutro u svome terenskom vozilu Lun i Sem vozili su se ka izbegličkom kampu koji su gosti hotela smatrali vrlo zanimljivim. Kako je lokaciju dobro naučio još pre dolaska, Lun nije morao pratiti put i skrenuli su prečicom preko polja. Pomislio je da je ovo turobno mesto uprkos proleću koje je trebalo već odavno da stigne, nekom zlom magijom ledeniog vetra i surove klime, pretvoreno iz proletnjeg dana u kasnu jesen. Već izdaleka su videli liniju pravougaono postavljenih visokih betonskih stubova, malo povijenih prema unutra, na kojima je počivala jaka žičana ograda i trajno obezbeđivala kamp, baš kao i dve kule stražare sa kojih je u toj ravnici pogled nadaleko pucao. Put ih je najpre doveo do nekoliko montažnih objekata vojničkoga tipa, ali stražari ih uopšte nisu zaustavljali. Do samoga ulaza vodio je asfaltirani put i postojalo je veliko proširenje kraj ulaza, verovatno namenjeno parkiranju vojnih vozila. Kao mračna senka, grupa domorodaca se dosađivala na tome prostoru. Njihovi muškarci sa smešnim kapicama i zavijenim cigarlucima u usnama, odeveni u neobičnu pamučnu odeću, opušteno su sedeli na zemlji u nekom komplikovanom stavu, gledajući prilično tupavo pred sebe. Njihove žene su bile još neobičnije. Tamna, široka odeća krojena kao da su monahinje iz srednjeg veka i isto tako tamne marame obavijene potpuno oko glave i vrata davale su im neku notu misterioznosti, pa čak i neljudskosti, a ispod te potpune zabrađenosti sijali su njihovi lukavi, ispitivački pogledi koji su nekako zloslutno odmeravali prilaz kampu. Jedva su odvojili pogled od te uznemirujuće scene. Pri ulasku u kamp asfaltirani deo se prekidao i zamenjivala ga je neka vrsta pločnika od starih cigala koja je vodila ka širokom,zamišljenom trgu, popločanom na isti način. Oko ovoga proširenja su se nalazile bedne izbegličke kolibe od lima i kartona,sa razastrtim ćebadima koje je igralo ulogu vrata. Ove bedne kolibe su svojim pozicijama u stvari i činile oblik toga prostora, koji bi se mogao nazvati trgom. Namrštili su se zbog neugodnog zadaha tog mesta. Vonjalo je po dimu, odurnom mirisu kuvanog i jako začinjenog povrća, po fekalijama i iznad svega je odisalo smradom vlage i truleži. Taj neugodni miris je bio logična posledica nedostatka bilo kakvih sanitarija. Jedini izvor vode u kampu bila je česma na centru tog improvizovanog trga, gde su se nalazila još i dva željezna stuba koji su tu bili postavljeni, pomisliše, pri samoj izgradnji kampa, jer su njihovi duboko zabetonirani temelji očito bili postavljeni pre popločavanja trga. Oko jednoga stuba bila je naslagana gomila nekoga granja pa Lun pomisli da se verovatno radi o ogrevu, ali ga je pomalo začudila figura koja je krasila vrh drugoga stuba. To je očito bio neki svetac, ali toliko nakaradno prikazan da je to već opasno ličilo na jeres. Možda samo naivno delo nekog amaterskog umetnika. Prostori između kolibica su bili prosto neprohodni zbog gustih mreža konopaca na kojima su se sušile neverovatne količine vlažnih dronjaka. Nalazila se tu i neka intrigantna gvozdena skalamerija, koja je najviše podsećala na graničnike koji se postavljaju na kraju pruge, za koju je bilo potpuno nejasno sa kakvom je čudnom namenom tamo dovučena. Stvar je bila teška i nezgrapna i bilo je više nego jasno da su za dopremanje tog nefunkcionalnog predmeta bili potrebni kamion i kran. Delovalo je kao dva trougla na kojima je poprečno zavarena dugačka šina u prosečnoj visini prepona. Najveći deo stanara tog naselja je besposleno sedeo na zemlji buljeći prazno pred sebe, a i oni koji su se nečim bavili, to su činili sa takvom sporošću i nezainteresovanošću, da je razlika između njih i onih što sede bila gotovo neprimetna. Bili su odeveni u odeću koja je, kao po nekom ludom pravilu, bila ili prevelika ili previše mala. Među njima nije bilo niti dece, niti ljudi starijih od trideset godina. Sem se sažaljivo osvrtao oko sebe gunđajući u bradu.
- Milion mu odranih pacova, kako ljudi mogu živeti ovako?
- Mogu Seme, ali koliko ja znam, sve je ovo mnogo gore od onoga što se vidi na prvi pogled.Nisam ti ispričao baš sve što sam čuo od Elizabete Rajt, ali sudeći po onome što sam od nje čuo, nad ovim nesretnicima gosti našeg hotela se iživljavaju vršeći strašno nasilje i to pod zaštitom onih vojnika pored kojih smo malopre prošli. Verujem da je naš status gostiju hotela razlog zbog kojega nismo zaustavljani. Sve je to deo turističke ponude “Iskušenja”. Kao što sam ti rekao, u sve su ovo na neki način upleteni Braun, Majnard i Falkon. Mada je Rajtova njihova imena samo načula, ja sam siguran da su oni u stvari prave kolovođe svega što se ovde dešava. Ovako nešto je zaista samo njima moglo pasti na pamet... - Najednom glas mu se utišao jer je
