Otkucaj života - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

širom zatvorenih očiju

Otkucaj života

Oceni ovaj blog
.

U treptaju oka
i u otkucaju srca
smešten je život ceo.
U uzdasima duše
stanuje ljubav.
A ona je nemerljivo velika:
u nju ulazi celi Svemir,
čitava Vasiona
sa svim zvezdama.
Život je sličan
kutiji sa dragocenostima
i u nju je greh odlagati
bezvrednu bižuteriju.
I važno je znati:
kroz treptaj oka
i kroz otkucaj srca
ljudi žive u zabludi
mišlju da oblikuju život.
A,zapravo,je obrnuto:
život oblikuje njih...





Ps.
Mi jesmo samo ono što posedujemo..a nemamo,zapravo,ništa osim sebe samih i urodjene nam potrebe da borbom dokažemo svoje postojanje i ostavimo lični trag u okeanu ljudi oko nas.



...

Pošalji "Otkucaj života" na Facebook Pošalji "Otkucaj života" na Google Pošalji "Otkucaj života" na My Yahoo! Pošalji "Otkucaj života" na Live Pošalji "Otkucaj života" na MySpace Pošalji "Otkucaj života" na Twitter Pošalji "Otkucaj života" na Digg Pošalji "Otkucaj života" na del.icio.us

Komentari

Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja
  1. zxy (avatar)
    Slažem se potpuno
    mnogo šta je obrnuto
    od onoga što inače mislimo
    i za nesumnjivo držimo
    Bravo Leila...pa ..to je to
  2. bud@ (avatar)
    Lepo recheno, samo nema prostora u tvom svetu da celinu bitnosti odvojish u delovima kao pesmu.
    Nesnam zashto? Toliko drugih ima kojih se mozzda chak plashish a toliki su papci da njihova pihtija je ustvari smrad.
    Tvoja pesma i pokuchaj naravno nije. I to je za pohvalu za razliku od onih koji c'ute.
  3. Arianna (avatar)
    Odlicne misli...
    Život je sličan
    kutiji sa dragocenostima
    i u nju je greh odlagati
    bezvrednu bižuteriju.

    Takodje je ovo tacno : ljudi žive u zabludi
    mišlju da oblikuju život.
    A,zapravo,je obrnuto:
    život oblikuje njih..

    Toliko malo njih je svesno i svesno ide kroz zivot...
  4. 123loncar (avatar)


    ...a kad se živi dovoljno razložno sa osmehom , onda nestane i ta prokleta potreba da se u životima drugih ostavi trag ... tad nekako lagano život počne prvo da blista , zatim da sija i sve s vremenom nestane u belini svetlosti ...retki su oni koji jednostavno iz života nestanu svetlosnim tragom ... da retki su to trenuci u ljudskoj istoriji ...
  5. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio zxy
    Slažem se potpuno,mnogo šta je obrnuto
    od onoga što inače mislimo i za nesumnjivo držimo.
    Bravo Leila...pa ..to je to
    Tako nelako otprilike biva,dečkonjo...

    Zahvaljujem na još jednom komentaru kojii mi je uvek drag,ZXY....
  6. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio bud@
    Toliko drugih ima kojih se mozzda chak plashish a toliki su papci da njihova pihtija je ustvari smrad.
    Pa,eto plašim se,šta ću....

    Rekla bih da ti voliš pihtije,je li dečkonjo..?




    Ljubim ja tu tvoju uvrnutu glavu,Buddy boy....




    .
    Ažurirano 21.12.2011. u 09:48, autor: lejla.al.dbuni
  7. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio mona *
    Odlicne misli...
    Toliko malo njih je svesno i svesno ide kroz zivot...
    Nažalost,to je istina....

    Zahvaljujem na komentaru,Mona....
  8. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio 123loncar
    :
    ...retki su oni koji jednostavno iz života nestanu svetlosnim tragom ...
    da retki su to trenuci u ljudskoj istoriji ...
    Takvi pripadaju endemskim vrstama,Lončaru moj...
    One nose onu retku dragocenost koja ostaje prisutna i kada njih ne bude više.
    Neizbrisivo ostavljaju trag u sećanju drugih ljudi...zar ima nečeg značajnijeg od te mogućnosti?

    I oni čine svetlu stranu čovečanstva,odnosno ljudske istorije...slažem se sa tobom.

