Shetam…ili sam shetao ? Sam..ili sa nekim ? Vrh…Stojim na vrhu, kisa je padala celi dan.Ispred mene neobican prizor, neobicne slike, i pogledi neobicno , neobicno.. Stojim kao jedinka ispred kolektiva, stojim kao mrav naspram ljudi i posmatram grupicu ljudi koji kisnu , bas kao i ja.Sve su to moji drugovi..Svi su bili tu barem jednom..kao ja sad….Bez obzira na kisu, sreca je na njihovim licima, smeju se i vesele, razdragani su..Sretan sam i ja jer su oko mene moji najdrazi..promatram njihova lica, promatram sve te lepe izraze lica, srce mi jace kuca..
Dolazi jos neko…Gledam…A onda nekako sa strane, pomalo uplasena i odvojena od ostalih stoji devojcica lepe kose i prelepog, pomalo tuznog lica.Posmatram je.Krhka poput stakla, blaga, nezna..Na ocima joj se vidi da je potrosila mnogo suza, da je mnogo patila da je svasta prosla..Njene blage ruke i dalje drhte, drhte od boli, od poraza, od nesretnih trenutaka koje je prezivela u zivotu..Nekako poput savijenog cveta gleda u razdraganu masu u zelji da im se pridruzi, ali nece jer se boji da ce je neko povrediti,da ce je neko rastuziti , da ce joj neko napakostiti..Ta mala lepotica zbunjeno gleda u mene i okrece pogled gleda u zemlju…duboko dole..stotine I stotine metara straha dole…..Stidi se svoje lepote, stidi se svega svoga..Blagim i bojazljivim koracima ide prema obliznjoj klupi..
Ostavljam sve te drage ljude i krecem za njom.Krecem za tim blagim i lepim, tajanstvenim ocima..Znatizeljan sam da cujem njen glas, da cujem njene snove, da cujem njene ideje, znatizeljan sam da posmatram njene oci, njene blage usne..znatizelja me vuce njoj..Srce mi tuce u grudima hoce da izadje, adrenalin raste..gubim se.Zasto se gubim pred njom, zasto se gubim..Prilazim klupi na kojoj ona sedi i gledam u nju..Ona primetivsi da je gledam pogleda u pod..Vidim, bezi od mog pogleda, bezi od susreta nasih ociju..
Rec po rec sam izvlacio iz nje.Ispitivao je, pricao joj, uporedjivao joj mnoge stvari..A onda malo slobodnija, poce i ona meni da prica..Pricala je blago usporeno, rec za rec, recenicu za recenicu, kao da se dvoumila sta ce reci..Slusao sam sve te tuzne recenice, sve te tuzne reci i dogadjaje..Inace tesko ko izvuce jednu suzu iz mene, retko ko ..ali kada sam se malo pribrao i vratio u ovaj nas obicni svet svatih da suze teku niz moje lice..Jos jedan sok..Nije se pravila da ih ne primecuje, nego je stala sa pricom..malo sam se pribrao i ucutao.Kada skupih nesto malo vazduha u sebi , udahnuo sam jos jednom duboko i uzeo je za ruke..Pomalo neocekivano samo je gledala u mene, ovaj put mnogo opustenije..Poceo sam govoriti sve ono sto mislim, bez imalo daha, bez stajanja i mucanja, reci su samo izlazile iz usta, neke nisam ni cuo..Mozak nije radio, srce je govorilo, suze su tekle a ona je iznenadjena i zbunjena slusala sve to..Vetar se igrao sa njenom lepom kosom, ja sam pomalo nervozan lupao nogom po lokvi vode..
A onda i poslednja rec izadje iz mojih usta i to nevino malo bice nekako sramotno me pogleda..stidela se sebe, stidela se mojih reci o njoj..Ja sam cutao jer nisam vise imao sta da joj kazem, duboko u sebi bio sam ubedjen da je ona onaj dijamant i biser za kojim tragam duzi vremenski period..Bio sam siguran da sam nasao ono sto sam trazio, da sam pronasao ono za cim tragam..boli kad shvatis da to nikad nisi imao i da si potpuno prazan bez toga a prezadovoljan sa tim..
