Tajne hronike 34. Bilijar 0/2 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Tajne hronike 34. Bilijar 0/2

Oceni ovaj blog
Iako se tako čini, Pul bilijar nije igra, u kojoj obavezno pobeđuje onaj, ko bolje i sigurnije pogađa kuglom rupu. Dobro oko i sigurna ruka su dragoceni, ali često pobedu odnose oni, koji znaju da navedu protivnika, da sam sebe pobedi. Oni pak, koji pri tom umeju da obuzdaju i svoju samovažnost, oni su nepobedivi. Ništa, što je tako jednostavno, tako konkretno i direktno ne govori čoveku, o njegovoj taštini i sebičnosti kao bilijar. Samo je jedna stvar, koja je neuporedivo bolja i sveobuhvatnija, znao je dobro.
Ljubav.
No i ova jedna, jedina reč je previše, znao je još bolje. Biljar je ipak samo igra sa protivnikom.
Obuzdati se u bilijaru, znači ne omalovažiti protivnika. Pobeđivati, znači igrati, ne svojom nego protivnikovom glavom, svoju zaboraviti, Zapravo, osim namere, sve svoje, što je moguće više zanemariti. Protivnika i sve što dolazi spolja, doživeti kao sebe i sve što je oduvek bilo unutra, kruna je umeća ne samo bilijara, čini se.
Posebno poglavlje igre je blefiranje. Ars je bio užasno loš blefer i zato se uglavnom, trudio da ne blefira, da bude jednostavno neposredan. To nije bila loša taktika, jer su protivnici skoro listom sumnjali u tu njegovu neposrednost, silno se trudeći da zavire ispod te očigledno nevešto namolovane amaterske maske. Upinjući se da potvrdi svoju iluziju, svako se oda, više nego da iskreno odgovara na sva moguća pitanja. Treba samo stajati po strani i pratiti radnju, posle je lako izvesti zaključke, baš ako se mora. Ipak više je voleo, da umesto donošenja raznih zaključaka o protivnicima, na osnovu njihovih postupaka, jednostavno, gradi igru. Bilijiar nije jedina igra, u kojoj onaj, koji time što povlači čvrste zaključke, zapravo, pristaje da bude izmanipulisan kao crvenkapa. Snuker je, kada su ti detalji u pitanju, mnogo bolji od ovog pula, mislio je.
Ars nije morao da igra sa njim.
Gabrijel je bio pažljiv i proračunat igrač, ziceraš reklo bi se, mada bi se ponekad usudio i na po koji riskantan potez. Kako da skine furiju sa vrata, Gabrijel niti zna niti može da mu pomogne, beše skoro siguran. A da li je se već otarasio, za stalno ili za privremeno, nije trenutno imao blagog pojma. Uplovio je u neko, boli me uvo za sledeći minut, stanje, Gabrijel je hteo baš suprotno, znao je to. Hteo je da ga dovede pod stres mača nad glavom, koji strahom za goli život, vezuje i sav razum i svu intuiciju i tako vezanog pobedi, ne bi li dao oduška svojoj sujeti, koja je već dugo vapila za osvetom. Hteo jeste, no znajuči to, Ars nije mogao da mu to zadovljstvo, tek tako priušti. To je bila stvar koja se ne može zaslužiti, bar ne od mene, mislio je Ars. Ima doduše demona, koji to daju pa posle lepo žive od masne kamate, al’ mani ti to.
Posle početnog udarca, Gabrijel dođe za sto, uzeo da ubacuje šarene kugle. Zašto su skoro svi njegovi protivnici birali šarene, pitao se već jako dugo. Gabrijelu je dobro krenulo. Posle dva uspešna ubacivanja, počela je da raste njegova samouverenost. Tipično, počeo je da provocira.
- Osetiš li je tu negde a? Meni kao neka hladovina curi niz leđa kad ih okrenem ogledalu.
- Da, nije mi baš svejedno. Samo zašto se sakrila tamo iza? –trudio se da ne slaže.
- Ne znam bogami, imam još samo ovih par kugli da ubacim, a ti nisi stigao ni do štapa. No ako se potrudiš, ko zna možda ti kažem. Vidiš kako bilijar ume da bude nepravedna igra?
- Ponekad. –odvrati mirno.
- E, a vidi sad ovo ogledalo. Zašto bi tu bilo toliko ogledalo?
Pita tek da oseti koliko sam uplašen, pomisli. Čudno mu je što ne skakućem kao on malopre.
- Da me odvuče iza njega.
- Ma to je sujeverje. Da ti ja kažem, ogledalo je tu da ne dozvoli sotoni da prođe u ovaj svet. Zato se kaže da kad razbiješ ogledalo, snađe te sedam godina nesreće.