    Hvala ti za divan komentar,dečkonjo....
  9. hakim bej (avatar)
    Ps.
    Mi jesmo samo ono što posedujemo..a nemamo,zapravo,ništa osim sebe samih i urodjene nam potrebe da borbom dokažemo svoje postojanje i ostavimo lični trag u okeanu ljudi oko nas.


    Dovoljno je da sebi dokazemo da smo zivi.
    Sve ostalo ce doci samo.
    nadam se
  10. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio hakim bej
    Ps.
    Mi jesmo samo ono što posedujemo..a nemamo,zapravo,ništa osim sebe samih i urodjene nam potrebe da borbom dokažemo svoje postojanje i ostavimo lični trag u okeanu ljudi oko nas.


    Dovoljno je da sebi dokazemo da smo zivi.
    Sve ostalo ce doci samo.
    nadam se
    Ne možemo to dokazati bez pomoći drugih,moj Hakime...na veliku žalost,tako je.

    Bilo bi dobro kada za ovo ne bih bila u pravu...

    Obožavam tvoj optimizam,dečkonjo....
  11. Ne diraj moje krugove (avatar)
    Grbe u vrtu


    Kad se spusti noć, ja volim da se prošetam po vrtu. Nemojte misliti da sam bogat. Vrt kao moj imate svi. Kasnije ćete shvatiti zašto.
    U mraku, ali nije baš sasvim mračno, pošto ipak neko nejasno svetlo dopire kroz prozore kuće, u mraku ja hodam poljem, i razmišljajući podižem pogled prema nebu, ako je vedro i ako ima zvezda posmatram ih, postavljajući sebi mnoga pitanja. Medjutim, u nekim noćima ne postavljam sebi pitanja, zvezde su gore iznad mene sasvim glupe i ne govore mi ništa.
    Bio sam dečak kada sam u svojoj redovnoj noćnoj šetnji naišao na prepreku. Pošto nisam video, upalio sam šibicu. Na glatkoj površini livade bila je neka izbočina i to je bilo čudno. Možda je baštovan nešto radio, pomislio sam, pitaću ga sutra ujutru šta je to.
    Sutradan sam pozvao baštovana, njegovo ime je bilo Djakomo. Rekao sam mu: “Šta si to uradio u vrtu, na polju ima nešto kao grba, sinoć sam se spotakao i jutros, čim je svanulo, video sam je. To je uska i izdužena grba, liči na nadgrobnu humku. Hoćeš li mi reći šta se to dešava?”
    “Nije da liči, gospodine”, rekao je baštovan Djakomo, “to i jeste nadgrobna humka. Jer juče je, gospodine, umro jedan Vaš prijatelj”. To je bilo tačno. Moj dragi prijatelj Sandro Bartoli koji je imao 21 godinu, umro je u planini sa smrvljenom lobanjom.
    “I ti hoćeš da kažeš”, rekao sam Djakomu, ”da je moj prijatelj sahranjen ovde.”
    “Ne”, odgovorio je on, ”Vaš prijatelj gospodin Bartoli”, rekao je tako, jer je pripadao starim generacijama i, prema tome, još je imao poštovanja, “sahranjen je u podnožju planina, kao što znate. Ali, ovde u vrtu zemlja se podigla sama, jer je ovo Vaš vrt, gospodine, i sve što se dešava u Vašem životu, gospodine, odražavaće se baš ovde.”
    “Hajde, hajde, molim te, to su apsurdna sujeverja”, rekao sam mu, “molim te da poravnaš tu grbu.”