Ne znam jesam li dovoljno dobar biti tvoj poznanik, ne znam jesam li grub i bojim se da te ne povredim, bojim se da te na razocaram i zato zivim u nekom strahu..a opet koliko se bojim toliko te i volim, volim te i zelim da uz tebe dozivim i lose i dobro, i tugu i srecu, i bol i patnju, i osmehe i radost..zelim sve to jer uz tebe ni bol zapravo nije bol….
pupa ego teneo ut vos teneo ut tantum res nos postulo est vultus in lumen....
(izvinjavam se ukoliko ima gramatickih gresaka..)
Dolazi jos neko…Gledam…A onda nekako sa strane, pomalo uplasena i odvojena od ostalih stoji devojcica lepe kose i prelepog, pomalo tuznog lica.Posmatram je.Krhka poput stakla, blaga, nezna..Na ocima joj se vidi da je potrosila mnogo suza, da je mnogo patila da je svasta prosla..Njene blage ruke i dalje drhte, drhte od boli, od poraza, od nesretnih trenutaka koje je prezivela u zivotu..Nekako poput savijenog cveta gleda u razdraganu masu u zelji da im se pridruzi, ali nece jer se boji da ce je neko povrediti,da ce je neko rastuziti , da ce joj neko napakostiti..Ta mala lepotica zbunjeno gleda u mene i okrece pogled gleda u zemlju…duboko dole..stotine I stotine metara straha dole…..Stidi se svoje lepote, stidi se svega svoga..Blagim i bojazljivim koracima ide prema obliznjoj klupi..
Ostavljam sve te drage ljude i krecem za njom.Krecem za tim blagim i lepim, tajanstvenim ocima..Znatizeljan sam da cujem njen glas, da cujem njene snove, da cujem njene ideje, znatizeljan sam da posmatram njene oci, njene blage usne..znatizelja me vuce njoj..Srce mi tuce u grudima hoce da izadje, adrenalin raste..gubim se.Zasto se gubim pred njom, zasto se gubim..Prilazim klupi na kojoj ona sedi i gledam u nju..Ona primetivsi da je gledam pogleda u pod..Vidim, bezi od mog pogleda, bezi od susreta nasih ociju..
Rec po rec sam izvlacio iz nje.Ispitivao je, pricao joj, uporedjivao joj mnoge stvari..A onda malo slobodnija, poce i ona meni da prica..Pricala je blago usporeno, rec za rec, recenicu za recenicu, kao da se dvoumila sta ce reci..Slusao sam sve te tuzne recenice, sve te tuzne reci i dogadjaje..Inace tesko ko izvuce jednu suzu iz mene, retko ko ..ali kada sam se malo pribrao i vratio u ovaj nas obicni svet svatih da suze teku niz moje lice..Jos jedan sok..Nije se pravila da ih ne primecuje, nego je stala sa pricom..malo sam se pribrao i ucutao.Kada skupih nesto malo vazduha u sebi , udahnuo sam jos jednom duboko i uzeo je za ruke..Pomalo neocekivano samo je gledala u mene, ovaj put mnogo opustenije..Poceo sam govoriti sve ono sto mislim, bez imalo daha, bez stajanja i mucanja, reci su samo izlazile iz usta, neke nisam ni cuo..Mozak nije radio, srce je govorilo, suze su tekle a ona je iznenadjena i zbunjena slusala sve to..Vetar se igrao sa njenom lepom kosom, ja sam pomalo nervozan lupao nogom po lokvi vode..
A onda i poslednja rec izadje iz mojih usta i to nevino malo bice nekako sramotno me pogleda..stidela se sebe, stidela se mojih reci o njoj..Ja sam cutao jer nisam vise imao sta da joj kazem, duboko u sebi bio sam ubedjen da je ona onaj dijamant i biser za kojim tragam duzi vremenski period..Bio sam siguran da sam nasao ono sto sam trazio, da sam pronasao ono za cim tragam..boli kad shvatis da to nikad nisi imao i da si potpuno prazan bez toga a prezadovoljan sa tim..
Ne znam jesam li dovoljno dobar biti tvoj poznanik, ne znam jesam li grub i bojim se da te ne povredim, bojim se da te na razocaram i zato zivim u nekom strahu..a opet koliko se bojim toliko te i volim, volim te i zelim da uz tebe dozivim i lose i dobro, i tugu i srecu, i bol i patnju, i osmehe i radost..zelim sve to jer uz tebe ni bol zapravo nije bol….
pupa ego teneo ut vos teneo ut tantum res nos postulo est vultus in lumen....
(izvinjavam se ukoliko ima gramatickih gresaka..)