Tajne hronike 34.Bilijar 2/2 - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

U potrazi za ravnotežom

Tajne hronike 34.Bilijar 2/2

Oceni ovaj blog
- Pomoli se Bogu svome, Ars i dozvoli mi da te pričestim.
- Pre no što me ubiješ ili posle, Velečasni? Ide li to uopšte zajedno.
- Naravno da ide.
- Bogu hvala, već sam se uplašio, da ti treba asistent.
- Ne huli. Bog je miostiv prema svojoj deci, videćeš. Hajde, lepo klekni i ponavljaj za mnom.
Gde mu je sad ona poniznost i ona pomirenost sa neminovnošču stvaranja od malopre, pomisli, gledajući ga kako sav raste od ponosa, kao da ga pumpaju.
- A šta ako promašiš? –pitao se.
- Na pravdi Boga, onda ćeš ti da me ispovediš. Mada ne verujem.
- Verovao ili ne biće kasno, ako se ne varam.
- Božija volja je da ne promašim.
- A moja namera je da te upozorim, da češ, kako si krenuo, po svoj prilici sa crnom ubaciti i belu, a ti znaš šta to znači.
Bacivši kratak pogled u mrak, iznad Gabrijela, ugleda furiju kako se sva uznemirila.
- Vidiš li je? -upita Gabrijel.
- Igraj i ne propovedaj. Biće dana i za to.
Gabrijel polako dotače belu štapom, ona se odbi od crne, poslavši je u rupu, osta na stolu. Stajao je još neko vreme u tom položaju, čvrsto zatvorenih očiju.
- Slobodno me pogledaj, ne moraš tako teatralno da žmuriš –reče Ars.
- Ti nisi..?
- Izgleda da nisam, jedino mi ti izgledaš malo providan.
Uz prigušen krik Gabrijel se panično osvrte ka ogledalu. Ugleda svoje lice crveno kao bulka i namah oseti kako mu srce bije, kao da će da iskoči. Naslono je nos na ono za šta je verovao da je staklo, pa kad oseti, kako uranja u nešto ledeno i mokro, trže se kao oparen.
- Ogledalo, pogotovu ono veliko, uopšte nije Bogu drago, jer je znak taštine i samoljublja, a zna se da to odmah privlači demone iz pakla.
- Iš sotono. –izgovori gotovo nesvesno pribirajući se iz šoka.
- Dobro, samo sam citirao.
- Ali kako? – upita Arsa još uvek u neverici, ne skidajuči pogled sa uspravne vodene površine.
- Ne znam stvarno, mada imam neke pretpostavke. Ne vredi ti da razbijaš glavu time. Bolje ti je da sad pođeš polako, samo što nije svanulo.
- Nije puno vremena proteklo. Ova sotona ga nekako usporava.
- I ti si primetio?
- Jesam Ars, a primetio sam i da si namerno omašio crnu. Zašto si me pustio?
- Bilo mi te žao.
- Filozofiraš kao i obično, ali nema veze. Znao si da sam blefirao.
- U to čovek nikad nije dovoljno siguran, pogotovu ako mu visi nad glavom, šta već.
- Da i nekako si omađijao ovu grdobinu, hteo si da iskušaš moju veru. Sve ovo ti je došlo kao zabava.
Čuj zabava, čuj „omađijao“ anđela Smrti, pomisli Ars. Blago njemu kad tako nema pojma. I zašto svi misle, da ja sve znam? Dobro, naslutio sam da blefira, posle se to lepo i videlo na njegovoj skupnoj tački, ali nisam je špijunirao pre. Nisam filozofirao, bar ne preterano. Nisam ni „omađijao onu grdobinu“ Ko to može, nije još poneo svoje kosti ovom zemljom, a i zašto bi, a što je najvažnije, nisam te lagao, draga moja budalo. A to što sam te vratio u mantiju, to je valjda bila moja dužnost prema tvom Bogu. Alal.
- E, sine moj –Gabrijel je izgleda, tek počinjao –sve i da si sto puta čarobnjak, to ti samo odmaže, jer tako nikad nećeš upoznati strah od Boga, a time ni lice gospodnje. Gospod naš se ne upoznaje kroz oholo znanje, nego kroz iskreni pokor, jer samo sveti sakramenti...
O Majko, pitao se koliko će mu trebati da završi. Vreme je teklo opet uobičajeno, inje se izgubilo. Pogled na sat rekao mu je, da je čitava njihova seansa potrajala, ne duže od pola sata. Gazda se sigurno još napija da ubije strah, a Ognjen, na njega je potpuno zaboravio.
... i pokorivši se, uvideše tada, da je reč Gospodnja..
Setivši se Ognjena uvide odjednom kuda mu je ići. Valajlo je požuriti.
- Klekni sada i...
Stvarno ga očekuje blistava sveštenička karijera. Ko zna, u ovo doba to bi moglo još i na dobro da izađe.
- Klekni, kad govorim.
-Šta? A. –kleknu.
- U ime Oca, sina i ..
Dobro mu ide, izgleda da mu se ovih desetak vekova gavranskog staža nije odrazilo na nastup.
- Amen –završi Gabrijel. Ars ustade.
- Kaži Amen.
- Što?
- Takav je red. Kaži da vidim od koje si sile?
- Amen.
- Dobro je, nema u tebi nečastivog.
- ’Ajd kad ti kažeš.
Na kraju se još jednom zagledao u uspravnu Vodu. Vrteo je glavom sumnjičavo, ne usuđujući se da priđe bliže. Na kraju joj okrenu leđa i upita:
- Reci mi još samo jedno. Kuda vodi ova kapija, koju si ovako vešto zaklonio?
- Hajde Gale, vreme je da se ide. Čeka te brilijantna sveštenička karijera.
- Ne idem dok mi ne odgovoriš.
- Ali to svetogrđe ne bi trebalo da ima neke veze sa tvojom crkvom.
- Moja crkva se u međuvremenu raskolila na katoličku i pravoslavnu.
- Pa to ne bi trebao da ti bude problem, pretpostavljam.
- Kako to misliš?
- Pa, još uvek je jedan Bog, koliko sam upućen.
- Dobro si to rekao, sine. Dakle?
- Dakle šta?
- Pitao sam te nešto. –stajao je kao bronzani kip upirući palcem preko leđa.
- A to? To je samo iluzija. To nije prava kapija. (bar ne moja, sine mu odjednom) Ustvari niko ni ne vidi to osim nas dvojice i brzo će da se izgubi.
- Kad bi bila prava, kuda bi vodila? –odseče još uvek ukipljen sa palcem kao nadobudni autostoper.
- U Amenti. –začu svoj glas.
- Hm, idem sad, zbogom.
- Zbogom oče.
Odlučnim pokretom otac Gabrijel Lorić, prebaci crni ogrtač preko ramena i odlučnim korakom krene ka šanku.
Skupio se iza šanka pored male grejalice, ne pomišljajući ni pogled da podigne. Bilo mu je hladno iako je grejalica duvala pravo na njega, a on već iskapio celu flašu rakije. Želudac ga je pekao, a u glavi je i dalje bio bistar, poput straha koji ga nije napuštao. Imao je osećaj da vekovi prolaze, a ništa se ne dešava. Natoči sebi još jednu čašicu, postavi je na šank ispred sebe. Taman je krenuo da je iskapi, kad se priseti davno zaboravljenih reči:
- Oče naš, iže jesi na nebesjah.. -poče poluglasno.
U tom trenu, otvoriše se vrata bilijar sale i šanku priđe nekakav pop. Stade pred njega uze čašu i iskapi je.
- Pomaže Bog domaćine. –reče mu uz blaženi malo izveštačeni osmeh.
- BBBB...
Sledeće čega se sećao, doduše malo maglovito, bilo je da su ga sopstvene noge, veoma brzo pronele kroz zatvorena staklena vrata sopstvenog restorana, i dalje preko sopstvenog parkinga na drum, u pravcu grada. Malo potom, na sopstvenoj koži, osim par posekotina osetio je da je veoma hladna noć, a i sopstvenim očima ugledao je vedro zvezdano nebo.
Sve sa mesečinom i zorom koja se tek zasivela.
Bog mi pomogao, ko bi drugi? –odahnu sopstvenim plućima i prekrsti se.

Salaš
Ognjen otvori oči. Podigavši glavu sa stola ugleda je sivilo svanuća. Ustao je masirajući ukočen vrat i polako otišao do šanka. Kroz razbijena staklena vrata polivala je hladnoća. Hteo je kafu, a gazde nije bilo na vidiku. Zagledajući okolo učini mu se da bi mogao sam da se posluži. Gazeći preko srče razbijenog stakla provuče iza šanka, gde je ugledao automat za kafu. Već posle par minuta vrati se za svoj sto sa velikim toplim bokalom čiji je miris čoveku, milenijumima budio iste osećaje.
- Dobro jutro Ognjene.
- Ars? Pa naravno, sad mi je sve mnogo jasnije. Na kraju padnu sve maske pa i ova tvoja plava. Sedi popij kafu.
- Hvala ti, žurim.
- Ostavljaš me, znači.
- Vreme je Ognjene, šta si naučio, primenjuj po svojoj nameri, ali od sad sve što uradiš, ide na tvoj račun. Videćeš cena ume ponekad da bude previsoka, zato nastavi da učiš, mislim da nisi na tako lošem putu.
- Ma dobro sad, nego samo da znaš kako sam te mrzeo onomad.
- Mene, zašto?
- E zašto, al’ nema veze. Pozdravi je kad je sretneš.
- Mislim da je više nikad neću sresti.
- Znači i tebe je otkačila?
- Nije naravno. Nisam ja bio nigde ni zakačen, osim možda na koju crnu listu, no sad je svakako svejedno.
- Da, a ja sam Pol Makartni. Nego šta je ako nije to, hajde reci ako smeš.
- Hm. Meni se čini, bilijar je igra, koju može da igra svako, ko nauči da poštuje pravila, a voleti sme samo onaj koji je spreman da ih krši. Ako bi to zapamtio, budućnost u ovom svetu bi mogla da ti bude mnogo bolja.
Za razliku od moje. Oprosti mi Majko, pomisli na kraju.
- Nisam siguran, da sam baš ukapirao, ali mislim da ću da zapamtim. To je, verovatno, sve što imaš da kažeš.
- I odviše. Živ bio Ognjene.

Pošalji "Tajne hronike 34.Bilijar 2/2" na Facebook Pošalji "Tajne hronike 34.Bilijar 2/2" na Google Pošalji "Tajne hronike 34.Bilijar 2/2" na My Yahoo! Pošalji "Tajne hronike 34.Bilijar 2/2" na Live Pošalji "Tajne hronike 34.Bilijar 2/2" na MySpace Pošalji "Tajne hronike 34.Bilijar 2/2" na Twitter Pošalji "Tajne hronike 34.Bilijar 2/2" na Digg Pošalji "Tajne hronike 34.Bilijar 2/2" na del.icio.us

Ažurirano 19.12.2011. u 17:18, autor: MPMcB

Kategorije
U potrazi za ravnotežom

Komentari