Hej
...ti.
Aaaa jel' se secas nekad davno kad rekoh svaki covek u sebi ima ono nesto po cemu ga pamtimo..e sad, do nas je hocemo li ga pamtiti po dobrom ili losem, ali mislim da jasno samim izborom oslikavamo nasu sliku...da, opisujuci druge mi zapravo govorimo ko smo mi..al' zajebi to, ti vise ne volis moja filozofiranja, ne volis moje patoloski teske i nerazumne recenice i ne volis da se ceskas po glavi i razmisljas dok ti se ja smesim i pomazem ti da dodjes do odgovora. Ne volis moje zagonetke, upitnike, stihove i moje jebene astralne projekcije , ne volis vise da ti pricam o zivotu, ljubavi, o ljudima, ne volis vise da ti pricam o zvezdama, odjednom ti je glupo i detinjasto moje ponasanje, jer za ime Boga ti si sada velika.... Ja sam ostao isti onaj klipan gladan tekstova i pesama,logova I postova, gladan osmeha i provoda, uvek zeljan detinjastih pogleda i sapata…Sinoc sam sanjao devojku, nesto manju od mene, kako me pomno slusa dok je drzim za ruke. Pokazivao sam joj moje crteze iz osnovne skole, pricao joj o denzitetima, o nasoj podsvesti, pricao joj o covecanstvu, mojim shvatanjima sveta, nebesima, Jelisejskim poljima , Solomonu, Sjera Leoneu, Don Huanu, prepricavao sam joj citate, romane, dogadjaje i planove, pricao joj namere i znas sta? Ni jednom nije ni trepnula. Smejala se i bila je zainteresovana. Sklanjao sam joj kosu sa lica i saputao na uho, a onda kad se ukaza Mesec, poceh joj nabrajati zvezde i njihovu konstrukciju. Jedna zvezda, a nije Danica, zasija u jednoj sekundi nesto jace od ostalih i ja smejuci se rekoh joj.. "cija je ono zvezda, lepsa nego Danica..". U ocima sam joj vidio srecu radi sitnice, pokreta i par izgovorenih reci, a tek kada sam joj poceo saputati stihove.. ni u jednom trenutku nije skidala osmeh sa lica, bilo joj je drago da sam tu.. Cak se trudila i da mi uzvrati sa po kojom slatkom recju..Nisam znao ko je lepsi..Ona ili nebo puno zvezda...Ma ljudi ! Sjaj njenih ociju jaci je bio i od samih zvezda! Njen miris...mirisala je na slobodu,na ljubav...Gledala me je dugo..odjednom,ne znam ni sam primakli smo se i poceli ljubiti...imala je ukus jagoda....
Probudio sam se....
Zaostrio sam se i krenuo ispunjavati svoje snove a zainteresovana devojcica koja ce voleti moje gluposti i voleti mene ovakvog kakav sam sama ce doci...ko zna...mozda i bas sad negde...cita sve ovo....
...ti.
Aaaa jel' se secas nekad davno kad rekoh svaki covek u sebi ima ono nesto po cemu ga pamtimo..e sad, do nas je hocemo li ga pamtiti po dobrom ili losem, ali mislim da jasno samim izborom oslikavamo nasu sliku...da, opisujuci druge mi zapravo govorimo ko smo mi..al' zajebi to, ti vise ne volis moja filozofiranja, ne volis moje patoloski teske i nerazumne recenice i ne volis da se ceskas po glavi i razmisljas dok ti se ja smesim i pomazem ti da dodjes do odgovora. Ne volis moje zagonetke, upitnike, stihove i moje jebene astralne projekcije , ne volis vise da ti pricam o zivotu, ljubavi, o ljudima, ne volis vise da ti pricam o zvezdama, odjednom ti je glupo i detinjasto moje ponasanje, jer za ime Boga ti si sada velika.... Ja sam ostao isti onaj klipan gladan tekstova i pesama,logova I postova, gladan osmeha i provoda, uvek zeljan detinjastih pogleda i sapata…Sinoc sam sanjao devojku, nesto manju od mene, kako me pomno slusa dok je drzim za ruke. Pokazivao sam joj moje crteze iz osnovne skole, pricao joj o denzitetima, o nasoj podsvesti, pricao joj o covecanstvu, mojim shvatanjima sveta, nebesima, Jelisejskim poljima , Solomonu, Sjera Leoneu, Don Huanu, prepricavao sam joj citate, romane, dogadjaje i planove, pricao joj namere i znas sta? Ni jednom nije ni trepnula. Smejala se i bila je zainteresovana. Sklanjao sam joj kosu sa lica i saputao na uho, a onda kad se ukaza Mesec, poceh joj nabrajati zvezde i njihovu konstrukciju. Jedna zvezda, a nije Danica, zasija u jednoj sekundi nesto jace od ostalih i ja smejuci se rekoh joj.. "cija je ono zvezda, lepsa nego Danica..". U ocima sam joj vidio srecu radi sitnice, pokreta i par izgovorenih reci, a tek kada sam joj poceo saputati stihove.. ni u jednom trenutku nije skidala osmeh sa lica, bilo joj je drago da sam tu.. Cak se trudila i da mi uzvrati sa po kojom slatkom recju..Nisam znao ko je lepsi..Ona ili nebo puno zvezda...Ma ljudi ! Sjaj njenih ociju jaci je bio i od samih zvezda! Njen miris...mirisala je na slobodu,na ljubav...Gledala me je dugo..odjednom,ne znam ni sam primakli smo se i poceli ljubiti...imala je ukus jagoda....
Probudio sam se....
Zaostrio sam se i krenuo ispunjavati svoje snove a zainteresovana devojcica koja ce voleti moje gluposti i voleti mene ovakvog kakav sam sama ce doci...ko zna...mozda i bas sad negde...cita sve ovo....