    Posle toga ništa nije učinjeno, i grba je ostala, a ja sam nastavio da uveče, pošto bi pala noć, šetam po vrtu, i s vremena na vreme dešavalo mi se da se o nju spotaknem, ali ne toliko često, pošto je vrt prilično velik, bila je to grba široka sedamdeset santimetara i duga metar i devedeset, a na njoj je rasla trava, i visina u odnosu na nivo livade mogla je biti dvadeset pet santimetara. Naravno, svaki put kada bih se spotakao o grbu, mislio sam na njega, na dragog izgubljenog prijatelja. Ali, moglo je biti i obrnuto. Hoću da kažem da sam udarao u tu grbu zato što sam u tom trenutku mislio na prijatelja. Ali sve to je prilično teško shvatiti.
    Prošla bi, na primer, dva ili tri meseca, a da ja u mraku, za vreme noćne šetnje, ne bih naleteo na malu izbočinu. U tom slučaju uspomena na njega bi se vraćala, pa bih zastao u tišini noći I glasno pitao: “Spavaš li?”
    Ali, on nije odgovarao.
    On je zaista spavao, ali daleko, pod liticama, na nekom planinskom groblju, i s godinama niko ga se više nije sećao, niko mu nije nosio cveće.
    Medjutim, prošlo je mnogo godina kad jedne večeri, za vreme šetnje, baš na suprotnom kraju vrta, spotakoh se o drugu grbu.
    Umalo da se opružim po zemlji. Bila je prošla ponoć, svi su već otišli na spavanje, ali ja sam se toliko iznervirao da sam počeo da vičem: “Djakomo, Djakomo!”, i hteo sam namerno da ga probudim. Zaista, jedan prozor se osvetlio, Djakomo se pojavio na njemu.
    “Kakva je, do djavola, ova grba?”, vikao sam. “Jesi li nešto iskopavao?”
    “Nisam, gospodine. Samo što je u medjuvremenu otišao jedan Vaš dragi kolega sa posla”, rekao je on. ”Ime mu je Kornali.”
    A onda, posle izvesnog vremena, naišao sam na treću grbu, i mada je bila noć, i ovog puta sam pozvao Djakoma koji je spavao. Veoma sam dobro znao kakvo značenje ima ta grba, ali loše vesti mi tog dana nisu stigle, pa sam želeo da saznam. On, Djakomo, strpljiv, pojavio se na prozoru. “Ko je?”, upitao sam. ”Je li neko umro?” ”Da, gospodine”, odgovorio je on. “Zvao se Djuzepe Patane.”
    Prošlo je zatim nekoliko prilično mirnih godina, ali posle izvesnog vremena grbe u mom vrtu su počele da se umnožavaju. Bilo je malih, ali bilo je i džinovskih koje se nisu mogle preskočiti jednim skokom, nego je zaista trebalo popeti se na njih i zatim sići sa druge strane, kao da su brežuljci. Dve tako velike narasle su u kratkom vremenskom razmaku i nije trebalo da pitam Djakoma šta se desilo. Tamo ispod, u te dve humke, visoke kao bivoli, bili su zatvoreni dragi delovi mog života, okrutno otrgnuti.
    I zato svaki put kada bih u mraku naleteo na ta dva grozna brežuljka, mnoga bolna sećanja pomešala bi se u meni, i ja bih ostao tamo kao preplašeno dete, dozivajući prijatelje po imenu. “Kornali”, zvao sam, “Patane, Rebici, Longanezi, Mauri”, zvao sam ljude koji su odrasli sa mnom, koji su godinama radili sa mnom. A zatim, još glasnije: “Negro! Vergani!” Bilo je to kao prozivka. Ali, niko se nije odazivao.
    Malo pomalo moj vrt se, dakle, vrt koji je nekada bio gladak i prijatan za hodanje, pretvorio u bojno polje, trava je još tu, ali polje se penje i spušta u lavirintu brežuljaka, brda, izbočina, reljefa i svaka od tih izraslina odgovara jednom imenu, svako ime odgovara jednom prijatelju, svaki prijatelj odgovara jednom dalekom grobu i jednoj praznini u meni.
    A ovoga leta pojavila se jedna tako visoka da je njen profil, kada sam došao blizu, izbrisao pogled na zvezde, bila je velika kao slon, kao kućica, bilo je prosto užasno popoeti se, pravo planinarenje, apsoluto je trebalo izbegavati i zaobilaziti je.
    Tog dana nisam dobio nikakvu ružnu vest, zato me je ta novost u vrtu veoma začudila. Ali i ovog puta sam odmah saznao; otišao je moj najdraži prijatelj iz mladosti, izmedju njega i mene bilo je toliko istina, zajedno smo otkrili svet, život i najlepše stvari, zajedno smo istraživali poeziju, slike, muziku, planine i bilo je logično da je za sav taj beskrajni materijal, makar i rezimiran i sintetizovan u najkraćim terminima, bila potrebna prava pravcata planina.
    U tom trenutku došlo mi je da se pobunim. “Ne, to je nemoguće”, rekao sam sebi prestravljen. I, još jednom, pozvao sam prijatelje po imenu Kornali, Patane, Rebici, Longanezi, zvao sam Mauri, Negro, Vergani, Segala, Orlandi, Kjareli, Brambila. U tom trenutku začulo se nešto kao dah noći što mi je odgovaralo “da”, zakleo bih se da mi je neki glas rekao “da”, a dolazio je iz nekih drugih svetova, ali možda je to samo bio glas neke noćne ptice, pošto se noćnim pticama dopada moj vrt.
    Sada mi nemojte reći, molim vas, zašto pričaš o tim užasnim tugama, život je ionako kratak i težak sam po sebi, glupo je što nas namerno rastužuješ; na kraju krajeva, te tuge se nas ne tiču, tiču se samo tebe. Ne, odgovaram ja, na žalost, tiču se i vas. Bilo bi lepo, znam, da vas se ne tiču. Jer ova stvar sa grbama u polju dogadja se svima, i svako od nas, objasnio sam najzad sebi, vlasnik je jednog vrta u kojem se odvijaju te bolne pojave. To je stara priča koja se ponavlja otkako je sveta i za vas će se ponoviti. I nije to nikakva literarna šala, stvari zaista tako stoje.
    Naravno, pitam se, takodje, da li će u nekom vrtu jednog dana da se pojavi jedna grba koja se odnosi na mene, možda neka grbica, drugog ili trećeg reda, možda samo nabor na polju, koji se danju kada sunce bije odozgo, neće ni videti. Ipak, jedna osoba na svetu, spotaćiće se.
    Može se desiti da ću, zbog svog prokletog karaktera, ja umreti sam kao pas u dnu nekog starog i opustelog hodnika. Pa ipak, jedna osoba će se te večeri spotaći o grbicu izraslu u vrtu i spotaćiće se i sledeće noći i svaki put će pomisliti, oprostite mi što se nadam, sa tračkom žaljenja, pomisliće na izvesnog tipa koji se zvao Dino Bucati.