ugledao pred sobom ono što je i očekivao.
- Izgleda da nismo jedini gosti na ovome veselome mestu. - Zaustavio je auto pokraj povelikih kola
sa diplomatskim tablicama parkiranih na sred onoga neobičnog trga. Pažnju mu je privuklo dvoje ljudi. Muškarac je bio antipatični, dendijevski tip u poludugom mrkom blejzeru, ispod koga se među reverima nazirala demodirana široka kravata sa grozno šljaštećim uzorkom odozgo i prugaste pantalone i šimi cipele odozdo. Delovao je kao slika i prilika arheotipskih mafijaša iz holivudskih filmova. Međutim žena koja je stajala kraj njega bila je daleko impresivnija. Mogla je imati između četrdeset i pedeset godina, ali prvi pogled je varao u proceni bar za desetak godina. Bila je visoka, elegantno građena i odevena u crni dvodelni kostim na kome očito nije cicijašila. Savršeno zategnute crne čarape od nekog punijeg materijala isticale su vitkost njenih nogu koje su se nazirale kroz proreze njene otmene suknje. Zakošene visoke potpetice na njenim kratkim čizmicama su njenom stavu davale onaj ženstveni izgled koji nije bio svojstven osobama u njenim godinama, a povrh toga jedna noga joj je bila zavodljivo savijena unazad tako da je prvi utisak o njoj bio nekako erotičan. Ispod njenih očiju su se nazirali izraženi podočnjaci vešto maskirani obilato nanetom šminkom,a retke, tamne trepavice gotovo da se i nisu spuštale u treptaje, što je njen izraz činilo veoma čudnim i neobično je podsećala zbog toga na pauka. Kosa joj je bila gusta i snažna, bogato prošarana sedim vlasima i videlo se da je često posećivala frizera, jer je njena bujna kosa bila savršeno oblikovana u kratku frizuru polukružnog oblika koja joj je savršeno pristajala. U jednoj ruci, utopljenoj u tanku kožnu rukavicu, je neodoljivo ženskim manirom držala dugačku cigaretu između kažiprsta i srednjeg prsta, dok joj je druga šaka počivala na nadlaktici njene sagovornice. Ovalno lice istaknutih jagodica, koje je savršeno simetrično delio tanak, pomalo špicast nos, nimalo nisu kvarile duboke bore koje su sa obe strane oivičavale njene tanke, surove usne kao ni fina mreža borica oko sitnih, tamnih očiju koje su sa izrazom žudnje gutale prelepu brinetu sa kojom je razgovarala. Devojče nije bila tip žene koju bi u Londonu proglasili top modelom, nego prava mediteranska lepotica, bujne kose što je u slapovima zatalasano padala niz njena leđa, uokvirujući slatko lice punih usana i biserno belih zuba. Krasile su je prelepe blistave bademaste oči, sada širom raširene, uokvirene gustim trepavicama i široko usađene iznad ravnoga nosa i bucmastih obraza. Gotovo savršeno okrugla glava joj je bila u čudnom neskladu sa predugačkim vratom. Bila je odevena u izbledelu vunenu haljinu, nešto što bi se najbolje opisalo kao dugački džemper na zakopčavanje koji je,prateći liniju njenog raskošnog tela padao do samih njenih gležnjeva i ispod ovakve odeće su virila njena malena stopala obuvena u crne papučice. Dve žene su nešto razgovarale, ali se starija, primetivši pridošlice i nežno pomilovavši svoju sagovornicu po obrazu, okrenula prema njima. Ako je ono što je razvuklo njeno lice bilo osmeh, onda je Lun imao razloga da poveruje da šakali imaju vrlo prijatan izraz. Obratila mu se, nastavljajući nezainteresovano da mazi onu lepoticu.
- Ah, pretpostavljam da ste došli da odaberete sebi neku devojku. Obiđite malo pre no što se odlučite, ove uštve obično kriju najlepše primerke. Ah, izvinite me, ja sam Glorija Ešton, a vi ste? - Lun joj poljubi slobodnu ruku
- Rajt, industrijalac u penziji. Zanimljivo mesto, zar ne? - Reče on veselo.
- Zanimljivo?! Hmmm...Gospodine Rajt, bojim se da je mnogo zanimljivije no što vi to, izgleda,
mislite. Izvinite, ja sam odabrala i sada moram da idem... a vama... Pa, želim vam mnogo sreće.
Zagrlivši curicu i praćena svojim čudnim pratiocem prišla je kolima, a uslužni vozač je iskočio da im otvori vrata. Devojka se pitomo povinovala njenome vođstvu i trenutak kasnije limuzina nestade u oblaku prašine.


