Poslednja lunova avantura – prvo poglavlje /2 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

Stipanov Dućan

Poslednja lunova avantura – prvo poglavlje /2

Oceni ovaj blog
Unutrašnjost zgrade je bila čak i luksuznija nego što je to spolja izgledalo. Unutar sebe krila je gotički zakošene plafone, mermerna stepeništa, čudesne granitne pločice i zidove obložene plemenitom borovinom. Sve je to blistalo i sijalo, ali još više su svojom otmenošću blistali gosti hotela koji su prolazili ogromnim holom, ili su prosto sedeli dosađujući se u ogromnim kožnim naslonjačima. Recepcija je bila pedesetak metara od ulaza ništa manje atraktivna od ostatka predvorja, a devojče koje se osmehivalo iza ogromnog pulta je bila prava bomba, i to veoma skromno odevena bomba. Kad je pomislio “skromno”, mislio je na količinu tekstila koji je pokrivao njeno raskošno telo. Ovoga puta nije bilo potrebe ni za lažnim predstavljanjem. Onaj Donald Sikert koga su se svi pribojavali je već odavno bio zaboravljen, a brisanje tragova pri povlačenju je bilo dovoljno pažljivo izvedeno da nikada niko nije ni pomislio da mr. Rajt, bogati industrijalac u mirovini, ima ikakve veze sa tom ozloglašenom ličnošću. Nalazio se ipak na skliskom terenu i morao je prethodno mnogo toga da odradi, nešto preko interneta, a nešto preko telefona ili u ličnim kontaktima, da bi njegovo prisustvo ovde bilo očekivano. Nije bilo dovoljno samo biti bogat da bi jednostavno banuo na ovo skrovito mesto. Trebalo je obezbediti preporuke, što je delom obavio Artur Markinč, a delom akcije preko interneta i stare veze u kriminalnim krugovima. Curica je bila veoma profesionalna i proverivši rezervaciju smesta je pozvala drugu, još atraktivniju i još slabije odevenu devojku da ih odvede do njihove sobe. Lepojka koja je bila njihov vodič imala je iritantni izgled francuske sobarice. Nosila je uštirkanu belu čipkastu keceljicu preko crne mikro haljinice koja je bila zavodljivo obrubljena belom čipkom, zategnute crne svilene čarape sa podvezicama koje su bezobrazno izvirivale ispod haljine i cipele neopisivo visokih potpetica, dok joj je kosa bila povezana urednim belim čipkastim povezom, a oko dugačkog vrata je nosila crni svileni povez. i ova devojka je bila ljubazna kao i prethodna pa su, iako ni reč njenoga neprestanog brbljanja nisu razumeli, u njenom prijatnom društvu brzo stigli do svoga apartmana. Klinka je bila uporna da nosi njihove kofere, iako je Sem pokušavao da joj ih otme. Na žalost bio je previše trom da bi se izborio sa tim vižljastiim stvorenjem. Kad su najzad ostali sami Lun se prijatno iznenađen osvrnuo po velikoj sobi. Očekivao je, uzimajući u obzir sumu koji je izdvojio za ovu namenu nešto udobno, ali iako se nagledao hotela i hotela, ovo ipak nije očekivao. Tavanica je bila kupolasto uzdignuta, a grede, namerno sirovoga oblika, su se upečatljivo protezale na visini normalne tavanice, služeći kao nosači osvetljenja vešto uobličenog u vidu svećnjaka. Na istočnoj strani nalazio se ogromni kamin od prirodnog kamena, a nasuprot njemu ogroman prozor sa pogledom na šumu, dok su svi ostali zidovi bili prekriveni plemenitim drvetom. Pod je pokrivao ogromni ručno tkani tepih, a nameštaj je bio od kombinacije prave kože i plemenitog drveta. Slike na zidovima su delovale skupo
- Sto mu svilenih podvezica, Donalde, nije valjda da si me doveo ovamo da budem svedok tvoga očijukanja sa ovim kokoškicama! Ne očekuj od mene da u tome učestvujem, ja volim svoju Brendu! - Gunđao je Sem.
- Verovatno ne bi bio u stanju da odigraš ni prvu rundu sa njima – Nije se
mogao uzdržati, a da ne dirne Semov ego, ali se potrudio da to učini pristojnim.
Kao uostalom ni ja. Matori smo Seme, mnogo matori. - Zatim je, dajući mu
unapred dogovoreni znak, izašao na balkon da bi uključio spravicu u džepu. Sem je izašao za njim i dalje nezadovoljno gunđajući, a on mu se opet obratio.
- Pa ipak, one jesu u neku ruku razlog našega dolaska ovamo. To su one izbeglice o kojima sam ti pričao, ma koliko, u ovakvome njihovom izdanju, to deluje nestvarno. Devojke koje si video potiču iz obližnjeg izbegličkog kampa i njihove zemljakinje su cure o kojima sam ti govorio. Pa ipak, ne znamo da li zidovi ovde imaju uši, pa će biti bolje da pazimo šta govorimo. Sada sam uključio ometač svih frekvencija, ali to ne smem prečesto činiti. Jednom- dvaput će to proći kao atmosferske smetnje, ali ako to prečesto budem radio, onaj ko nadgleda sobe može da se doseti odakle to dolazi. Prema tome, dok smo u hotelu, jezik za zube! Možeš li ti to?
- Milijardu mu globalnih zavera! Pa zar to pitaš nekoga ko je čitav život proveo čuvajući ti leđa u tvojim poduhvatima? Naravno da mogu!


Pošalji "Poslednja lunova avantura – prvo poglavlje /2" na Facebook Pošalji "Poslednja lunova avantura – prvo poglavlje /2" na Google Pošalji "Poslednja lunova avantura – prvo poglavlje /2" na My Yahoo! Pošalji "Poslednja lunova avantura – prvo poglavlje /2" na Live Pošalji "Poslednja lunova avantura – prvo poglavlje /2" na MySpace Pošalji "Poslednja lunova avantura – prvo poglavlje /2" na Twitter Pošalji "Poslednja lunova avantura – prvo poglavlje /2" na Digg Pošalji "Poslednja lunova avantura – prvo poglavlje /2" na del.icio.us

Ažurirano 21.12.2011. u 05:23, autor: Stipan Severnjak

Oznake: lun
Kategorije
Novela

Komentari

  1. coviax1 (avatar)
    F.Ešton?Komšija...:bye:
  2. Stipan Severnjak (avatar)
    Jel'?