Slatka ptica mladosti... ili već tako nekako :) - Blogovi - Forum Krstarice
Prikaži RSS

parker 71

Slatka ptica mladosti... ili već tako nekako :)

Oceni ovaj blog
- Jel znate one rakete po parkovima! One što su postavljene u paketu sa klackalicama, ljuljaškama i ostalim rekvizitima da se deca igraju... Jednom društvo i ja sedeli u parku i pijuckali i iz dosade se spakovalo nas sedamnaest u raketu. Samo u onaj gornji deo, preciznije u onu kupu... Sve to u blizini nekog kafića, već pomenutog ranije, pa smo krenuli u akciju nas sedam - osam a kad se čulo šta kreteni rade došli i ostali da se pridruže. Ušli svi koji su se pojavili... Ulazili sat vremena, izlazili dva, sve u cerekanju i zajebanciji. Bilo i devojaka . Sve to u sitne sate, drugačije ne bi ni moglo... Šteta što tad nije bilo mobilnih telefona i kamera da se sve lepo snimi za stare dane... Kako bih sad voleo da imam taj snimak ili bar par sličica...
- A jednom drugom prilikom čuli mi da je neka spontana svirka u nekom drugom kafiću. I krenemo da vidimo... Nas dvanaest potrpamo se u reno 4 (pobednik vremena!) i vozi. Ko u onoj pesmi "hej haj baš nas briga". I ok, jurimo mi ko u maratoncima, trideset na sat, laganica... I u nekom trenutku prolazimo kroz raskrsnicu kad stvori se saobraćajac i maše . I sad, em nas ima za troja kola em svi pijani... I šta da se radi, svi u glas šta ćemo a sve predlozi luđi jedan od drugog. I tako mi prođosmo jedno trideset metara, na malo bezbednju razdaljinu... Saobraćajac gleda, ne veruje da mu pobegosmo... I kad smo malo odmakli, ovaj drugar što je vozio zakoči, izađe iz kola i kaže pajkanu, zamisli šta... Kaže - brate, primili bi i tebe al vidiš bre da nema mesta ... I mrtav ladan sede u kola i odosmo mi... I ništa, sve ok, i pajkan tamo ostade presamićen, smeje se pa ga i mi čujemo... Drugo vreme bilo...
- A jednom, spavam ja najnormalnije, kad neko me budi. Drmusa, viče - mali, mali... Probudi me nekako, kad ono poštar. Zanimljivo... Pogledam levo desno, kad ja spavam u bašti kafića . Pitam ja - šefe, koliko je sati?, kaže on - pola deset... Au majko moja, šta me snađe. Vidim, šeta narod ulicom odavno... Kaže on - mali, jesi ok, ma reko - jesam valjda... - a gde ti je patika? . Pogled na dole, oprezno... nema je... Ma važi... A patike, sećam se, duboke neke adidaske, Pet Juing model, poskupe bile... Al sad ostade mi jedna... Ne znam što mi ne skidoše obe, šta će nam po jedna, i meni i njemu, kome god... I dugo sam je čuvao za uspomenu, na kraju žena bacila kad je jednom pospremala kuću. Šta ćeš, ne razumeju žene te stvari... I ništa, da se vratim na priču, kaže meni poštar - aj ti mali kući polako... - oću čiko... I krenem ja, ko u onoj priči za decu "bosonogi i nebo". Nije ni daleko, kilometar i po a sve kroz grad... Tu me videle neke potencijalne tašte sve vraćajući se sa pijace, pa se završi sve pre nego je i počelo . I, stižem ja kući, izujem se kod svog prozora pa onu patiku kroz prozor da mi ne štrči i ajd, samo hrabro... Bos totalno, ko hobit. Sa druge strane kuće nam bio ulaz, dalje od ulice. I stižem ja nasmejan a ćale i komšija sede za stolom, piju kafu, rakijicu. Nedeljno jutro, ja se oblesavio u subotu veče... Reko' - dobro jutro a oni . E, tu sam dobio POGLED... Al dobro, prođe i to ...
- I tako... Ima toga još, i previše, ovo pišem šta mi prvo pada na pamet. ... Lepo beše, kad sad razmišljam... Al ja bi takve stvari i sad radio. Dobro, ne baš ovo sa patikama al kad si u tom štimungu omaknu se i takvi brodolomi. Samo nemam sa kim. Ljudi se unormalili. Odrasli, mo'š misliti... Ljudi mojih godina valjda misle da tako treba, da ideš ozbiljan i ljut... Ja ne mislim al ne mogu da im dokažem. A rado bi... Mislim, problemi wtf! Pa uvek je bilo problema, i onda kao i sad. Pa šta, nasmeješ se i odmah ti lepše, i lakše... Ali ne, vole izgleda ljudi da se namrače pa su onda važni ... I šta ćeš im... Zato su oni kao normalni a ja kao blesav, da ne kažem lud... Ma važi, neka sam, ne bih se menjao...