Dobro je, pomisli, samo kad ti nisi sujeveran. Ipak zvučiš mi malo izveštačeno.
Gabrijel je ubacio još jenu kuglu i isprsio se kao mladi petao. Bela mu je ipak otišla malo predaleko za sledeći udarac. Sad će da je raspali preko svake mere, pomisli, i upašće moja žuta. Greška prekretnica, nadam se.
- Sujeverje možda. A možda je bolje da pitamo gazdu, što je tu stavio ovoliko ogledalo.
- He, nisam ja toliko blentav, da nisam primetio da je ono tu tek otkad si mi vratio, ono što mi je oduvek pripadalo. Pazi sad, ono je tu milosti božijom, da ne možemo da vidimo šta je iza. Stoji pred vratima pakla, koja su otvorena samo za tebe. Nije moguće da to još nisi uvideo. – poslednju rečenicu je izgovorio prekomerno glasno, skoro uspaničeno.
Sad, kada bih mu rekao nešto kao, nisam baš siguran, za koga su tačno otvorena ili nešto tome nalik, uspaničio bi se i ne bi mogao da drži štap. Nije fer.
- Hajde, igraj i ne propovedaj. –reće mirno. Previše mirno, pomisli, ali šta da radim kad ne znam da glumim paniku?
Štap mu se okliznu preko bele. Falš udarac, jako i neprecizno. Bela promaši, a žuta osta da visi nad rupom. Došavši na sto, Ars je ubaci.
- To je neka tvoja vradžbina, znao sam.
- Bila je tvoja ideja da igramo, ako se ne sećaš. Sam si pristao na to..
Ars ubaci još dve kugle i primeti bledilo na sveštenom licu. Crnina rize ju je još više naglašavala.
Bi mu ga žao odjednom. Ali nisam ja milosrdno sestrinstvo, pomilsi.
- Svaka bilijarska kugla je okrugla. Mplim vas pogledajte se u ogledalo velečasni, samo na prilazite preblizu.
-Iš sotono. –odvrati piskavo. Činio je drhtave pokrete, kao da crta veliki krst ispred sebe i mahao levom rukom kao da u njoj drži kandilo i kadi sve oko stola. Ars se nakloni i prekrsti sa tri prsta.
- Sram te bilo! Ne ismejavaj. –bio je bled i malo znojav po čelu.
- Vo imja..
-Iš!
- Hajde, ti si na potezu. Omašio sam crvenu.
- Ha! Pa, naravno! –ozari se, a potom doda: Hvala ti Bože.
- Bogu hvala. –doda Ars. Bolje ti stoji, kad nisi tako bled, pomisli.
Ostavio mu je belu tako da može lako da ubaci svoju kuglu. I sve preostale, još lakše. Pomisli, ako pripazi, pa ostavi belu kako treba. Gabrijel pogodi ali bela mu odlete na drugi kraj stola i zakloni se iza crne.
- Opet me dekoncentrišeš!
Ako bi ubacio crnu, pre nego sve svoje šarene, bio bi to poraz. Zbog toga se većina osrednjih igrača klonila bilo kakvih kombinacija sa crnom, iako je bilo dozvoljeno kombinovati sa njom. Gabrijel se upravo nameštao za tako neki siguran, ali jalov potez.
Paceru, pomisli Ars, daj malo inventivnosti. Crna jeste opasna, ali ko pazi i misli i veruje svojoj nameri, uvek ima šta da nauči. Gabrijel se odjednom ukoči, svrnu pogled preko stola i na jedan značajan trenutak zagleda se Arsu u lice. Potom okrenu štap i kratkim udarcem poveže crnu od mantinele. Crna okrznu jednu njegovu i zamalo sama upade u rupu.
- Crni đavole! Da Bog da goreo u sopstvenoj vatri! –ispali, sav crven u licu.
Arsu nije bilo jasno, misli li on na njega, ili na crnu kuglu. Nisam ni slovca zucnuo, podseti se.
- Što si se tako uzbudio? Ako izgubiš, treba samo da mi objasniš kako da je se otarasim. Ti si već svoje dobio, ne boj se neću te vratiti u gavrana, mada si u tom obliku bio nekako prirodniji.
- ’Ajde igraj i bez filozofiranja.

Pošalji "Tajne hronike 34. Bilijar 0/2" na Facebook Pošalji "Tajne hronike 34. Bilijar 0/2" na Google Pošalji "Tajne hronike 34. Bilijar 0/2" na My Yahoo! Pošalji "Tajne hronike 34. Bilijar 0/2" na Live Pošalji "Tajne hronike 34. Bilijar 0/2" na MySpace Pošalji "Tajne hronike 34. Bilijar 0/2" na Twitter Pošalji "Tajne hronike 34. Bilijar 0/2" na Digg Pošalji "Tajne hronike 34. Bilijar 0/2" na del.icio.us

Ažurirano 19.12.2011. u 17:17, autor: MPMcB

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari