U polumraku beskraja, trčim prema tebi,
vidim te u daljini, tako jasno,
i znam, znam da si to ti.
Stojiš i čekaš,
jer znaš da ću dotrčati,
uvek je tako.
Stižem bliže,
mrak je,
ipak te vidim kako gledaš u mene,
ali to nisi ti,
to je moj odraz,
odraz u ogledalu,
koje stoji tu,
između nas,
tvoje ogledalo.
Ti gledaš u sebe,
ja u sebe,
i vidim ti sjaj u očima koje su moje,
i čujem reči kojima me vređaš,
pa shvatam,
ti od sebe ni ne vidiš mene,
a tvrdiš da to isto radim ja,
ali ne znaš da granice postoje i kod mene,
i sve se lomi na olupini tvoga razumevanja...
vidim te u daljini, tako jasno,
i znam, znam da si to ti.
Stojiš i čekaš,
jer znaš da ću dotrčati,
uvek je tako.
Stižem bliže,
mrak je,
ipak te vidim kako gledaš u mene,
ali to nisi ti,
to je moj odraz,
odraz u ogledalu,
koje stoji tu,
između nas,
tvoje ogledalo.
Ti gledaš u sebe,
ja u sebe,
i vidim ti sjaj u očima koje su moje,
i čujem reči kojima me vređaš,
pa shvatam,
ti od sebe ni ne vidiš mene,
a tvrdiš da to isto radim ja,
ali ne znaš da granice postoje i kod mene,
i sve se lomi na olupini tvoga razumevanja...