- Eto, to sam samo ja i moje budalaštine... Aj živeli do sledeće prilike

Pošalji "Slatka ptica mladosti... ili već tako nekako :)" na Facebook Pošalji "Slatka ptica mladosti... ili već tako nekako :)" na Google Pošalji "Slatka ptica mladosti... ili već tako nekako :)" na My Yahoo! Pošalji "Slatka ptica mladosti... ili već tako nekako :)" na Live Pošalji "Slatka ptica mladosti... ili već tako nekako :)" na MySpace Pošalji "Slatka ptica mladosti... ili već tako nekako :)" na Twitter Pošalji "Slatka ptica mladosti... ili već tako nekako :)" na Digg Pošalji "Slatka ptica mladosti... ili već tako nekako :)" na del.icio.us

Kategorije
Nekategorizovano

Komentari

  1. kamenicvet (avatar)
    Hahahaha ,e vrati me u neke davne godinice,bilo je stvarno mnogo lepše i naivnije i lakše...
  2. parker 71 (avatar)
    p'da... nije da smo ne daj boze ostarili vec, al bilo nekako drugacije...
  3. Mima76 (avatar)
    da drugacije mirnija naivnije isktenija nesto sto nasa deca nece nikada imati i to je tuzno
  4. parker 71 (avatar)
    ne vredi... tv, kompa, mobilni... pa u krug...
  5. Mima76 (avatar)
    Ja letos smislila da cerki slavim rodjendan na Adi, da napravimo piknik, svi su me bledo gledali pa i moj muz. Kaze ti nisi normalna niko ti nece doci tako daleko ( mi zivimo kod Skadarlije ), i tako ja ne normalna ali uporna i tvrdogleva isteram svoje. Pokupujem sokove,vodu,pivo, napravim gomilu sendvica, umesto torte oblande i sve to potrpam u kola i pravac Ada. Bilo nas je 50 sto dece sto odraslih, pevalo se, igralo, fudbal,kosarka,odbojka, niko nije hteo da ide kuci, kazu da ne pamte bolji rodjendan
  6. parker 71 (avatar)
    pa tako treba... sve se nekako ucaurilo i samo paze da ne ispadnu ne daj boze neki ludaci... mi jedne godine slicno, i super bilo...
    treba se opustiti i ziveti umesto sto svi zgrceni... i kad je neki kiks, pa sta, teraj dalje... bolje neki kiks tu i tamo nego ziveti ko biljka...
  7. Mima76 (avatar)
    a kad su tek videli da sam kao u tvojoj prici svu tu decu ( a bilo ih je od 1-14god ) potrpala u raketu da ih slikam jos im pokazala kako da izbace noge i ruke pa da masu
  8. parker 71 (avatar)
    aaa, da si ti videla nas, u rasponu od 20 do 30 godina, a ispresavijali se ko u cirkusu onaj akrobata, covek od gume
  9. parker 71 (avatar)
  10. white daisies (avatar)
    Al ja bi takve stvari i sad radio.....Samo nemam sa kim. Ljudi se unormalili. Odrasli, mo'š misliti... Ljudi mojih godina valjda misle da tako treba, da ideš ozbiljan i ljut... Ja ne mislim al ne mogu da im dokažem. A rado bi...


    Ja i dalje radim takve stvari a tim odraslim samo dokazujem da sam odraslija od njih...ljudi se vode onom da jednostavno neke stvari s godinama ne smijes i ne trebas raditi...ama sve se smije sve dok se osjecas dobro i spremno da radis kojekakve pizdarije..Naravno danas ih malo pametnije i bolje iznosiš na kraju, ali sve se svodi na isto...osmijeh na licu.
    Ne bih to mijenjala za svu ozbiljnost ovog svijeta.
    Zivio ti meni sto godina, bas takav kakav jesi..svaka čast na iskrenosti i to sponatno napisanoj iskrenosti.
    Ja sam evo u kratko vremena dosla do zakljucka da s tobom vjerovatno nikada nije dosadno
  11. parker 71 (avatar)
    @dejzi ()
    aaa, pa radim i ja, ono sto se moze solo . al fali mi nekad to, 10 ''ludaka'' spremnih na sve ... al razisli se, unormalili ako je to prava rec , kako ko...
    pa, ako nadjem jos kojeg dobices pozivnicu za neku akciju , zene su (pretezno) jos tezi slucajevi kako godine prolaze...

    a ovo zadnje... ima dana i dana... nekad sam super haj a nekad ko oni klovnovi sto se rastuze kad sidju sa pozornice

    kissic
  12. Mima76 (avatar)
    evo i ja se prijavljujem za neku ,,nenormalnu akciju koja nije u skladu s nasim godinama,, samo da se razbije ova svakodnevnica i ono ,,ma nije to za nas,,
  13. parker 71 (avatar)
    @Mima76
    primljena
  14. Mima76 (avatar)
    Prikupi ostatak bande pa da se bacimo u akciju
  15. gost 287528 (avatar)
    Svi ti ,,albumi sećanja" koje ugraviramo u glave suneprocenjivo vredni...Ftografija uvek ima, ali nije aparatić zabeležio svaku anegdotu...Neki ljudi odu, neki ostanu, brakovi, deca,razvodi, poslovi, selidbe, fakulteti, promašene i uspešne ljubavi...Sve nas to malo oboji drugim nijansama, ostajemo blesavi i danas, ali nekako drugačije...Prošlo je više od decenije kada smo moje društvo i ja uz gitaru sedeli na plaži, pili, smejali se i otresali pesak sa dupeta. Znam da su četvoracica ludaka skakali goli po vodi, a nama je to bilo -onako usput da ih pogledamo dok pevamo...Pravili smo žurke gde god se denemo, sećam se i nekih maskembala...Ko bi rekao da je jedan uspešni kravataš nekada pijan ganjao motor nacirkan, a kosa mu se viorila poputzastave, danas ima stabilan porodični auto...Svakakvih nas je bilo i volim nas takve davne i daleke.
  16. parker 71 (avatar)
    Citat Original postavio AlterEgona
    Svi ti ,,albumi sećanja" koje ugraviramo u glave suneprocenjivo vredni...Ftografija uvek ima, ali nije aparatić zabeležio svaku anegdotu...Neki ljudi odu, neki ostanu, brakovi, deca,razvodi, poslovi, selidbe, fakulteti, promašene i uspešne ljubavi...Sve nas to malo oboji drugim nijansama, ostajemo blesavi i danas, ali nekako drugačije...Prošlo je više od decenije kada smo moje društvo i ja uz gitaru sedeli na plaži, pili, smejali se i otresali pesak sa dupeta. Znam da su četvoracica ludaka skakali goli po vodi, a nama je to bilo -onako usput da ih pogledamo dok pevamo...Pravili smo žurke gde god se denemo, sećam se i nekih maskembala...Ko bi rekao da je jedan uspešni kravataš nekada pijan ganjao motor nacirkan, a kosa mu se viorila poputzastave, danas ima stabilan porodični auto...Svakakvih nas je bilo i volim nas takve davne i daleke.
    tako je