Tajne hronike 35. Salaš 3/3 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Tajne hronike 35. Salaš 3/3

Oceni ovaj blog
- Evo ti tvoje đubre, utvaro smrdljiva. - baci mu pred noge zamotuljak od natrule krpe, uperi dršku motike prema njemu i nastavi – Samo, sad dobro zapamti, šta ću ti reći utvaro. Nikad ne imao ni ...
Loki vala zna, kad valja zbrisati, pomisli. Ipak, dobro je kada viče i kune. Izgleda da vodea zaštita drži. Da je počela tiho i sugestivno bez klasičnog repertoara, onako kao prošli put, ne bih se imao čemu nadati.
Prikaza je poluvrišteći sipala kletvu, za kletvom i neštedimice psovala, činilo mu se, tražeći slabu tačku na Arsovoj zaštiti. Jedini način, znao je, da prođe kroz ovo, je da je pusti da završi. Da je mogla da mu naudi, učinila bi to već i pre no što bi joj prišao, Loki stvarno zna kad i koliko brzo da zbriše. Slušajući piskavo i škripavo psovanje milsi mu se ponovo vratiše Adeptu, bratu njegovom, po postanju mlađem i ubici njegovog tela. Dobro, manje više telo, pomisli, ali ta namera. Eh, namera, pomisli. Nikad se nije mirio sa tim, da ima starijeg brata, a ja se baš nisam pretrgao od brige za mlađim bratom. Uvek sam bio tvrd kao matori torbar, željan samo znanja i sad na kraju, iskupio me mali bata i to tamo gde je najskuplje, tamo gde jedino i vredi. O kej bato, mislim da sam shvatio lekciju, ali kako si to izveo verovatno neću skoro. Trebalo je da ima stariju sestru umesto brata, bilo bi možda bolje. Tako je i bilo zamšljeno od početka, sećao se. Mo je tako htela, pa se onda predomislila. Ne, nije ona kriva, pre će biti da sam ja kriv, pomisli. Iako je voda moj izvor, to nema veze, Trebao sam ja da ponesem štap, njoj prepustim pehar, ali ona se jednostavno brže predomislila. Verovatno je htela da izgladi, nešto što nije morala, ali dok se ja nisam setio. Opet kriviš sebe, rekla bi mu Am, E seko kao li ti je sad? Sanjaš li konačno snove devojačke?
- ...nikad pa ni onda! Jesi li me čuo? – kreštanje utihnu. Jezivi pogled lica u raspadanju, još je bio uprt u njega.
Svrnuvši pogled ka krpenom smotuljku u prašini pred sobom reče tiho:
- Visak Hekt molim te.
- Lažovu! Zašto si prećutao onoj budali, da delo očvrsloog Sunca ne postoji bez žene?
- To bi bilo previše za njega, potpuno bi ga slomilo. Ako je i to zaslužio, sigurno nije od mene. Osim toga moje je bilo da mu pokažem, a njegovo da se nada i nauči ijednom, možda.
- Hoću da čujem ime one sa kojom si ga izveo.
- Ti znaš.
- Hoću da izgovoriš njeno ime! –zasikta unevši mu se u lice, Ars zaustavi dah.
- Ti znaš!. –odseče.
- Njeno ime utvaro, ne izazivaj me!
- Visak Hek, molim te – reče blago.
Ispod poderanog ogrtača, polako izviri skelet ruke sa dronjcima mesa, koji su visili sa nadlanice i iza lakta. Oko kostiju šake ispružene u na neki način ipak, zavodljivoj pozi, dlanom okrenute na gore, plela se crna uzica Izisa. Zraci upravo izašlog sunca obasjaše, kao voda glatku površinu sivog kalaja. Viseći sa šake mirovao je, kao da je okačen o zid. Maznim, čak zavodljivim pokretom pruži mu ga.
- Evo. –reče blagim glasom.
- Eto i tebi u njegovom imenu, imena njenog. Zadovoljna?
- Jesam, uzmi ga sad, tvoj je.
Pokidavši tanku ljusku, trulog krompira, kog je sve vreme grejao u levoj šaci, Ars ga prinese visku. sa donje strane. Čim je dotakla vrh viska, poput blata, žitka smrdljiva vodenasta masa, počela je da se puši uz šištanje. Trulo telo gospodarice pakla, prođe slab drhtaj. Visak joj ispade i potonu u trulež u Arsovoj šaci. .
- Crkni! –prosikta.
Ne čekajući ni trena, Ars stisnu šake u zatvorenu pergršt, i prizivajući Vodu, kleknu levom nogom u prašinu. Sa olakšanjem, oseti kako mu koleno tone u blato. Oko njega spusti se orkan i podiže prašinu u prljavi zagušljivi kovitlac. Blato pod njim bilo je hladno i ledilo se. Neka, pomisli, samo da nije prašina, a to i nije led, to je morska so. Snaga plime dalekog Mora obavi ga. Čvrsto je držao šake sklopljene u pregršt.
- Neću ti ovo zaboraviti, ne brini! -prolomi se poput grmljavine. – Danas, ali samo danas imao si šansu i sa furijama i sa mnom, ako se pitaš kako ti je sve uspevalo, priseti se koji je dan danas. Samo još danas, uživaj Ars Vicisti, pevala ti majka, da ti peva.
Prvi novembar, priseti se. Dan mrtvih, Svi sveti, velika Majko potpuno sam zaboravio. Jedini dan dan, kada se otvaraju kapije između svetova živih i mrtvih. Dan primirja u večnom ratu Stvaranja sa Uništavanjem, dan kada i Had ponekom ume na kratko da progleda kroz prste. Hvala ti Hk, bar si mi razjasnila neke stvari.

Bortanj
Novembarsko sunce se podiglo topeći inje u blagu kišu ispod golih krošanja. Osetno je otoplilo. Očekivao je svakog trenutka da će Loki da iskoči iz nekog žbuna, no veme je prolazilo, a od njega ni traga. Stajao je pred stancem arteskog izvora iza Gavranove krivine. Sunce mu je prijatno grejalo leđa. Kamen stanac na kog se izlivala voda sa izvora bio je suv. Polako, poput starca kleknu pred grubi kamen, ispod cevi izvora i polako otvori pregršt. Iz šaka ispade mu komad kamena oblika grudve snega. Nosio je otiske obaju Arsovih šaka, ali bio je to kamen. Nad njim, bronzana cev izvora bila je suva i tako, još više, čitavom izvoru davala izgled nekog starog spomenika.
Izvor je presušio odavno.
Početkom pedesetih godina dvadesetog veka, presušili su skoro svi arteski izvori u zapadnobačkom okrugu, sećao se, navodno zbog pojačane eksploatacije pokarpatskih vodonosnih slojeva, a kao posledica izgradnje mreže gradskog vodovoda grada Sombora i okolnih naselja, što je urađeno po direktivi okružnog narodnooslobodilačkog odbora.
- Malo sutra, druže Dediću –reče tiho, -iliti malo Morgen, ako vam tako više odgovara.
Potom otrevši dlanove od prašine, položi desnu šaku na malo ulegnuće na cevi. Za to još ne postoji formula.
Postoji jedna pomisao, jedan osećaj, samo jedan damar, tu je svaka reč suvišna.
Tanak mlaz života, poprska kamenu grudvu i ona se u trenutku raspe u glineno blato, tromo otičući sa stanca. Ispirajući polako, Ars ugleda poznati oblik. Visak, izliven u oblik dobijen davno zaboravljenim vekovoma predanog rada sveštenica i sveštenika starog Heliopolisa, ležao je na stancu arteskog izvora. Uze ga u ruku i podiže. Kada ga je podigao do visine očiju, sunce ga obasja i snažno se odbljesnu.
od površine čistog Mesečevog srebra.
Umalo ga je ispustio od iznenađenja.
- Malo delo. – promrmlja još uvek ne verujući svojim očima. U trenuku mu posta jasno kako ga je Adept otkupio.
- Bortanj. –reče. –Ne bi trebalo da je daleko odavde.

Pošalji "Tajne hronike 35. Salaš 3/3" na Facebook Pošalji "Tajne hronike 35. Salaš 3/3" na Google Pošalji "Tajne hronike 35. Salaš 3/3" na My Yahoo! Pošalji "Tajne hronike 35. Salaš 3/3" na Live Pošalji "Tajne hronike 35. Salaš 3/3" na MySpace Pošalji "Tajne hronike 35. Salaš 3/3" na Twitter Pošalji "Tajne hronike 35. Salaš 3/3" na Digg Pošalji "Tajne hronike 35. Salaš 3/3" na del.icio.us

Ažurirano 20.12.2011. u 08:30, autor: MPMcB

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari