Dalje...
13. novembar 2002. Markonjero - Nish
Krajnje je vreme da ovo sranje krene,
a kani se vec dugo,duva jugo,
i kao da nishta ne shtima,
dolazi josh jedna zima,
izmedju zhelja i mogucnosti ja sam razapet,
celi grad je napet,pa se mnogo pushi,
mnogo toga truje ushi,
nesnosna je jasna tishina
kojom stah progovara iz ljudi,
zashto se sunce uopshte trudi,
i svakog jutra novi dan budi,
da li si zhiveo u zabludi,
da li si zhiveo u zabludi,
zablude znaju da zalude!
Da,da,da!
Zabludjen,zaludjen,preotperecen,
pitash se o chemu blebecem,
zhivci napeti kao strune,
kao da ce sad neshto da grune,
prilazi nam tip i pita:
"Jel ima neshto da se dune?"
Aaaaaaaaaaahhhhhhhhhh
Visoko frekventno,jedva chujno,zujanje
mi daje znak da je ukljuchen televizor,
pogledam u retrovizor
i videh da grad odlazi!
Neko dolazi,glas pored mene reche,
i sve sad pochinje da peche,
reka i dalje mirno teche.
I chujem neko se smeje,
duga crna haljina,krupne ochi,
sanzualna usta,pozamashna guza,
uvaljen u ......(?)
iz aviona putnici gledaju udaljena gradska svetla,
duboko dole u ponoru ne chuje nas niko,
pola pet je izjutra,pred zoru,i mi smo u podrumu,
i ona zadizhe svoju haljinu,
i otvori mi svoju veliku jabuku!
Zdravo,shta ima,shta bavish,chime se radish,
ima dana u zhivotu kad choveku sve krene na ruku!
(Velika opsena televizije kao posebne dimenzije,
surova realnost svakodnevnog zhivota
i okruzhenja u kojem zhivimo,sve je ovozemaljska realnost
ponekad je realnost suvishe neverovatna,
chesto neverovatno loshe,
shto je uvek u verovatnoj kombinaciji)
Godine zarobljenishtva medju svojima,
ko je budala da ih broji,
sve ostaje u nama,
komedija,erotika,horor,drama,
Bash kao u video klubu,
predamnom zhivot igra film po film,
kao da ja nemam nishta s tim,
dok uzimam josh jedan dim,
tehnichke sitnice chine zhivot interesantnijim,
oko mene tipski likovi kao nekad u Vizantiji,
ja sedim u celiji,meditiram u mantiji uz pajp,
u glavi odjekuje glas: "Do you walk from life?"
Kuda sada,i ko sam,gde sam,shta sam,
uchini neshto some,izgradi svoj renome,
borba sa samim sobom,crne noci,demoni,sise vutra,
dug put do kuce,opshte narodno veselje i mnogo lazhi,
iverica,neverica skepsa,gajba koke i kesica shvepsa,
pochelo se tako davno,zaboravilo shta je glavno!
Ne,ja se ne drogiram,ja sam neshto probao,
i kao orao da letim,ja sam jednostavno morao.
Mozhda me previshe pogodilo,
sve shto se dogodilo,ali bitno da se prebrodilo!
I mnogo toga josh dolazi,pobede porazi,
izgaranja od zhelje i upali obrazi
chekaju nas oblaci,
na putu do njih,u zasedama chuche podlaci,
da li moram biti zao,da bih se pametnim zvao,
samo od lopova sam krao,nisam pao,
i kad sam imao uvek sam daooooo.....
(Velika opsena televizije kao posebne dimenzije,
surova realnost svakodnevnog zhivota
i okruzhenja u kojem zhivimo,sve je ovozemaljska realnost
ponekad je realnost suvishe neverovatna,
chesto neverovatno loshe,
shto je uvek u verovatnoj kombinaciji)
13. novembar 2002. Markonjero - Nish
Krajnje je vreme da ovo sranje krene,
a kani se vec dugo,duva jugo,
i kao da nishta ne shtima,
dolazi josh jedna zima,
izmedju zhelja i mogucnosti ja sam razapet,
celi grad je napet,pa se mnogo pushi,
mnogo toga truje ushi,
nesnosna je jasna tishina
kojom stah progovara iz ljudi,
zashto se sunce uopshte trudi,
i svakog jutra novi dan budi,
da li si zhiveo u zabludi,
da li si zhiveo u zabludi,
zablude znaju da zalude!
Da,da,da!
Zabludjen,zaludjen,preotperecen,
pitash se o chemu blebecem,
zhivci napeti kao strune,
kao da ce sad neshto da grune,
prilazi nam tip i pita:
"Jel ima neshto da se dune?"
Aaaaaaaaaaahhhhhhhhhh
Visoko frekventno,jedva chujno,zujanje
mi daje znak da je ukljuchen televizor,
pogledam u retrovizor
i videh da grad odlazi!
Neko dolazi,glas pored mene reche,
i sve sad pochinje da peche,
reka i dalje mirno teche.
I chujem neko se smeje,
duga crna haljina,krupne ochi,
sanzualna usta,pozamashna guza,
uvaljen u ......(?)
iz aviona putnici gledaju udaljena gradska svetla,
duboko dole u ponoru ne chuje nas niko,
pola pet je izjutra,pred zoru,i mi smo u podrumu,
i ona zadizhe svoju haljinu,
i otvori mi svoju veliku jabuku!
Zdravo,shta ima,shta bavish,chime se radish,
ima dana u zhivotu kad choveku sve krene na ruku!
(Velika opsena televizije kao posebne dimenzije,
surova realnost svakodnevnog zhivota
i okruzhenja u kojem zhivimo,sve je ovozemaljska realnost
ponekad je realnost suvishe neverovatna,
chesto neverovatno loshe,
shto je uvek u verovatnoj kombinaciji)
Godine zarobljenishtva medju svojima,
ko je budala da ih broji,
sve ostaje u nama,
komedija,erotika,horor,drama,
Bash kao u video klubu,
predamnom zhivot igra film po film,
kao da ja nemam nishta s tim,
dok uzimam josh jedan dim,
tehnichke sitnice chine zhivot interesantnijim,
oko mene tipski likovi kao nekad u Vizantiji,
ja sedim u celiji,meditiram u mantiji uz pajp,
u glavi odjekuje glas: "Do you walk from life?"
Kuda sada,i ko sam,gde sam,shta sam,
uchini neshto some,izgradi svoj renome,
borba sa samim sobom,crne noci,demoni,sise vutra,
dug put do kuce,opshte narodno veselje i mnogo lazhi,
iverica,neverica skepsa,gajba koke i kesica shvepsa,
pochelo se tako davno,zaboravilo shta je glavno!
Ne,ja se ne drogiram,ja sam neshto probao,
i kao orao da letim,ja sam jednostavno morao.
Mozhda me previshe pogodilo,
sve shto se dogodilo,ali bitno da se prebrodilo!
I mnogo toga josh dolazi,pobede porazi,
izgaranja od zhelje i upali obrazi
chekaju nas oblaci,
na putu do njih,u zasedama chuche podlaci,
da li moram biti zao,da bih se pametnim zvao,
samo od lopova sam krao,nisam pao,
i kad sam imao uvek sam daooooo.....
(Velika opsena televizije kao posebne dimenzije,
surova realnost svakodnevnog zhivota
i okruzhenja u kojem zhivimo,sve je ovozemaljska realnost
ponekad je realnost suvishe neverovatna,
chesto neverovatno loshe,
shto je uvek u verovatnoj kombinaciji)
