Гледао сам синоћ филм о трговини људима. Филм се зове Human Trafficking.
То ме је подсетило на питање поверења које људи указују једни другима.
"Бизнис" трговине људима функционише тако што се девојке на разне начине домамљују у Америку или већ где, разним обећањима, брачним понудама, модним агенцијама. Затим, што је нарочито интересантно, постоје особе које се удварају женама по Источној Европи, ступају са њима у озбиљне везе, да би исту после извесног времена одвеле у Америку и продале мафији. Тако те особе живе.То им је "посао".
Трговина људима је данас на трећем месту по заради мафије одмах после трговине дрогом и оружјем. Јер дрога се прода, узме новац и крај, а особа доноси мафији зараду опет и опет проституцијом. И невероватно колико је то заправо распрострањено. Данас има више робова у свету него у Америци осамнаестог века.
Али, оно што највише иритира у томе јесте та подмуклост. Та превара на коју људи наседају. Невероватно.
Треба свако у човеку пре свега априори посматрати непријатеља, биће пуно злобе и пакости, биће без трунке моралности.. па тек можда касније некада отворити према њему своју душу или пружити поверење.
Не поводити се одмах за првом лоптом, првим утиском. Јер како каже Шопенхауер:
То ме је подсетило на питање поверења које људи указују једни другима.
"Бизнис" трговине људима функционише тако што се девојке на разне начине домамљују у Америку или већ где, разним обећањима, брачним понудама, модним агенцијама. Затим, што је нарочито интересантно, постоје особе које се удварају женама по Источној Европи, ступају са њима у озбиљне везе, да би исту после извесног времена одвеле у Америку и продале мафији. Тако те особе живе.То им је "посао".
Трговина људима је данас на трећем месту по заради мафије одмах после трговине дрогом и оружјем. Јер дрога се прода, узме новац и крај, а особа доноси мафији зараду опет и опет проституцијом. И невероватно колико је то заправо распрострањено. Данас има више робова у свету него у Америци осамнаестог века.
Али, оно што највише иритира у томе јесте та подмуклост. Та превара на коју људи наседају. Невероватно.
Треба свако у човеку пре свега априори посматрати непријатеља, биће пуно злобе и пакости, биће без трунке моралности.. па тек можда касније некада отворити према њему своју душу или пружити поверење.
Не поводити се одмах за првом лоптом, првим утиском. Јер како каже Шопенхауер:
Ко мисли да у свету ђаволи никада не иду без рогова а будале без прапораца биће увек њихов плен.