    Dino Bucati, Prodavnica tajni, Beograd 1998.
    (Naslov originala: Dino Buzzati, La boutique del misterio)
  12. Stipan Severnjak (avatar)
  13. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio Ne diraj moje krugove

    Dino Bucati, Prodavnica tajni, Beograd 1998.
    (Naslov originala: Dino Buzzati, La boutique del misterio)


    Ovo je tako sjajno napisano,NeDirajMojeKrugove....!

    I posebno sam počastvovana ako su te reči iz post skriptuma podsetile na priču iz Bucatijeve Prodavnice tajni.

    Ovakav komentar je divan prilog na mom blogu,uopšte.
    Zahvaljujem na sjajnom izboru...obeležio si njime ovaj post.


    .
    Ažurirano 21.12.2011. u 09:17, autor: lejla.al.dbuni
  14. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio Stipan Severnjak
    Predpostavljam da je ovaj aplauz namenjen Bucatijevoj Prodavnici tajni...
    I ja sam se već pridružila čestitkama za izbor istog našem sjajnom blogeru NeDirajMojeKrugove...

    Zahvaljujem na komentaru,Northern-man....
  15. Lily Anne (avatar)
    Tako je,Lejla
  16. Stipan Severnjak (avatar)
    Citat Original postavio lejla.al.dbuni
    Predpostavljam da je ovaj aplauz namenjen Bucatijevoj Prodavnici tajni...:
    Nije.
  17. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio Lily~
    Tako je,Lejla
    Uvek mi je drago kada imam istomišljenike.

    Zahvaljujem na komentaru,Lily....
  18. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio Stipan Severnjak
    Nije.
    Ajaoj....onda,meni?

    Onda mi je to zaista velika čast,Severni...posebno što dolazi od majstora čarobnih priča.

    Ulepša mi jutro,Norhern-man....


    .
    Ažurirano 21.12.2011. u 09:18, autor: lejla.al.dbuni
  19. Ne diraj moje krugove (avatar)
    Citat Original postavio lejla.al.dbuni


    Ovo je tako sjajno napisano,NeDirajMojeKrugove....!

    I posebno sam počastvovana ako su te reči iz post skriptuma podsetile na priču iz Bucatijeve Prodavnice tajni.

    Ovakav komentar je divan prilog na mom blogu,uopšte.
    Zahvaljujem na sjajnom izboru...obeležio si njime ovaj post.


    .

    Naravno da si me ti podsetila na Dina i na tome ja tebi zahvaljujem. Ne bih to postavljao ispod svačijeg posta.
  20. lejla.al.dbuni (avatar)
    Citat Original postavio Ne diraj moje krugove
    Naravno da si me ti podsetila na Dina i na tome ja tebi zahvaljujem. Ne bih to postavljao ispod svačijeg posta.
    Znam da ne bi...

    Ulepšao si mi dan,NeDiraj mojeKrugove....
Strana 1 od 2 12 PoslednjaPoslednja