Pošalji "Poslednja lunova avantura – treće poglavlje /1" na Facebook Pošalji "Poslednja lunova avantura – treće poglavlje /1" na Google Pošalji "Poslednja lunova avantura – treće poglavlje /1" na My Yahoo! Pošalji "Poslednja lunova avantura – treće poglavlje /1" na Live Pošalji "Poslednja lunova avantura – treće poglavlje /1" na MySpace Pošalji "Poslednja lunova avantura – treće poglavlje /1" na Twitter Pošalji "Poslednja lunova avantura – treće poglavlje /1" na Digg Pošalji "Poslednja lunova avantura – treće poglavlje /1" na del.icio.us

Ažurirano 23.12.2011. u 04:01, autor: Stipan Severnjak

Oznake: lun
Kategorije
Novela

Komentari

  1. coviax1 (avatar)
    Pre 45 godina moj školski drug dobio nadimak Lun...
    Komšija preko reke...:ok::bye:
  2. Stipan Severnjak (avatar)
    Pozdravi komšiju!
  3. Marija (avatar)
    Citala sam sve delove, u pocetku mi je delovalo malo zamrseno, nejasno, sad se vec razvija u vrlo interesantno.
    Ako dobro brojim, ovo je tek polovina.
    Vrlo si detaljan u opsima u ovom poglavlju. Ove dve dame, kao i kamp, prosto mogu da vidim uzivo.
    Htela sam samo da te pozdravim, citamo dalje
  4. Stipan Severnjak (avatar)
    Hej Marija, svaki put se obradujem kad te "čujem".
    Ovo je baš poduža storija - biće dvadesetak delova...

    Ostani uz mene, ti mi daješ snagu da piskaram.
  5. Marija (avatar)
    Bez brige, ja sam uvek tamo gde treba.
  6. Dragan J (avatar)
    Kako se zvao onaj naš čovek što je pod engleskim pseudonimom pisao za " NIPDnevnik" avanture o Lunu, Kralju ponoći?
  7. Stipan Severnjak (avatar)
    Mitar Milošević (alias Frederik Ešton)